Da li bi gradovi trebalo da učine javni prevoz besplatnim?
S obzirom na činjenicu da 70% svetske emisije ugljen dioksida dolazi iz gradova, a samim tim i zagađenja koja stvaraju automobili, promene na ovom segmentu funkcionisanja urbanih celina mogle bi u mnogome da doprinesu očuvanju planete.
Iako nam se činilo da je problem vazdušnog zagađenja rezervisan samo za velike svetske metropole, alarmi su se upalili i u našoj zemlji. Beograd, Novi Sad, Užice, Valjevo, Pančevo i Subotica imali su u januaru rekordni stepen zagađenja, a javnost je s razlogom zabrinuta. Postavlja se pitanje šta svako od nas može da učini. Pored toga što se možemo grejati na ekološkiji način, na primer uvođenjem grejanja na gas, i odluke poput onih da se ređe koristi automobil, mogu biti plodonosne.
Imajući u vidu da povećanje broja vozila izaziva veću zagađenost, idealno rešenje bilo bi da građani koriste u što većoj meri javni prevoz. Gradovi širom sveta gledaju na mobilnost kao deo rešenja, a posebno se obraća pažnja na pitanje da li je rešenje uvođenje besplatnog javnog prevoza.
Idealno rešenje protiv zagađenog vazduha u gradovima, bilo bi da građani koriste u što većoj meri javni prevoz.
Trenutno oko 100 gradova širom sveta nudi besplatan javni prevoz i većina tih gradova je iz Evrope. Mnogi su razlozi zašto bi trebalo dodatno podsticati korišćenje javnog prevoza.
Studije pokazuju da na svaki evro koji se uloži u javni prevoz, ostvaruje se oko 4 evra povrata. S druge strane sigurnije je za ljude da putuju javnim prevozom, a na taj način bi se i broj nesreća smanjio i za 90%. U pogledu očuvanja životne sredine, eliminisala bi se upotreba 156 milijardi litara benzina godišnje i 37 miliona tona ugljenika, takođe na godišnjem nivou. S obzirom na to da se u autobusima vozi mnogo veći broj ljudi u odnosu na mnogobrojna vozila sa samo jednim putnikom, ukupna emisija ugljen dioksida bi se značajno smanjila, pa bi ovo u mnogome uticalo na održivost i javno zdravlje.
Ipak, ako na stranu stavimo statistiku, najbolji pokazatelji su konkretni primeri gradova koji su uveli besplatan javni prevoz.
Primeri u Evropi
Francuska je postala žarište inicijative za besplatni javni prevoz. S obzirom na to da se ova zemlja obavezala da će do 2040. godine potpuno zabraniti prodaju automobile sa benzin i dizel motorima, ona je veliku pažnju usmerila na reformu javnog saobraćaja. Danas čak 23 francuska grada nude besplatan javni prevoz za veliki broj stanovnika. U Dunkirku 257.000 stanovnika besplatno koristi autobuse, te je upotreba ovog vida prevoza porasla za 60% radnim danima, a vikendom čak za 100%. Čak 48% korisnika kažu da svoje automobile uglavnom ostavljaju kod kuće, dok je njih 5% čak i prodalo sve automobile. Od proteklog septembra, u Parizu je besplatno korišćenje metroa i autobusa za osobe mlađe od 11 godina, uključujući i nerezidente, kao i osobe sa invaliditetom mlađe od 20 godina. Pored toga srednjoškolci uzrasta između 14 i 18 godina imaju 50% popusta na kartu, kao i besplatno korišćenje biciklističke mreže.
U Talinu je ukinuta nadoknada za vožnju autobusima i tramvajima još 2013. godine, 2018. godine javni prevoz postao je besplatan u celoj Estoniji.
Luksemburg, koji je trenutno prvi u Evropi po broju automobila po glavi stanovnika, što se znatno odrazilo na zagađenje vazduha, će od 1. marta postati prva zemlja koja je svoj sistem javnog prevoza učinila potpuno besplatnim. Prelazak na besplatni prevoz obavljen je fazno, te je prvo za mlađe od 20 bilo potpuno besplatni, dok su ostali imali popuste.
Uvođenjem besplatnog javnog prevoza osetljive grupe, poput nezaposlenih i penzionera, znatno će više koristiti prevoz i biti dinamičniji, a ujedno će im se omogućiti da lakše traže posao, posećuju institucije i budu deo kulturnog života gradova.
S one strane bare
Sa druge strane okeana i gradovi Sjedinjenih Američkih Država takođe počinju da usvajaju slične mere u organizaciji javnog transporta. Kanzas Siti je prošle godine najavio da će svoj autobuski sitem prevoza učiniti besplatnim, izdvajajući i 8 miliona dolara koje će usmeriti za podršku inicijativa za rešavanje problema nejednakosti i za borbu protiv klimatske krize.
U Masačusetsu mnogi gradovi razmatraju i uvode besplatni sistem. Grad Lorens, koji broji 80.000 stanovnika, započeo je u septembru dvogodišnji pilot projekat sa ukidanjem autobuskih tarifa, što je već dovelo do povećanja upotrebe ovog sistema transporta za 24%.
Boston takođe trenutno ispituje izvodljivost ovakvog sistema. Ipak, Brian Kane, koji nadgleda troškove javnog prevoza ističe da ne postoji ništa što je besplatno i da svaku aktivnost ili uslugu neko mora da plati. Boston ima najbolje plaćene vozače u Sjedninjenim Državama i Brian kaže da oni sigurno neće raditi besplatno, kao ni mnogobrojni mehaničari. On tvrdi da bi besplatni javni prevoz uslovno značio gubitak od 109 miliona dolara. Ipak, pristalice uvođenja besplatnog prevoza tvrde da bi ovakav sistem koštao 36 miliona i da bi bilo nadoknađeno povećanjem gradskog poreza na gorivo za dva procenta, piše ArchDaily.
Ništa bez funkcionalnog javnog prevoza
Svakako reforma javnog prevoza na globalnom nivou mogla bi da ima znatan pozitivan uticaj na ekologiju i očuvanje planete. Da bi to uspelo, oni koji su uključeni u oblikovanje sistema gradskog prevoza, bilo da su arhitekte, urbanisti ili političari, moraju biti spremni da budu hrabriji i vizionarski orijentisaniji ka izgradnji infrastrukture.
Dakle, potrebno je obezbediti kvalitetan javni prevoz kako bi se građani lakše odlučili da automobil ostave kod kuće i na posao odu autobusom, tramvajem ili, nikada dočekanim, metroom.
Kad ste već ovde…
