Deklaracija o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba

Traži se donošenje nove odluke o proglašenju Beogradskog sajma za spomenik kulture kao celine, sanacija umesto rušenja Generalštaba kao i stavljanje van snage svih planova koji su suprotni zakonima.

Na osnovu iskazanih mišljenja na javnoj raspravi na kojoj je prisustvovalo više od 350 arhitekata i inženjera različitih struka, održanoj 23. aprila 2024. godine na Građevinskom fakultetu, formirana je Radna grupa koja je imala zadatak da izvrši analizu svih dotadašnjih aktivnosti i dostupnih dokumenata vezanih za sudbinu kompleksa Beogradskog sajma i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane.

U toku analize su obrađeni svi pristigli dopisi i zahtevi naučnih i stručnih institucija iz Srbije koje su reagovale na najavu rušenja i radikalnu promenu namene kompleksa Beogradskog sajma i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane, kao i komentari i predlozi učesnika stručnog Foruma.

Detaljnu analizu Radna grupa je izvršila preko sinteznog Izveštaja sa svim aspektima i argumentima od značaja za sudbinu ova dva kompleksa. Na tom osnovu Radna grupa je definisala Deklaraciju o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba.

Srodni članci na portalu Gradnja:

• Tri kule umesto Generalštaba: Američko markiranje starog jezgra Beograda

Traži se donošenje nove odluke o proglašenju Beogradskog sajma za spomenik kulture kao celine, sanacija umesto rušenja Generalštaba kao i stavljanje van snage svih planova koji su suprotni zakonima.

Arhitektonsko-konstrukcioni značaj ovih objekata, višestruko je stručno verifikovan kao vrhunska vrednost graditeljstva Srbije u drugoj polovini 20. veka. Najavu njihovog delimičnog ili potpunog rušenja smatramo u potpunosti neprihvatljivom, kaže se u saopštenju za javnost.

Dodaje se da je značaj kompleksa Beogradskog sajma kao javnog dobra građana Beograda i Srbije i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane kao upravno-administrativnih objekata Republike je nezamenjiv.

“Najavu radikalne promene njihovih namena i funkcija smatramo u potpunosti suprotnom javnom interesu našeg društva u celini. Ova graditeljska dela čine kulturni identitet naše zemlje i naroda, pogotovo u slučaju posledica NATO agresije 1999. godine.”

Grad Beograd mora da se razvija u skladu sa javnim interesom kao održivo i pravedno mesto za život sa vrednim kulturnim indentitetom. Razvoj Beograda nije servis za ostvarivanje privatnih interesa i uvećavanje kapitala sa nesagledivim štetnim posledicama po životno okruženje, društvenu pravdu i kulturno istorijsko nasleđe građana Beograda i Srbije, kaže se u saoštenju.

Dodaje se da stanovnici Beograda imaju pravo na svoj grad, pravo da ostvare svoje zajedničke interese i učestvuju u donošenju odluka o razvoju mesta u kojem žive. Nedopustivo je da se zakoni i urbanistički planovi zloupotrebljavaju od strane državne i lokalne uprave, da se javnim mnjenjem manipuliše i da odluke o budućem razvoju kompleksa Beogradskog sajma i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane donose isključivo nekompetentni ljudi sa državnog vrha.

U saoštenju se još navodi da su kompleks Beogradskog sajma i ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane kao kulturno istorijsko nasleđe od zajedničkog interesa zaštićeni Ustavom Republike Srbije.

“Očuvanje kulturnog nasleđa i razvoj građene sredine kolektivna je odgovornost svih građana Beograda i Srbije, celokupne stručne javnosti, profesionalnih arhitekata, urbanista i planera, a posebno javnih institucija grada Beograda i Republike Srbije i donosioca odluka kako na lokalnom tako i na najvišem državnom nivou.”

U skladu sa svim rečenim, zahteva se:

• Ukidanje postojeće i donošenje nove odluke, koja odgovara prvobitnom rešenju Vlade Republike Srbije br. 633-5959/2008 od 15.1.2009. godine o proglašenju kompleksa Beogradskog sajma za spomenik kulture kao celine, kojom bi se zaštitile od rušenja Hale 2, 3 i 4, koje su po svakom osnovu celina sa Halom 1, i utvrdile mere zaštite za prostor Beogradskog sajma u celini. Takođe, tražimo postizanje širokog konsenzusa o javnom interesu u njegovom daljem planskom razvoju.
• Da se ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane restaurira i sanira u skladu sa već utvrđenim merama zaštite kulturnih dobara koje propisuju vraćanje u prvobitno stanje, kao i očuvanje njegove upravno administrativne namene. Takođe tražimo i viši stepen kategorisanja tog arhitektonskog dela u status kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.
• Stavljanje van snage svih odluka, sporazuma, ugovora i planova koji su direktno suprotni Ustavu, zakonima, i obavezujućim aktima države Srbije.

Deklaracija o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba

1. Polazeći od „Agende 2030 za održvi razvoj“ (UN, 2015) i ciljeva održivog razvoja kao globalno utvrđenog razvojnog okvira koji je među 193 država članica potpisala i Republika Srbija, preko drugih globalnih dokumenata koje je takođe potpisala Republika Srbija, Ustava Republike Srbije kojim se određuju načela održivog razvoja (Član 94 i Član 97 Tačka 9), i serije Zakona i strategija kojim se utvrđuju načela održivog razvoja, ocenili smo da se dosadašnja realizacija projekta “Beograd na vodi” kao i nagoveštena planska rešenja investitora Beograd na vodi d.o.o. kreću putem sasvim suprotno od načela i ciljeva održivog razvoja.

2. Projekat „Beograd na vodi“ inicijalno je utemeljen na kršenju Ustava i zakona Republike Srbije, pa se i sve kasnije aktivnosti na njegovom proširenju moraju posmatrati kroz tu prizmu. Njegova neustavnost i nezakonitost se ne mogu konvalidirati nikakvim naknadnim aktivnostima i/ili propisima i ne mogu se posmatrati izolovano u odnosu na prethodne faze ovog projekta. Neustavnost projekta ogleda se u usvajanju Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“. Ovim zakonom je utvrđen javni interes za realizaciju jednog u potpunosti privatnog projekta komercijalne sadržine, na koji se na bilo koji način ne može primenjivati institut eksproprijacije, koji suprotno Ustavu RS u ovom slučaju ograničava privatnu svojinu.

3. Na isti način građevinsko zemljište i grubo oštećeni objekti ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane prepuštaju se nezakonito inostranom investitoru, s pravom da se na njemu interveniše arhitektonsko-urbanističkom transformacijom po privatnoj volji, zanemarujući činjenicu da su objekti Zakonom zaštićeni kao javno kulturno dobro i to po tri osnova.

