Cukrarna: Rekonstrukcijom šećerane do nove atrakcije Ljubljane
Za pretvaranje objekta starog skoro 200 godina u centar umetnosti slovenačke prestonice, ugrađeno je čak 500 automiksera betona i 862 tone čelika.
Nakon nepune tri godine renoviranja, u Ljubljani je krajem septembra otvorena Galerija Cukrarna – prostor posvećen savremenoj umetnosti i novo kultno mesto u slovenačkoj prestonici.
Cukrarnu autorski potpisuju arhitekti Marko Studen, Jernej Šipoš i Boris Matić iz biroa Scapelab, koji je 2009. godine pobedio na međunarodnom konkursu za projektovanje novog izgleda ove skoro 200 godina stare zgrade.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Porodična kuća u Sloveniji koja stvara sopstveni urbanizam
- Kako je izgradnjom skejt parka privučena nova publika u galeriju
Konstrukcija izdržala i požar i zemljotres
Cukrarna je podignuta 1828. godine za nekoliko meseci kao šećerana, u kojoj je 1835. godine izgrađena prva parna mašina na teritoriji današnje Slovenije. Kasnije je pored centralne zgrade dograđen i stambeni deo, spojen sa glavnim objektom Fabijanijevim mostom.
Tokom svog postojanja, zgrada je više puta dograđivana i obnavljana, a njene transformacije bile su diktirane mnogobrojnim namenama koje su se u njoj nizale tokom decenija.
Posle velikog požara u rafineriji 1858. godine, šećerana je pretvorena u fabriku duvana, a potom i tekstilnu fabriku, kasnije su u njoj bili smešteni vojnici, a posle zemljotresa 1895. godine – koji je zgrada „preživela“ zahvaljujući svojoj izdržljivoj konstrukciji – sve više je korišćena za stanovanje ljudi iz najugroženijih urbanih slojeva.
Stanje se postepeno pogoršavalo od druge polovine 19. veka, a iako su delovi zgrade tu i tamo sanirani, velika većina prostorno najveće ljubljanske građevine u velikoj meri je bila prepuštena propadanju.
Spas u poslednji čas
Arhitektonski projekat Marka Studena, Borisa Matića i Jerneja Šipoša iz biroa Scapelab zasnovan je na istoriji Šećerane, novom programu i pravcu za budućnost, kao i lošem stanju postojeće strukture.
„Analiza stanja materijala pre obnove pokazala je da je zid pred rušenjem. Šećeranu smo zajedno sa predstavnicima MOL-a i ZVKD spasili u poslednji čas, kako je ne bi snašla sudbina ljubljanskog Koloseuma ili celjskog Rakuševog mlina“, kaže Marko Studen i dodaje:
„Statička obnova, koja je izvedena, hrabar je i jedinstven rezultat saradnje sa izuzetnim inženjerima, Anjom Žigon i Tomažem Strmoletom, ELEA IC, i uzoran primer kako zainteresovane strane iz različitih disciplina zajedničkim radom mogu stvoriti višak“.
366 prozora kao identitet šećerane
Suštinski deo obnove bila je statička sanacija, kojom je dotrajala postojeća konstrukcija ojačana u meri u kojoj ispunjava savremene građevinsko-tehničke standarde, a ujedno je obezbeđena potpuno samostalna nova unutrašnja struktura u ojačanom omotaču zgrade.
Eksterijer nekadašnje fabrike sa čak 366 prozorskih otvora zaštićen je kao spomenik i predstavljao je onaj deo zgrade koji su arhitekte takođe želele da sačuvaju, jer je neophodan za očuvanje identiteta šećerane.
Zbog toga su u fazi renoviranja spoljni zidovi bili oslonjeni na čeličnu zaštitnu konstrukciju, a zatim je zidana konstrukcija ojačana tačkastim brizganjem betona.
Tokom izgradnje, u objekat je ugrađeno čak 500 automešalica betona i utrošene su 862 tone čelika.
Međutim, zgrada se danas u potpunosti oslanja na nove betonske stubove u unutrašnjosti, oslonjene na betonske šipove izbušene do dubine od 20 metara.
Stubove upotpunjuje betonski venac i na njega okačena čelična krovna konstrukcija, koja je zamenila prethodni, potpuno trošan krov.
Savremena intervencija u ispražnjenom enterijeru Cukrarne – dva galerijska volumena u kojima je smešten veći deo programa – tako je okačena na novu betonsku konstrukciju i ni na koji način ne opterećuje prvobitni zidani obod.
Tokom izgradnje, u objekat je ugrađeno čak 500 automešalica betona i utrošene su 862 tone čelika.
3.000 kamiona od kopanja dijafragme
Nova noseća konstrukcija je zasnovana na obodnoj dijafragmi, čije je iskopavanje bilo dugotrajan proces zbog osetljivog stanja postojećih zidova.
Tokom kopanja, za nešto više od godinu dana sa lokaliteta je uklonjeno čak 3.000 kamiona materijala.
„Izvođač Strabag je uradio izvanredan posao. Gradilište je bilo veoma zahtevno i opasno zbog mogućnosti rušenja, ali su izuzetnom organizacijom i stručnom veštinom gradnju završili na vreme, a kao što vidite i izuzetno precizno i kvalitetno“, rekao je arhitekta Jernej Šipoš u jednom intervjua.
