Da li je došlo vreme da se prestane s izgradnjom nebodera?
Iako se visoke zgrade i dalje širom sveta smatraju veoma poželjnim, njihova budućnost je pod znakom pitanja zbog velikih ekoloških uticaja na okruženje tokom njihove izgradnje ali i održavanja.
Tim Snelson, iz konsultantske kuće Arup, rekao je za ovomesečno izdanje Domusa da izgradnja svakog prosečnog nebodera imati bar dvostruko veću emisiju ugljenika od desetospratnice iste ukupne površine. Ova tvrdnja izazvala je rasprave i pokrenula pitanje da li su nam neboderi zaista toliko potrebni u budućnosti i da li je njihova izgradnja zaista vredna dodatnog zagađenja, prenosi The Guardian.
Govoreći o resursima potrebnim za izgradnju visokih zgrada i o njihovoj strukturi, one su svakako zahtevnije od nižih objekata iste površine. Tako je na primer potrebno više armature i betonu u temeljima kako bi se zadržala konstruktivna stabilnost objekata. Takođe, tu je ogromna količina energije potrebna za hlađenje i grejanje, kao i za pokretanje liftova na veće visine.
Zašto bi u vremenu kada se govori o povezivanju sa prirodom, neko želeo da živi u visokim objektima?
Ipak, visoke zgrade i dalje „prolaze“ u svetu pod tvrdnjom da doprinose očuvanju životne sredine, pod čim se misli na manju zauzetost parcele, te se ističe da tako što više ljudi živi na maloj površini a ostatak prostora može da se koristi za saobraćajnice ili uređenje zelenih površina. Naravno, u ovome ima dosta istine, ali bi ipak trebalo izvagati različite faktore.
Sa druge strane postavlja se pitanje zašto bi u vremenu kada se govori o povezivanju sa prirodom, neko želeo da živi u visokim objektima gde do svog stana mora doći preko uobičajeno hladnih lobija, potom dugom vožnjom liftom i još duže hodnike. Zatim ga čeka konfekcijski stan, neretko bez terase, koji je lišen kontakta s prirodom. Ipak, dobri pogledi i dalje prodaju stanove, a oni zaista mogu biti veličanstveni pa za neke i dovoljno vredni eliminisanja nekih drugih vrsta komfora.
Bogaćenje odabranih
U međuvremenu, neboderi se i dalje širom sveta masovno grade. Prema godišnjem istraživanju organizacije New London Architecture u Londonu se trenutno nalazi 525 objekata sa 20 ili više spratova u procesu izgradnje ili dobijanja dozvola.
Međutim, postoje i mnogobrojni primeri širom sveta gde je obustavljena izgradnja visokih poput onog u Saudijskoj Arabiji 2017. godine kada je uhapšen investitora princ Alwaleed bin Talal zbog korupcije. Ako se ikada ovaj i slični objekti dovrše pitanje je da li će predstavljati simbol ekonomske moći cele nacije, kao što je to bio slučaj sa oblakoderima dvadesetog veka u Njujorku i Čikagu. Mnogi smatraju da su velelepni neboderi današnjice neretko sredstvo nekolicine članova društva koji na ovaj način stiču ogromno bogatstvo za sebe.
U tekstu The Guardian ističu i izjavu Tim Snelsona: “Iako se kolektivni napredak civilizacije tokom vekova u velikoj meri i dalje meri sposobnošću za izgradnju većih i viših objekata, došli smo do tačke kada moramo sami sebi da postavimo ograničenja i usmerimo se što više na održivu izgradnju, kako bi sprečili uništenje naše budućnosti.“
Kad ste već ovde…