4. Projektom investitora Beograd na vodi d.o.o, umesto urbanističkog plana koristi se prostorni plan područja posebne namene (PPPPN) koji je naknadno zakonski tendenciozno regulisan u korist ovakvih projekata (Član 21, stav 5), čime su derogirana Ustavom (Član 2) utvrđena prava suvereniteta jedinica lokalne samouprave (gradske opštine Grada Beograda), uz prećutnu saglasnost uprave Grada Beograda. Prepuštajući imovinu građevinskog zemljišta od preko 320 hektara, država omogućava inostranom investitoru iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je ugovorima sa državom u potpunosti pravno zaštićen, da uspostavi eksteritorijalnost na teritoriji Beograda, sa planskim i arhitektonskim rešenjima koja u svemu odudaraju od okruženja i načela održive arhitekture i urbanizma.

5. Odlukom Vlade Republike Srbije (2024) o izmeni i dopuni PPPPN radi proširenja projekta “Beograd na vodi” na 327 hektara, obuhvaćeni su i objekti i kompleksi od javnog značaja od kojih je najveći i najznačajniji kompleks Beogradskog sajma, koji je prema idejnim rešenjima inostrane kompanije predviđen za rušenje i pretvaranje u stambeno naselje sa poslovnim dodatkom. Umesto očuvanja i zaštite Beogradskog sajma kao jedinstvene celine, idejno rešenje nudi bezlični kompleks stambeno poslovnih zgrada. Time se remete funkcionisanje, komunalni sistem, identitet i socijalna kohezija Beograda i Beograđana, kojima Beogradski sajam predstavlja javno dobro od posebnog značaja.

Osim toga, proširenjem obuhvata PPPPN i novom izgradnjom u savskom priobalju može biti značajno ugrožena već ozbiljno narušena zelena infrastruktura grada, sa dodatnim negativnim posledicama na kvalitet vazduha, regulaciju temperature i rizikom od poplava pri olujnim kišama, što za posledicu ima ugrožavanje zdravlja stanovnika grada.

6. Ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane kao urbanistička celina, utvrđena i prepoznata kao reper identiteta Beograda, sa izuzetnim autorskim idejama moderne arhitekture, u rukama potencijalnog inostranog investitora kreće u pravcu njegove arhitektonsko-urbanističke devastacije, menjajući izgled i karakter kompleksa, umesto da se restaurira prema originalnom projektu arh. Nikole Dobrovića. Čuvajući svoju istoriju i tradiciju i preko umetničkih dela poput restauriranih zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane, Srbija bi sačuvala i značajan deo svog nacionalnog identiteta, koji pritom nema nikakvo ideološko određenje.

7. Što se tiče Beogradskog sajma kao celine prema originalnom planu i projektima, postoji mogućnost intervencija – rekonstrukcije i unošenja novih ili obnove starih sadržaja (TV studio u muzej, rekreacija, zeleni pojas prema reci Savi, i dr), u saradnji sa službama zaštite kulturnih dobara. Isto tako, početna ideja investitora Beograd na vodi d.o.o. da Halu 1 na Beogradskom sajmu pretvori u operu i balet je, pored toga što nije proučena tehnički, funkcionalno i umetnički, građevinski neprihvatljiva jer totalno zanemaruje konstruktivna rešenja zabeležena kao jedinstvena u svetu.

8. Konačno, za oba projekta postoji izuzetan interes javnosti, ne samo stručne, pa se u tom smislu njihova realizacija ne sme vršiti / obavljati neposrednim pogodbama i dogovorima sa odabranim investitorima, na netransparentan način i bez aktivnog učešća javnosti i struke oslobođene političkog pritiska.

Prema navedenom smatramo da bi osnovni cilj Beograda i njegovih 17 gradskih opština trebalo da bude: UKLJUČITI BEOGRAD NA KOLOSEK ODRŽIVOG URBANOG RAZVOJA uz četiri konkretna zahteva:

– Ukidanje postojeće i donošenje nove odluke, koje sadrži i materijalno odgovara prvobitnom rešenju Vlade Republike Srbije (br. 633-5959/2008 od 15.1.2009. godine) o proglašenju kompleksa Beogradskog sajma za spomenik kulture kao celine, (koja je nezakonito stavljena van snage 22.1.2009.) koja bi uključila Hale 2, 3 i 4, koje su po svakom osnovu celina sa Halom 1, i utvrdila mere zaštite za prostor Beogradskog sajma u celini.

– Da se za ceo prostor Beogradskog sajma izradi i usvoji urbanistički (PDR), a nikako prostorni plan područja posebne namene (PPPPN), uz primenu odgovarajućih konsultacija i stručne argumentacije sa gradskim vlastima i investitorima, uz demokratsko učešće građana, a nakon rehabilitacije / povratka na prvobitnu Odluku o zaštiti Beogradskog sajma kao celine iz 2009. godine i nakon sprovođenja međunarodnog konkursa za obnovu, uređenje i unapređeno rešenje prostora Beogradskog sajma.

– Da se ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane kategoriše u status kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.

– Da se ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane restaurira i sanira u skladu sa već utvrđenim merama zaštite koje propisuju vraćanje u prvobitno stanje. Da se strateška pozicija pomenutog ansambla u zoni u kojoj su locirane i druge institucije od nacionalnog značaja (Vlada Republike Srbije, MIP, Apelacioni i Upravni sud) ispoštuje, te da se zadrži njena upravno– administrativna namena, ne dozvoljavajući intervencije i transformacije po željama investitora koje profanišu karakter ovog prostora.

–  Da se stave van snage svi memorandumi, sporazumi i ugovori, kao i da se ukinu sve odluke koje su direktno suprotne zakonima, propisima i obavezujućim aktima države Srbije, a tiču se kompleksa Beogradskog sajma i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane.

Deklaraciju potpisuju:

Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS)
Akademija arhitekture Srbije (AAS)
Udruženje arhitekata Srbije (UAS)
Društvo arhitekata Beograda (DAB)
Društvo arhitekata Novog Sada (DANS)
Društvo arhitekata Niša (DAN)
Društvo arhitekata Zrenjanina (DAZ)
Društvo arhitekata Valjeva (DAV)
Društvo vranjanskih arhitekata (DVA)

Članovi stručne Radne grupe:

prof. dr Borislav Stojkov, arhitekta i urbanista
mr Bojan Kovačević, arhitekta
prof. Ivan Rašković, arhitekta
akademik, prof. emeritus Branislav Mitrović, arhitekta
prof. dr Dušan Najdanović, građevinski inženjer
prof. dr Jelena Ivanović Vojvodić, arhitekta
prof. dr Marija Maruna, arhitekta i urbanista
prof. dr Zora Živanović, prostorni planer
prof. dr Tanja Damnjanović Conley, arhitekta i konzervator
dr Slavica Vujović, arhitekta i konzervator
mr Lazar Kuzmanov, arhitekta
Vladislav Lalicki, arhitekta
dr Iva Čukić, arhitekta i urbanista
Ana Graovac, arhitekta i urbanista
Miljan Salata, arhitekta
Igor Mikitišin, arhitekta
Aleksandra Vukićević, pejzažni arhitekta
Jovan Rajić, pravnik, ekspert za pravo energetike i životne sredine
Dragomir Ristanović, arhitekta, ekspert za javne politike
Lana Trajković, student arhitekture
Anđela Šulić, student arhitekture
Matija Vujović, student arhitekture

