Crnogorski paviljon na 16. Međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji
„Zašto se kišobrani ne rastaču na suncu – ili barem rastu na kiši?“ Sedrik Prajs (Cedric Price).
Crnogorska postavka na Bijenalu 2018 teži multidisciplinarnom integrisanju rezultata savremenih ekoloških istraživanja, te kolaborativnih praksi u urbanom dizajnu i planiranju prostora.
Decenije obeležene tranzicijom ostavile su traga u domenima socio-ekonomskih i prostornih transformacija u pogledu urbanog razvoja, industrijske, urbane i ruralne regeneracije, te socio-kulturoloških odnosa. Generalni problem je nepostojanje koherentnog modela koji će obezbediti teorijski i praktičan okvir za bavljenje procesno orijentisanom pristupom. Jedan od mogućih pravaca je rezilijentnost (resilience), ne kao koncept, već kao instrument za razvoj fleksibilnih scenarija u cilju ostvarivanja visokog stepena sinergije prirode i kulture u lokalnom kontekstu. Sonja Radović-Jelovac, kustos crnogorske postavke, predlaže fokus na širem istraživačkom okviru predstavljanja Crne Gore iz potrebe za instrumentalizacijom principa rezilijentnosti u lokalnom kontekstu, kao i potrebu za usvajanjem modela deljivih vrednosti.
Crnogorska izložba se bavi jednostavnim i razumljivim porukama koje je namenjene za uključivanje ne samo čuvenih arhitekata kao gostiju, već i opšte javnosti.
EMERGING RESILIENCE predstavlja okvir za buduća istraživanja kojima će se aktualizovati potreba za holističkim pristupom, kroz imperativ rezilijentnosti socio-ekoloških sistema. Takav pristup podrazumeva transdisciplinarne metode, odnosno širenje baze arhitektonskog znanja, te razumevanja kompleksnih, adaptivnih i samoregulišućih sistema, gde aktivnosti užeg raspona rezultiraju nesagledivim konsekvencama.
Tri su međusobno povezana dela crnogorske prezentacije na 16. Venecijanskom bijenalu arhitekture – La Biennale di Venezia: KNJIGA, IZLOŽBA i UMREŽENJE, i svaki se iz svog ugla bavi sveobuhvatnom temom ‘Emerging Resilience’. Sva tri elementa variraju u merilu, materijalnosti, trajanju i metodi širenja. Zajedno deluju kao vitalni okvir koji podupire otvorenu raspravu o temi unutar i izvan stvarnog paviljona.
Aplikacija za mobilne telefone
Crnogorska izložba se bavi jednostavnim i razumljivim porukama, izrazitom moći brendiranja instalacije specijalno osmišljene za sami lokalitet i taktilnosti posebnih modela pravljenih na licu mesta kao instrument identifikacije koji je namenjen za uključivanje ne samo čuvenih arhitekata kao gostiju, već i opšte javnosti. Kroz niz radionica za pravljenje odlevaka koje će biti otvorene za sve posetioce tokom Bijenala arhitekture 2018, dobiće se novi elementi koji prikazuju neke od ključnih tema kojima se bave arhitekte u doba nastajuće rezilijentnosti, a koji će biti priključeni izložbi. Posetioci će biti podstaknuti da aktivno učestvuju u procesu, kao i da ponesu sa sobom neke od odlevaka.
Izložba će kulminirati publikovanjem rečnika, koji će biti svojevrsan priručnik i set za preživljavanje u eri novih prostornih realnosti. Posetioci će, takođe, biti pozvani da doprinesu publikaciji, tako što će slati relevantnu terminologiju na internet prezentaciju izložbe i na aplikaciju za mobilne telefone.
Crnogorski paviljon na 16. Međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji
Wo/man under an umbrella
Komesar: Dušan Vuksanović,
Kustos: Sonja Radović-Jelovac
Izlagači: Krešimir Rogina, Rosa Rogina, Armor Gutijerez Rivas (Armor Gutierrez Rivas), Ida Blažičko, Fansoa Vahe (Francois Vahe)
Mesto: Palata Malipjero (Palazzo Malipiero) (prizemlje), San Marco 3078-3079/A, Ramo Malipiero.
