Da li je baš kompleks Generalštaba pravo mesto za nemanjićki memorijal, postavlja pitanje istoričar umetnosti Marko Stojanović.
Ove godine navršava se 50 godina od smrti arhitekte Nikole Dobrovića, jednog od nekoliko regionalnih bogova moderne arhitekture. U čast ovog značajnog datuma, u periodu između septembra i oktobra 2017. godine, biće održan naučni skup, na kojem će 16 odabranih arhitekata i istoričara umetnosti izneti rezultate dosadašnjih istraživanja na temu našeg slavnog arhitekte. Iako će ovaj skup biti održan u Beogradu, prestonica ne može da se pohvali činjenicom da je Dobrovićevo jedino izvedeno delo beogradskog opusa – Zgrade Generalštaba (Kompleks DSNO), na ivici da bude porušen ili neadekvatno transformisan.
Arhitekta Kovačević ima stav da nije primereno da Generalštab ostane u „dozvoljenim parčićima“ kako bi se po svaku cenu ostvarila ideja nemanjićkog muzeja.
Teško oštećen u bombardovanju 1999. godine, kompleks biva prepušten zaboravu i nepravedno definisan kao ruglo, ostavljen da se raspada pod uticajem vremenskih (ne)prilika. Tračak nade se dogodio 2005. godine, kada na inicijativu arhitekte Bojana Kovačevića, kompleks biva zaštićen kao spomenik kulture. Iako je ova zaštita po nekima stigla zakasnelo, to ne znači da nije opravdano ili da je struka pogrešila (pogrešila je što nije ranije krenula u postupak), već da država po zakonu mora da se stara o svojem spomeniku kulture i da ga na primeren način obnovi. Najpre se krenulo u saniranje „ruševina“, kako su mnogi krenuli da etiketiraju kompleks, pod opravdanjem da su zgrade trošne i sklone obrušavanju. Očišćeni su delovi ulaznog segmenta ispred jedne i čitav deo korpusa druge zgrade. Međutim, nakon tih radova i uložene ogromne sume novca (78 miliona), najavljeno je rušenje jedne ili obe zgrade kompleksa po više nego duplo većoj sumi (180 miliona)!? Pomalo paradoskalono, ali kako je ovo država Srbija ništa ne bi smelo da nas iznenadi.
Po poslednjoj vesti od kraja aprila 2017. godine, nakon poruka samog premijera od pre koju godinu, da se ispred kompleksa Generalštaba planira spomenik Stefanu Nemanji, premijer/predsednik Vučić iznosi informaciju da se za tu lokaciju raspisuje javni internacionalni konkurs, a da je tema konkursa Muzej Stefana Nemanje, to jest, Nemanjića. Potsećanja radi, Nemanjići su kao tema podizanja nacionalnog duha iskorišćeni i u istoimenoj seriji, čiji su prvi kadrovi snimljeni upravo na proleće 2017. godine. Može biti da je ova tematika odabrana u čast 800 godina od krunisanja Stefana Prvovenčanog za prvog kralja srpske srednjovekovne države, ali isto tako i kao siguran teren za prikupljanje političkih poena jer pitanje značaja, časti, svetosti i patriotizma ove naše dinastije nikada nije dovedeno u pitanje.
Ispravna rekonstrukcija Kompleksa Generalštaba mora biti „crvena linija“ od koje se ne sme odstupiti u odbrani našeg arhitektonskog nasleđa.
S jedne strane potpuno bizaran predlog da se od nekadašnjeg Generalštaba pravi nemanjićki muzej, ali sa druge veoma opravdana potreba jer se o Nemanjićima informacije pojavljuju isključivo u školskim udžbenicima i nešto malo u okviru pomalo marginalizovane Galerije fresaka koja se nalazi u ulici Cara Uroša u Beogradu. Naravno, usled nerešenih pitanja Kosova i Metohije, đaci, studenti i svi drugi zainteresovani nemaju prilike da na jednostavan način dođu do nemanjićkih zadužbina i na licu mesta se uvere u značaj ovih arhitektonskih ostvarenja, ali i da vide putem fresaka kako su donekle izgledali naši kraljevi/carevi.
Postavlja se pitanje, da li je baš kompleks Generalštaba pravo mesto za nemanjićki memorijal i da li će u konkursu biti postavljeni ispravni uslovi? Arhitekta Kovačević, jedan od najznačajnijih poznavaoca lika i dela arhitekte Dobrovića, ima stav da nije primereno da Generalštab ostane u „dozvoljenim parčićima“ kako bi se po svaku cenu ostvarila ideja nemanjićkog muzeja. Nadamo se da će konkursna komisija, na čelu sa Nikolom Selakovićem, bivšim ministrom pravde, imati u vidu ove informacije, kada bude pripremala konkurs. Za sada je poznata samo visina nagradnog fonda, koja dostiže sumu od preko 12 miliona dinara.
S jedne strane, naša država i grad zaista moraju dobiti dostojan memorijal dinastije Nemanjića, ali sa druge strane ispravna rekonstrukcija Kompleksa Generalštaba mora biti „crvena linija“ od koje se ne sme odstupiti u odbrani našeg arhitektonskog nasleđa. Svi znamo da zgrada koja se rekonstruiše ne može da ostane prazna i da joj se mora vratiti prethodna ili dodeliti neka nova namena, pa je u tom slučaju možda i bolje da kompleks ne postane još jedan običan hotel sa kazinom i tržnim centrom, već da mu se dodeli funkcija dostojna lokacije i prethodnog značaja.