Deklaraciju su podržali:

Arhitektonski fakultet Univerzieteta u Beogradu (AFUBG)
Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu – Katedra za prostorno planiranje
Udruženje urbanista Srbije (UUS)
Društvo konzervatora Srbije (DKS)
Do.ko.mo.mo. Srbija (nacionalna sekcija – Međunarodne radne grupe za dokumentaciju i konzervaciju građevina, mesta i celina modernog pokreta u arhitekturi )
Evropa Nostra Srbija
Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije (UPAS)
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI)
Ministarstvo prostora
Nova planska praksa
SFERA (Platforma za dijalog i promociju Arhitekture)

OBRAZLOŽENJE DEKLARACIJE PO ASPEKTIMA

1. POLITIČKO – DEMOKRATSKI ASPEKT

Deklaracija predstavlja zvanični stav pomenutih predstavnika stručne zajednice – arhitekata i inženjera različitih struka, konzervatora, prostornih planera, pravnika, ekonomista, istoričara umetnosti – predstavnika institucija i organizacija sa ciljem postizanja šireg polja konsenzusa oko pitanja zaštite kompleksa Beogradskog sajama i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane. Beograđani su u decembru mesecu 2023. izrazili svoje nezadovoljstvo i neslaganje na protestnoj šetnji „Marš za Sajam“, nakon čega je kroz peticije prikupljeno više od 55.000 potpisa za očuvanje naše najvrednije arhitektonske baštine iz druge polovine 20. veka.

Krajem aprila meseca 2024. godine održan je Forum – Javna rasprava o Beogradskom Sajmu i Generalštabu – prenošen uživo putem Sfera Youtube kanala. Stručni skup održan je u svečanoj sali Tehničkih fakulteta u Beogradu, na kojem je učestvovao nezapamćen broj stručnjaka iz čitave zemlje (Akademije inženjerskih nauka Srbije, Akademije Arhitekture Srbije, Udruženja arhitekata Srbije, Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Društva arhitekata Beograda, Društva arhitekata Novog Sada, Društva arhitekata Niša, Društva arhitekata Zrenjanina, Društva arhitekata Valjeva, Društva vranjskih arhitekata, Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu – Katedre za prostorno planiranje, Udruženja urbanista Srbije, Ženskog arhitektonskog društva, Društva konzervatora Srbije, Docomomo Srbija, Europa Nostra Srbija, Ministarstva prostora, Regulatornog instituta za održivu energiju, Nove planske prakse, Centra za ekperimente i urbane studije, Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije, kao i brojni istaknuti pojedinci). Stručna javnost je tom prilikom nedvosmisleno iznela svoj stav o zaštiti pomenutih spomenika kulture u njihovoj celini, ali je takođe iznela veliki broj primedbi u vezi najavljenog proširivanja zone projekta “Beograd na vodi” na 327 hektara.

Pomenuti događaji nedvosmisleno ukazuju da oko pitanja zaštite i razvoja postoji polje konsenzusa između građana i struke, odnosno da su ove prostorne celine predmet zajedničke brige i zajedničkog rešavanja jednog ozbiljnog društvenog problema. Kompleks Beogradskog Sajma i ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane su prostorne celine od neupitne kulturno-istorijske vrednosti, koje pored toga za Beograđane imaju veliki značaj i kao javno dobro u smislu svoje funkcije i namene, potom ekologiju, socijalnu pravdu i javno zdravlje. Društvena zajednica će se kroz pitanje zaštite i razvoja pomenutih spomenika kulture odrediti i prema daljoj sudbini našeg grada:

„Da li će se Beograd razvijati u skladu sa javnim interesom kao održivo, inkuluzivno i pravedno mesto za život svih građana utemeljeno u kulturnim vrednostima ili će postati servis za ostvarivanje privatnih interesa sa nesagledivim štetnim posledicama po životnu sredinu, javno dobro, socijalnu pravdu i kulturno istorijsko nasleđe?“

„Kome pripada pravo na grad odnosno ko sve treba da ima glas u procesu donošenja odluka koje se tiču miliona stanovnika naše prestonice?“

„Da li je očuvanje kulturnog nasleđa i razvoj građene sredine predmet kolektivne odgovornosti, kao što piše u Ustavu Republike Srbije?“

Suočeni sa pretnjom rušenja Beogradskog Sajma i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane, možemo konstatovati da naše društvo prolazi kroz urbanističku degradaciju građene sredine koja se sprovodi kroz sistemsko urušavanje pravnog poretka Republike Srbije. Drugim rečima, urbanističke odluke kojima se trajno menja pejzaž, namene i korišćenje prostora, ekološka i funkcionalna matrica Beograda, sprovode se daleko od očiju javnosti na izrazito nezakoniti i protivustavan način. Ova duboka kriza postaje utoliko veća zbog gubitka sposobnosti društva da zamišlja drugačiju budućnost gradova od one koja je striktno vođena interesima manjih interesnih grupa, privatnog kapitala i finansijske politike.

Razvoj građene sredine u protekle dve decenije sasvim izvesno ukazuje na potrebu za radikalnom promenom svesti i modernizacijom mišljenja, naročito po pitanjima životnog prostora i zajedničkih potreba građana. Gradovi nisu samo mesta gde živimo, već su ogledalo društvenih principa, vrednosti i snova.

Namere o uklanjanju zakonom zaštićenih objekata je protivustavna i protivzakonita, a radikalna promena namene i korišćenja gradskog zemljišta na kojem se oni nalaze nisu proizvod šireg društvenog konsenzusa o javnom interesu.

Ovom deklaracijom se ističe važnost stvaranja šireg društvenog konsenzusa u stvaranju održivog grada, prostora koji odražavaju naše zajedničke vrednosti i potrebe i pružaju dostojanstven i kvalitetan život svim svojim stanovnicima. Deklaracijom se takođe želi iskazati stav koji stoji u suprotnosti sa antikulturom korupcije i klijentelizma koja je obesmislila arhitektonsku profesiju i zalaže se za transparentnost, profesionalni integritet, demokratičnost i inkluziju u svim urbanističkim procesima.

Kao izabrani predstavnici stručne zajednice izražavamo svoj stav sa namerom otvaranja šireg društvenog dijaloga kako sa građanima tako i sa donosiocima odluka, te da svoju ekspertizu stavimo u službu javnog interesa i zaštite kulturno-istorijskog nasleđa Srbije.