Na letnjoj vrućini i vlagi cela unutrašnjost galerije se hladi, vazduh se vlaži i galerija postaje prava klimatska oaza.
Prizemlje zgrade arhitekte su projektovale kao produžetak gradskog prizemlja, što znači da su vrata objekta uvek otvorena za sve.
Zimi se u ovaj zagrejani javni prostor možete skloniti od hladnoće i lošeg vremena, u prelaznim mesecima vrata u prizemlju se otvaraju i aktivnosti se šire napolje, u letnji bar, stepenište amfiteatra i na klupu prema Ljubljanici.
Na letnjoj vrućini i vlagi cela unutrašnjost galerije se hladi, vazduh se vlaži i galerija postaje prava klimatska oaza.
Nova programska atrakcija Ljubljane
„Projekat je i u urbanističkom smislu ključan za grad. Naime, zgrada predstavlja novu programsku atrakciju koja motiviše posetioce i stanovnike da prošetaju Ljubljanicom do ivice centra grada, gde se nalazi Cukrarna. I ne samo to, program u Galeriji Cukrarna biće zanimljiv i na regionalnom i na internacionalnom nivou“, objašnjava arhitekta Boris Matić.
Glavni ulaz u zgradu uređen je sa strane reke, a platforma ispred njega povezuje pešačku i biciklističku stazu koja vodi Poljanskim nasipom i ujedno pruža odličnu kulisu za dešavanja na otvorenom.
Deo javnog programa nove Šećerane je i kafić/klub koji će pomoći u oblikovanju društvenog života ovog dela grada. Za razliku od galerije, arhitekte su kafić odenule u crno, a jedan od zidova otkriva originalnu konstrukciju od cigle.
Kafić postaje i prostor za razna dešavanja, jer ima binu, a događaji se mogu otvarati prema spolja kroz velika staklena vrata, čime se povećava kapacitet prostora.
Zbog prirodne kote terena u pravcu Roške ceste, u spoljašnjem delu kafea uređeno je amfiteatarsko stepenište namenjeno za priredbe, sedenje i druženje.
Deo drveta originalnog krova, koji je još uvek bio upotrebljiv, arhitekte su ponovo iskoristile za drvene klupe za galerijske prostore.
Prizemlje je jedini deo zgrade osvetljen prirodnim svetlom – oba galerijska volumena su izvedena kao „bele kocke“, u kojima je predviđena regulacija svetlosti, ventilacije, temperature i vlažnosti za izlaganje umetničkih dela.
Plutajuće kocke su obložene perforiranim limom, koji, pored jedinstvenog estetskog karaktera koji unosi ujednačen izgled novih prostornih intervencija, ispunjava i funkcionalne zahteve: ispod njega se krije zvučna izolacija koja upija odjeke u prostranoj galeriji i delu mašinske instalacije.
U novom suterenu se nalazi višenamenska sala, galerija namenjena pre svega predstavama, kao i svlačionice i toaleti za posetioce, toplana i radionica za pripremu izložbi. Deo drveta originalnog krova, koji je još uvek bio upotrebljiv, arhitekte su u saradnji sa umetnikom Tobijasom Putrihom ponovo iskoristile za drvene klupe za galerijske prostore.
Ljubljana pre i posle Cukrarne
Nova Cukrarna je prostor koji se transformiše. Monumentalne proporcije zatvorene višenamenske sale sa izložbenim zidovima dužine i do 70 metara odaju utisak da se posetilac iz Ljubljane momentalno preselio u jedan od svetskih centara umetnosti i kulture.
„Za mene postoji Ljubljana pre Galerije Cukrarna i Ljubljana posle Galerije Cukrarna. Ovaj novi fragment grada, centar savremene umetnosti u napuštenom delu grada uz Ljubljanicu, vidim kao važnu strukturnu promenu u funkcionisanju i razumevanju grada i konkretnog urbanog područja, kako u očima meštana tako i posetilaca. Ljubljana će biti malo veća, ali ne samo u fizičkom smislu“, rezimira na kraju arhitekta Marko Studen.
Foto-galerija
Grafički prilozi
Faktografija
- naručilac: Grad Ljubljana
- dizajner: Scapelab, d.o.o.
- autori arhitekture: Marko Studen, Jernej Šipoš, Boris Matić (svi Scapelab, d.o.o.)
- površina: 5.500 m2
- budžet: 23 miliona evra – konačno poravnanje u toku
- investitor: Grad Ljubljana, gradonačelnik Zoran Janković
- koinvestitor: Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Evropski fond za regionalni razvoj – fondovi EU i RS
- građevinske konstrukcije: Anjo Žigon, Tomaž Strmole (oboje Elea iC d.o.o.)
- mašinske instalacije: Danijel Mursič, Bojan Gavez, Menerga d.o.o.
- korporativni identitet: Ajdin Bašić, Mitja Miklavčič
- izvođač radova: STRABAG d.o.o., rukovodioci projekta Karel Bogatin i Taras Acman
- trajanje izgradnje: 2018-2021
- fotografije: Miran Kambič