2. PLANSKO – PRAVNI ASPEKT

Pokretanje ideje intervenisanja na Beogradskom sajmu (rušenje i izgradnja stambeno poslovnih objekata sa operom u Hali 1) preko PPPPN u značajnoj meri može da poremeti planski kontrolisano funkcionisanje Beograda (17 gradskih opština). U vezi sa tom pretpostavkom konstatujemo:

1. Od 2015. godine, nekada osnovni strateški urbanistički dokument, Generalni urbanistički plan (GUP) u suštini je skrajnut u procesu odlučivanja o urbanističkom rastu i razvoju Beograda. Umesto da usmerava akcije urbanističkog razvoja Beograda, GUP je postao servis investitora kada je podoban, a kada to nije preskače se izradom PPPPN čime se potpuno remeti planski sistem u Srbiji, kao i funkcionisanje održivog urbanog razvoja Beograda.

2. Već nagoveštene ideje o rušenju sajma, izuzev Hale 1, i vizija izgradnje novog u Surčinu, uz pretvaranje Hale 1 u operu pored serije velikih stambeno poslovnih objekata, nemaju planski osnov u GUP-u ili Planu generalne regulacije (PGR). Što je najgore, ove ideje su već počele da se ostvaruju bez sagledavanja potrošnje prirodnih resursa, primene održive energetike, količine čvrstog otpada, efekata staklene bašte, i primene drugih parametara održivog razvoja Beograda. Dakle, odluka je doneta pre zvanične odluke sa demokratskom legitimacijom.

3. Nagoveštena idejna rešenja transformacije Beogradskog sajma u stambeno poslovni kompleks ilustruju bagatelisanje funkcije GUP-a kao dokumenta od javnog strateškog značaja. U novom GUP Beograda (čija je izrada zaustavljena) planska rešenja za Beogradski sajam će najverovatnije biti prilagođena već započetim akcijama i interesima investitora (koji se sprovode kroz PPPPN i seriju nelegalnih planskih i projektnih aktivnosti) a ne obrnuto.

4. Ovaj idejni koncept pokreće i ključno pitanje obima i rasta stanogradnje koja preplavljuje ceo prostor starog i novog Beograda, bez ikakve realne ili studijski argumentovane potrebe, ali uz izrazite interese investitora, bez ispitivanja porekla njihove imovine. Dok broj stanovnika i domaćinstava prema Popisu iz 2022. godine stagnira od 2011, broj stanova enormno raste pored velikog broja praznih stanova i nesrazmere broja domaćinstava i broja stanova, što izaziva velike probleme funkcionisanja Beograda (saobraćaj, infrastruktura, socijalne i dečije ustanove, otpad, i dr). Utoliko i novozamišljeni stanovi na mestu Beogradskog sajma potenciraju dalje narastanje ove disproporcije.

5. Razmeštaj centralnih odnosno javnih funkcija Beograda je takođe izgubio svaki kompas. Stručno neispitana ideja o lokaciji opere u Hali 1, kao i o njenim muzičkim, građevinskim i tehničkim preduslovima (akustika ponajmanje), govori o izgubljenom smislu neophodnosti pažljive analize za izbor lokacije i transformaciju sajamske hale u složeni opersko baletni sistem. Umesto da se lokacija bira u kulturnom središtu grada, kao jedan od ključnih repera kulturnog identiteta Beograda, opera je nestručno zamišljena u otuđenom postojećem objektu Hale 1; biće jeftina a oči javnosti će biti zamazane pred kataklizmom rušenja postojećeg sajma.

6. Umesto da sledi jedan od ciljeva Agende 2030 koji kaže da ne treba rušiti staro bez preke potrebe, već ga kreativno obnoviti, rušenjem svih 17 paviljona i hala gubi se pametnija, ekološki i kulturno opravdanija mogućnost obnove, kreativne rehabilitacije i programskog osveženja postojeće građevinske, funkcionalne i programske celine Beogradskog sajma. Ovo naravno ne zanima privatnog investitora (Beograd na vodi d.o.o) jer se na tome neće zaraditi, a Beograd i njegovi građani će debelo platiti i izgubiti ozbiljan reper svog identiteta, atraktivan i sa dugom tradicijom.

7. Saobraćaj i komunalne mreže će ovim projektom pretrpeti ozbiljne udare, ali ideja investitora je važnija od svega: prvo da on izgradi suprastrukturu i proda je, a o infrastrukturi ćemo mi da se petljamo posle; to ionako ne plaća investitor već mi, grad, i država.

Projekat „Beograd na vodi“ inicijalno je utemeljen na kršenju ustava i zakona Republike Srbije, pa su i sve kasnije aktivnosti na njegovom proširenju moraju posmatrati kroz tu prizmu. NJegova neustavnost i nezakonitost se ne mogu konvalidirati nikakvim naknadnim aktivnostima i/ili propisima i ne mogu se posmatrati izolovano u odnosu na prethodne faze ovog projekta.

Nezakonitost na kojoj je projekat iznikao ogleda se u nezakonitom rušenju (uklanjanju objekata) u Hercegovačkoj ulici, pod okriljem noći, a što predstavlja krivično delo, imajući u vidu da prethodno nisu pribavljene neophodne dozvole za uklanjanje objekata, da isto nije izvela nadležna služba, te da je učinjeno mimo bilo kakvih procedura.

Nadalje, neustavnost projekta ogleda se u usvajanju Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta ,,Beograd na vodi”. Ovim zakonom je utvrđen javni interes za realizaciju jednog u potpunosti privatnog projekta, komercijalne sadržine, na koji se na bilo koji način ne može primenjivati institut eksproprijacije koji suprotno Ustavu RS u ovom slučaju ograničava privatnu svojinu.

Nadalje, smisao i mogućnost otuđenja objekata i zemljišta u javnoj svojini, naročito ukoliko imaju određenu „opštu“, odnosno „javnu“ vrednost, a naročito ako predstavljaju zaštićena kulturna dobra, jeste u tome da bi se ta njihova „javnost“ i opšta društvena korist nadogradila i unapredila. U konkretnom slučaju, prometovanje javne svojine zamišljeno je kao nešto što će pogodovati isključivo privatnom i komercijalnom interesu, što je direktno suprotno smislu i svrsi pomenutog zakona i mogućnosti otuđenja imovine u javnoj svojini.

Konačno, za oba projekta o kojima ovde govorimo postoji izuzetan interes javnosti, ne samo stručne, pa se u tom smislu isti ne mogu realizovati neposrednim pogodbama i dogovorima sa odabranim investitorima, na netransparentan način. Samu proceduru usvajanja prostornih planova, kao predkorak realizacije bilo kog projekta, neophodno je vratiti u zakonske okvire.

S tim u vezi, nezakonite su izmene prostornog plana područja posebne namene (PPPPN), kojima se iz temelja menja postojeći prostorni plan, tako što se njegov obuhvat višestruko proširuje. Smisao i suština izmena postojećeg prostornog plana jeste u izmenama koje se prave unutar postojećeg obuhvata tog prostornog plana, o čemu govori i Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja.

3. KULTUROLOŠKO – DRUŠTVENI ASPEKT

Udruženje Arhitekta Srbije, Društvo Arhitekata Beograda zajedno sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture pripremilo odluku, koju je donela Vlada (br. 633-8111/2005 od 22.12.2005, objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije br. 115 od 27.12.2005.) utvrđujući za spomenik kulture ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane, pod nazivom Zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu. Kat. parcela (br. 804/2) na kojoj se nalazi deo kompleksa je zaštićena i po odluci o utvrđivanju zgrade (starog) Generalštaba, objavljenoj u “Službenom listu Grada Beograda” br. XXXI, 23 od 20.12.1984. Takođe, zaštita ovog prostora je obezbeđena i kroz pripadnost području uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu, koja je odlukom Vlade (br. 633-11084/2020 od 29.11.2020., objavljenoj u “Službenom glasniku RS” br. 159, od 30.12.2020.) utvrđena za prostorno kulturno-istorijsku celinu. Ova trostepena zaštita trebalo bi da jasno svedoči o interesovanju i odgovornosti kako stručne javnosti, tako i donosilaca odluka da se višestruke vrednosti kompleksa Generalštaba i MO, očuvaju i unaprede.

Odluka o utvrđivanju Kompleksa Beogradskog sajma u Beogradu pripremljena je u Zavodu Grada Beograda i prošla je sve verifikacije u Republičkom zavodu, Ministarstvu kulture i skupštinskom zakonodavnom odboru, da bi bila usvojena na sednici Vlade (br. 633-5959/2008 od 15.1.2009. godine, objavljena u “Službenom glasniku RS” od 20.1 2009.) Povlačenje odluke usledilo je nakon dva dana (što je i objavljeno “Službenom glasniku RS” od 22.1.2009. godine), a da ovakva situacija nije bila definisana kao mogućnost u Zakonu o kulturnim dobrima. Nije precizno utvrđeno ko je uradio predlog nove odluke, mada postoje informacije da je ta inicijativa došla iz Ministarstva kulture i informisanja, ali je Vlada na osnovu Odluke (br. 633-900/2009 od 19.2.2009. godine, objavljena u “Službenom glasniku RS” br. 16 od 6.3.2009.) utvrdila Halu 1 Beogradskog sajma za spomenik kulture.

Od tada do danas su se brojnim aktivnostima teme revitalizacije ansambla Generaštaba i Ministarstva odbrane i kompleksa Beogradskog sajma razrađivale i bile deo programa manifestacija SANU, AF, BINA, Do.ko.mo.mo. Srbija kao i tematskih diskusija, radionica na fakultetima, studijskim predmetima i sl. U međuvremenu se 2022. godine desila i veoma zapažena izložba o životu i delu Nikole Dobrovića „Pod zastavama modernih pokreta“ sa istoimenim katalogom na srpskom i engleskom jeziku (autori Marta Vukotić Lazar i Bojan Kovačević), u Galeriji SANU u Beogradu. Ova višemesečna inicijativa na nacionalnom, regionalnom i evropskom nivou predstavljala je i poziv za restauraciju ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane.

Kolektivno pamćenje istorijskih činjenica, događaja i načina funcionisanja ansambla Generalštaba i kompleksa Beogradskog sajma predstavljaju značajni deo istorije grada Beograda, Republike Srbije, arhitektonskih spomenika kojima se konstruišu i kontinuitetom povezuju memorije budućih generacija. Istorijsko- arhitektonsko nasleđe je deo globalnih trendova vremena modernog pokreta u arhitekturi u kojem su naši arhitekti pružili visoke umetničke, estetske i konstrukcione doprinose na nacionalnom i međunarodnom planu.

Grad Beograd je bio glavni grad nekadašnje Jugoslavije. Visoki estetski dometi modernističke arhitektonske produkcije ansambla Generalštaba i kompleks Beogradskog sajma su deo identiteta, nasleđa i baštine jugoslovenskog modernizma internacionalno priznatog i postavljenog u delu Martina Stierlija i Vladimira Kulića na izložbi Betonska utopija: Arhitektura u Jugoslaviji 1945–1980 (Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia 1948–1980) u njujorškom muzeju MoMA. Globalna vidljivost, vrednovanje i utvrđivanje trajnih vrednosti arhitekture na svetskom nivou sa celovitim područjem bivše države, otvaraju novi aspekt simboličkih vrednosti i memorijala nekadašnje države.

Upućujemo na izuzetan značaj arhitektonskih pomenutih objekata kao „socijalnih objekata“, duboko ukorenjenih u kontekst i vreme. Društvena funkcija arhitektonskih dela izgrađena je stalnim interakcijama društva, mnogostrukim značenjem i humanim uticajima koje arhitektura poseduje kao javno dobro grada.

U centru Beograda, na poziciji dijagonalno sa objektom Vlade Republike Srbije, je najznačajnija raskrsnica ulica Kneza Miloša i Nemanjine. ansambl Generaštaba i Ministarstva odbrane se nalazi na strateškom mestu grada zajedno sa budućim objektom Muzeja grada Beograda, što je od izuzetnog značaja za naše nacionalne institucije. Kompleks Beogradskog sajma je na izuzetnoj lokaciji na reci i duž Bulevara Vojvode Mišića sa fantastičnim gradskim vizurama i promenadom sa kojom čini jednistveni ambijent.

Očuvanje grada, a posebno prestonice kao što je Beograd počiva i na poštovanju i brendiranju njegove siluete. Grad Beograd se prepoznaje po silueti sa ansamblom Generalštaba i Ministarstva odbrane i kompleksom Beogradskog sajma, što čini element identiteta njegovog urbanog pejzaža (predela). Ovo bi takođe trebalo osvestiti kao vrednost i krenuti u pravcu zaštitite. Kulturne predele kao javno dobro definišu Operativne smernice za primenu Unesko-ove Konvencije za zaštitu svetske baštine, kao i Evropska konvencija o predelu ukazujući ih kao neodvojivi deo i svedočanstvo istorije, kulture i budućnosti gradova.

4. ARHITEKTONSKO – FUNKCIONALNI ASPEKT

Značaj ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane i kompleksa Beogradskog sajma se, sa arhitektonsko – urbanističke tačke gledišta, ne može relativizovati, niti iznova razmatrati. Radi se o delima od neprocenjive nematerijalne vrednosti za istoriju srpske arhitekture i urbanizma, moderne umetnosti, građevinarstva, tehnike i kulture uopšte.

Bilo koje dalje postupanje na objektima, unutar ili u okolini ova dva kompleksa, mora poći od gornje premise.

U kontekstu njihove čisto arhitektonsko – urbanističke nematerijalne vrednosti, opšti i javni interes očuvanja ovih autentičnih svedočanstava epohe srpskog arhitektonskog modernizma, „toposa“, generatora gradotvornosti i simbola metropolitenskog i kosmopolitskog duha Beograda, mora biti ispred i iznad bilo kog partikularnog i materijalno merljivog interesa.

Imajući u vidu napred rečeno, pomenuti objekti moraju biti očuvani u svom punom arhitektonsko – urbanističkom integritetu i dostojanstvu (odnosno dovedeni u takav status nezavisno od stanja u kome se trenutno nalaze), što podrazumeva:

• Očuvanje svih izvornih strukturnih (konstruktivnih) svojstava objekata / kompleksa;
• Očuvanje svih izvornih programsko – funkcionalnih svojstava objekata / kompleksa (u slučaju ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane administrativno – upravnih, u slučaju kompleksa Beogradskog sajma sajamsko – izložbenih);
• Očuvanje svih izvornih oblikovnih svojstava objekata / kompleksa;
• Tehničko – tehnološko upodobljavanje savremenim korisničkim potrebama i važećim propisima i standardima, u skladu sa svim izvornim arhitektonsko – urbanističkim svojstvima objekata / kompleksa;
• Zaštita objekata se odnosi i na pripadajuće zemljište oko kompleksa Sajma i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane te se trenutna planska dokumentacija mora uskladiti sa ovde iznetim; zemljište je javni interes grada Beograda i Republike Srbije i ne može biti predmet prodaje.

5. EKONOMSKO – FINANSIJSKI ASPEKT

Ekonomski razvoj gradova važan je za prosperitet zajednice, ali kada se daje prednost jednom investitoru, omogućavajući mu da koristi javne resurse i sredstva za vlastiti profit, postavlja se ozbiljno pitanje o pravednosti, transparetnosti i dugoročnoj održivosti takvih aranžmana, odnosno o njihovim posledicama za grad i društvo. Ovakve prakse ne samo da stvaraju monopol na tržištu i smanjuju konkurenciju, već vode i neefikasnom trošenju javnih sredstava na uštrb javnog inetersa i prava građana. U takvim okolnostima, korupcija postaje ključni faktor u narušavanju opšteg interesa, a nedostatak transparetnosti u upravljanju javnim finasijama šteti dugoročnoj održivost grada, ograničavajući investicije u javna dobra i infrastrukturu koja je od vitalnog značaja za zajednicu. Stoga je neophodno da se takvi aranžmani pažljivo analiziraju i regulišu kako bi se sprečilo nekontrolisano kršenje zakonskih, stručnih i moralnih načela, dok bi se istovremeno maksimizirala korist za celokupnu zajednicu, štiteći javni interes i osiguravajući pristup javnim dobrima za sve građane.

Sudbinu Sajma, pa i Generalštaba, ne možemo posmatrati odvojeno od onoga što se trenutno dešava u okviru projekta „Beograd na vodi“ jer osvetljava dublje probleme u pristupu urbanom razvoju, naročito kada se radi o favorizovanju jednog investitora. Analiza ovog projekta otkriva ozbiljne nedostatke u upravljanju javnim resursima, transparentnosti i dugoročnoj održivosti. Takođe, zasnovana na zvaničnim podacima i ugovorima, jasno pokazuje koliko je ovaj projekat štetan za javni budžet i građane, te da je jedini ekonomski racio ostvarivanje profita privatnog investitora.

Udeo u profitu, krediti i ulaganja – U aprilu 2015, Vlada Srbije je potpisala ugovor koji je predvideo formiranje zajedničkog preduzeća, gde Srbija ima 32%, a strateški partner 68%. Osnivački ulog partnera bio je 22.000 evra, a ugovorne strane u projektu osim zajedničkog preduzeća i Vlade Srbije su i partneri iz UAE “Belgrade Waterfront Capital Investment” i kompanija “Al Maabar International Investments”. Ugovorom je predviđeno da strateški partner umesto 3,5 milijardi evra koliko je vrednost ugovora, uloži 150 miliona i dodatnih 150 miliona evra kredita, dok se Republika Srbija obavezuje na kompletnu pripremu terena, dodatne pozajmice, dozvoljava prenos prava korišćenja zemljišta u pravo svojine, prepušta Strateškom partneru moć odlučivanja pri izradi planske dokumentacije, poklanja privatnom preduzeću objekte i zemljište, te odriče se suvereniteta obavezujući se da ne menja zakone na štetu ugovora.

Vrednost zemljišta i otuđenje – Prema računicama, Srbija ulaže zemljište uz prateće troškove u vrednosti od barem 1.200.000.000 evra, u šta su uključeni vrednost zemljišta u tom trenutku, troškovi aktiviranja zemljišta, objekti koji su dati na korišćenje, izrada planske dokementacije itd. Članom 6.3. ugovora, omogućava se preduzeću Beograd na vodi d.o.o. da pretvori pravo korišćenja zemljišta u pravo svojine i to bez plaćanja naknade za konverziju ili drugog dodatnog plaćanja. Ugovorom je takođe omogućeno da se tako dobijeno pravo svojine prenese na „treće lice“.

Strateški partner zarađuje i ako ne ispuni ugovorne obaveze – Prvi rok za evaluaciju projekta zakazan je za 2045. godinu i biće ocenjen pozitivno ukoliko je realizovano 50% projekta. Ako se predviđeni rok ne ispuni, prihodi od prodaje preostalog zemljišta će se deliti između osnivača preduzeća „Beograd na vodi d.o.o.“, pri čemu će strateški partner dobiti profit u srazmeri koliko je do tada ostvareno. To praktično znači da ako je izgrađeno 40% projekta, strateški partner dobija 80% zarade od prodaje ostatka zemljišta. Ovakav aranžman omogućava strateškom partneru da ostvari nesrazmernu zaradu, čak i ako projekat ne uspe u potpunosti.

Upravljanje javnim zemljištem – Članom 7.1, „Beograd na vodi d.o.o.” stiče pravo na korišćenje javnog zemljišta i upravljanje njim u okviru projekta, čime ono de fakto prestaje da bude javno, a dodatno, sve naknade za postavljanje kioska i drugih objekata, reklamiranje i slično idu u profit preduzeća, a ne Grada Beograda.

RS se odriče nezavisnosti u planiranju – Republika Srbija se obavezuje da ne menja plansku dokumentaciju bez saglasnosti strateškog partnera. Međutim, isti taj partner može da menja specifikaciju projekta, dok se u tom slučaju Republika Srbija obavezuje da u najkraćem mogućem roku omogući dobijanje građevinskih dozvola, u svemu u skladu sa naručenim izmenama. Na taj način, direktno se sputava nezavisnost Republike Srbije u donošenju Planova koji se tiču uređenja dela svoje teritorije.

Beograd na vodi jedini dobavljač i dodatna zarada – Ugovorom je određeno da strateški partner, firma “Belgrade Waterfront Capital Investment LLC”, i njena povezana lica, budu jedini i isključivi dobavljač usluga vezanih za projektovanje, izgradnju i upravljanje, usluge prodaje i marketinga, kontakta sa kupcima, informacionih tehnologija i sl. Po osnovu ove usluge, strateški partner ima pravo na isplatu dodatne zarade u iznosu od čak 3% ukupne vrednosti troškova uređivanja i izgradnje čitavog projekta.

Zarada Beograda na vodi i dugovanja – Prema finansijskim izveštajima Beograda na vodi d.o.o. (koje je objavio Forbes Srbija, 13.4.2024.) od 2019. godine do danas ova firma zaradila je više od 145 miliona evra. Direktna korist za budžet Republike Srbije, s obzirom da je vlasnik trećine firme, iznosila je u 2022. i 2023. godini po 3 miliona evra godišnje (cca.), uz porez na dodatu vrednost od kojeg je prošle godine dobijeno oko 2 miliona evra. Sve i da su se ovi iznosi u poslednjih 5 godina u ovoj meri ponavljali, oni su neuporedivo manji u odnosu na ukupnu ostvarenu dobit, a proporcionalno apsolutno nesrazmerni sa početnim i konstantnim ulaganjima na koje se prema ugovoru RS obavezala. Dodatno, prema Izveštaju o lokalnoj samoupravi Saveta za borbu protiv korupcije koji je dostavljen Vladi RS 22.11.2021, a na osnovu analize Državne revizorske institucije, Beograd na vodi d.o.o. dugovao je gradu Beogradu 100 miliona evra. Prema finansijskim izveštajima ove firme, taj dug se do 2024. godine popeo na 126 miliona evra. Ovi podaci jasno pokazuju da je profitabilnost ovog projekta u korist privatnog investitora, dok javni budžet beleži minimalnu korist u poređenju sa ulaganjima i dugovima koji se gomilaju. Dok se privatni investitor bogati, dugovanja prema gradu Beogradu se povećavaju, ostavljajući pitanja održivosti ovog aranžmana i pravednosti raspodele dobiti.

Cene kvadrata i pristup stanovanju – Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, cene kvadrata u Beogradu na vodi kreću se između 3500 i 11500 evra/m2, dok je medijalna zarada u Beogradu 73000 dinara, što iznosi oko 620 evra. Postavlja se pitanje ko onda kupuje sve te stanove koji se grade? Podaci pokazuju da stanove u glavnom gradu kupuje 5% stanovnika, od toga 82% za gotovinu, a ostatak iz kreditnih sredstava. Prema podacima sektora prodaje kompanije Beograd na vodi d.o.o. kupci nekretnina su dominatno keš kupci. Pored toga, prema popisu 2022. godine, gradi se mnogo više stambenih kvadrata nego što postoji potreba. Beograd beleži izuzetno malo povećanje broja stanovnika (oko 1.6%), uz to projekcije za narednih 20 godina su da će se taj broj smanjivati (materijal izložen na ranom javnom uvidu u GUP Beograda 2041, jun 2022). Poslednji popis takođe pokazuje i da je oko 10 hiljada stanova u glavnom gradu prazno. U svetlu ovih podataka, teško je razumeti logiku koja stoji iza forsiranja stambene izgradnje u Beogradu. Dok se cene stanova penju iznad granica finansijske održivosti za većinu, a broj praznih stanova se povećava, postavlja se pitanje za koga se zapravo gradi. Sa svega 5% stanovništva koji može da priušti kupovinu, a pretežno kešom, jasno je da se ne gradi u interesu većine građana. Umesto što se ulaže u nepotrebne stambene projekte, treba se fokusirati na rešavanje stvarnih potreba stanovništva i osiguravanje pristupačnog stanovanja za sve građane.

Kada su prioritet profit i spekulacija, gradovi postaju arene za ekonomske interese umesto da budu središta zajednice. Monopolizacija tržišta, nedostatak konkurencije i neefikasno trošenje javnih sredstava samo su neki od problema koji proističu iz ovakvih aranžmana. Pogled na ekonomske aspekte ovog projekta jasno ukazuje na zanemarivanje javnog interesa u korist privatnih, što postavlja pitanje po kojoj ceni ostvarujemo razvoj grada. Proporcija između uloženih javnih resursa i ostvarenih privatnih prihoda iz projekta „Beograd na vodi“ nedvosmisleno pokazuje pristrasnost u korist privatnih interesa, dok se javni interesi i prava građana zapostavljaju. Zaštita javnog interesa i javnih dobara zahteva poštovanje regulative i strogi nadzor kako bi se osiguralo pravično i održivo planiranje urbanog prostora, gradeći gradove koji služe svima, a ne samo privilegovanim pojedincima i investitorima.

6. GRAĐEVINSKO – KONSTRUKTERSKI ASPEKT

Kompleks Beogradskog sajma je nesumnjivo jedan od simbola moderne arhitekture Beograda koji svojom elegancijom i smelim konstrukcijama svedoči o vremenu kada su na ovim prostorima bili mogući inženjerski poduhvati svetskih razmera. Hala 1 sajma, ili „Univerzalna hala“ je jedinstven primer kružnog izložbenog prostora, koja je sa rasponom kupole od 106 m bila i ostala svetski rekorder (autori: arh. M. Pantović. ing. B. Žeželj, M. Krstić).

Druga važna činjenica je tehnologija građenja. Prvi put je sproveden montažni sistem građenja hale sa kružnom kupolom velikog raspona, koja je formirana od 80 radijalno postavljenih prefabrikovanih armirano-betonskih lučnih rebara srpastog oblika „I“ poprečnog preseka. Ovi elementi prethodno su urađeni na samom gradilištu, a zatim su dizalicama podizani u projektovani položaj, tako da se donjim krajem oslanjaju na moćan kružni prsten sandučastog preseka od prednapregnutog betona prečnika 94,0 m. Gornjim krajem rebra se oslanjaju na centralnu kružnu armiranobetonsku ploču, koju u fazi montaže privremeno nosi centralni toranj–skela čelične konstrukcije. Posle monolitizacije svih rebara međusobno, kao i veze rebara sa kružnim prstenom i centralnom pločom, uklanja se privremeni toranj i tako je formirana konačna kupola hale, jedinstvena u svetu.

Treća specifičnost ove hale je osvetljavanje unutrašnjeg prostora dnevnim svetlom i sa fasade i sa krova. To je postignuto inovativnim rešenjem sa nizom linijski raspoređenih zastakljenih kružnih otvora, izvedenih između rebara koji formiraju kupolu. Kružni prsten, kao jedan od ključnih elemenata hale koji prima opterećenje od kupole, složeno je naptregnut na savijanje sa velikom silom zatezanja i smicanjem sa istovremenom torzijom, pa je izvršeno prednaprezanje sa tri grupe kablova, što je takođe bila posebna specifičnost ovog projekta. Nedozvoljene su bilo kakve intervencije u sklopu ove fascinantne konstrukcije (opera, i sl).

Halu 2 čine dve susedne armiranobetonske sferne ljuske, dobijene zasecanjem sfere dvema vertikalnim paralelnim ravnima koje su međusobno udaljene 48 m. Dve susedne ljuske su identične, razdvojene međuprostorom širine 7 m. Svaka je na kvadratnoj osnovi sa dužinom strana 48 m, debljine ljuski su 9 cm, a po svom obodu ljuske se oslanjaju na armiranobetonske lučne nosače sa horizontalnom zategom. Ovi nosači se oslanjaju na glavne ugaone stubove hale, fundirane na temeljnoj naglavnici sa grupom „Franki“ šipova.

Hala 3 je takođe deo sferne ljuske koja je, u vreme projektovanja ranih pedesetih godina dvadesetog veka, imala jedinstvenu i potpuno originalnu arhitektonsku formu koja se dobila kada se sferna površ prečnika 100 m zasekla sa dve vertikalne paralelne ravni na međusobnom razmaku 48 m. LJuska se u podužnim fasadama oslanja na vertikalne lučne nosače oslonjene na fasadne armiranobetonske stubove, a u poprečnom pravcu ljuska se oslanja preko ivičnih horizontalnih kružnih greda, na radijalno raspoređene kose stubove. Obe hale su u vreme izgradnje bile ljuske sa najvećim rasponima na svetu za takav sistem. Autor konstrukcije ove dve hale je akademik Milan Krstić, građevinski inženjer, GP Rad, čije je kasnije delo i konstrukcija tornja na Avali.

Sve gore navedeno ukazje nam da je kompleks Beogradskog sajma sa njegovim objektima nesumnjivo jedan od najvrednijih nasleđa posleratne arhitekture i građevinarstva bivše Jugoslavije, koji je svojevremeno oslikavao uzlet i privredni i ekonomski napredak tadašnje zemlje. U tom cilju bi trebalo ceo prostor revitalizovati, osmisliti i udahnuti mu novi moderniji duh, sa novim atraktivnim sadržajem koji Beograd svakako zaslužuje.

7. ASPEKT ODRŽIVOG RAZVOJA I AGENDA 2030

Nagoveštene drastične mere rušenja Beogradskog sajma (izuzimajući Halu 1), sa vizijom novog sajma u Surčinu, ukazuju na ozbiljan raskorak između pokrenutih planskih i projektnih aktivnosti oko produženja projekta Beograd na vodi i obavezujućeg koncepta održivog razvoja Beograda, koji je Republika Srbija prihvatila potpisujući “2030 Agendu za održivi razvoj” sa još 192 članice UN, 2015, i donoseći Strategiju održivog urbanog razvoja RS, i Nacionalnu strategiju arhitekture u Srbiji 2023-2035. Proces implementacije ovih dokumenata, zahteva od Republike Srbije i njenih jedinica lokalne samouprave, da sledi iste principe i standarde uspostavljene za Evropu i planetu Zemlju. Uvidom u siromašne i prikrivene informacije o planiranju prostora na 327 ha, koji obuhvata Beogradski sajam, kompleks „Šećerane“ i blok 18a u Novom Beogradu, konstatujemo suprotno:

1. Da je neprihvatljiva i suprotna principima Agende 2030 osnovna ideja pretvaranja površine Beogradskog sajma u “elitni” stambeno-poslovni kompleks, što podrazumeva rušenje svih objekata na prostoru Beogradskog sajma, izuzimajući Halu 1.
2. Da sudeći po vizuelnim prikazima koji su procureli u javnost, idejno rešenje za Beogradski sajam rade inostrani anonimni planeri i arhitekti na osnovu ideje investitora (Beograd na vodi d.o.o), koji ne poznaju ni prirodni ni kulturni duh Beograda i njegove vrednosti, niti način njegovog funkcionisanja. Razradom takvog idejnog rešenja u beogradskim institucijama pod političkim pritiskom (Urbanistički zavod, Zavod za zaštitu spomenika kulture, odabrani biroi, i dr.), Beograd će dobiti nastavak projekta „Beograd na vodi“ sa brojnim negativnim uticajima i posledicama koje derogiraju principe i ciljeve održivog razvoja iz Agende 2030 (ciljevi 1-5, 10-15), koje je potpisala Republika Srbija, kao i principe i ciljeve propisane strategijama održivog urbanog razvoja i arhitekture u Srbiji.
3. Ekološke posledice najavljenog masovnog rušenja na prostoru Beogradskog sajma uz forsiranu izgradnju stambeno-poslovnih objekata po zahtevu investitora, prepoznatljive su u upozorenjima Agende 2030. Principi Agende 2030 ukazuju da postojeće građevine uvek treba sagledati racionalno, sa prioritetom moguće obnove i modernizacije a nikako rušenja, čime se štede deficitarni prirodni i energetski resursi, jedan od najvećih globalnih problema održive budućnosti. Enormna količina čvrstog otpada kao posledica rušenja paviljona, uz nerešeno pitanje kanalizacionog sistema i drugih infrastrukturnih mreža i objekata, i mogući izostanak biofilnog koncepta, kao i drugi ekološki uticaji, uticaće na javno zdravlje građana Beograda.
4. Ekonomske posledice forsirane stanogradnje, koja ima slabe povratne ekonomske efekte a ogromne komunalne troškove, izuzetno su ozbiljne. Širenje koncepta Beograda na vodi sa protežiranjem investitora ukazuju da kratkoročni interesi (uz totalno zamračene finansijske tokove), imaju daleko veći prioritet od interesa građana Beograda. Beogradski sajam je javno dobro koje, po svim globalnim i evropskim dokumentima koje je potpisala Republika Srbija (Agenda 2030) kao i po nacionalnim strategijama arhitekture i održivog urbanog grazvoja, predstavlja emanaciju javnog interesa, o kome bi građani trebalo da se pitaju u ravnopravnom odlučivanju i konsenzusu sa političarima (vlast) i planerima. Zaštićeno kuturno dobro (Hala 1) i ostali delovi sa prerogativima buduće celovite zaštite Sajma, svakako čine osnov za sasvim drugačije demokratsko planiranje postojećeg sajma, a ne nametnuto sa vrha vlasti u partnerskoj kooperaciji sa većinskim privatnim inostranim investitorom (UAE 68% i država Srbije 32%).
5. Agendom 2030 kao jedan od ekonomskih ciljeva navedeno je „promovisati razvojno orijentisane politike koje podržavaju produktivne aktivnosti, preduzetništvo, kreativnost, inovativnost i rast malih i srednjih preduzeća uz pristup finansijskim uslugama“, kao i upozorenje „da je neophodno uložiti napore da se ekonomski rast razdvoji od degradacije životne sredine u skladu sa 10-godišnjim okvirom programa održive potrošnje i proizvodnje“. Rušenje Sajma i izgradnja gomile konfekcijskih stambenih zgrada su daleko od toga, čak naprotiv.

Kompletnu Deklaraciju možete pročitati ovde.