Crkve za poneti: Komercijalizacija ili realna potreba?
Firma iz Srbije proizvodi instant kapele koje se mogu postaviti gde god kupac poželi.
Već nekoliko decenija naše društvo se postepeno zatrpava instant stvarima i navikama. Komercijalna brza hrana je krajem 80-ih ušla u Beograd na velika vrata (prvi McDonald’s), a za njom su stigle i druge stvari koje čine naš život i okruženje onakvim kakvim ga sada poznajemo. Muziku više ne čekamo da se pojave na ploči, kaseti ili CD-u, već ih slušamo direktno sa interneta, što je slučaj i sa filmovima i serijama. Poznavanje sa ljudima ide preko društvenih mreža, što je ubrzalo, olakšalo, ali i zakomplikovalo međuljudske odnose.
Nekako smo počeli da do svega dolazimo ubrzano, a tu spada i arhitektura, koja se sve više oslanja na modularne sisteme i 3D štampanje, pa se dovode u pitanje njene estetske vrednosti ili potreba arhitekte u procesu njenog nastanka. Možda je vrhunac cele priče izgradnja, to jest, kupovina i postavljanje instant kapela, koje su se našle u ponudi jedne firme iz Srbije.
Prenose se viljuškarom, prevoze kamionom, a mogu se postaviti u dvorišta kuća i restorana, u kasarne, domove za stare, bolnice i hotele.
Svima je jasno da živimo u vremenu kada je daleko lakše izgraditi neki manji ili veći objekat, u koji spadaju i crkve/kapele, ali da li je ovakav pristup opravdan praktičnošću ili komercijalnim pristupom kakav inače imamo prema mnogim stvarima?
U nekim slučajevima, poput kasarni, gde je mnogim vojnicima neophodno da bar jednom nedeljno posete verski objekat (crkvu, džamiju, sinagogu…), a ne smeju da napuštaju krug kasarne, ovo je odlično rešenje pogotovo zato što ne zauzima mnogo mesta i svojom pojavom ne ugrožava vojnike drugih veroispovesti. Isto je i sa bolnicama, koje sve više u okvirima svojih kompleksa ili unutar postojećih zgrada, dobijaju kapele, koje posećuju pre svega pacijenti tih bolnica, kojima je izlazak izvan bolničkog kompleksa strogo zabranjen.
Što se tiče svih drugih primera, potpuno je apsurdno da neki hotel u svom dvorištu dobije malu kapelu, kao da je ljudima problem da izađu i prošetaju do prve bogomolje. Isto je i sa restoranima, gde su mnogi građeni pre svega za proslave venčanja, pa bi pored venčanja pred matičarem, nudili i venčanje pred sveštenikom, što je očigledno praktičnije, ali gubi na tradiciji. Pretpostavljamo odakle je ovaj trend došao i do nas, što i nije neobično kada se u obzir uzmu veoma bliske veze ova dva naroda.
Uticaj s juga
Sigurno ste svi koji ste putovali U Grčku na more, ulaskom u tu državu, vrlo brzo počeli da uočavate male makete crkava koje su postavljene duž puta. Kada sam kao dete sa roditeljima i sestrom prvi put odlazio u Grčku na letovanje, mislio sam da su to kućice za ptice ili sandučići za poštu, oblikovani kao crkve jer sam još tada primetio da su Grci daleko više verujući kao narod, ali im je i svetovna i duhovna vlast u daleko bližim odnosima nego kod nas. Vremenom sam počeo da uviđam da su to minijaturne kapele u kojima se pale sveće (ne kao prave jer pretpostavljam nisu osvećene) i da se postavljaju u njivama ili nekim drugim mestima udaljenim od pristupa sveštenika, a gde ljudi imaju potrebu da duhovno opšte sa Bogom.
A građevinska dozvola?
Ovo je potvrđeno kada sam prvi put ugledao malo veće, prave kapele, ali takođe montažne i mobilne, nalik na ove koje su počele da se i kod nas proizvode i reklamiraju. Izgleda da su Grci pre nas prepoznali navike, a možda i u neku ruku i pomodarstvo svog stanovništva i od njihovih potreba razvili unosan biznis.
Zato i ne treba da čudi ponuda jedne od naših kompanija, koje se bave sečenjem, prodajom i ugradnjom kamena, da u svom asortimanu imaju i „crkve za poneti“, kako su sami počeli da ih nazivaju. Koliko su ove crkve nekome duhovne, pitanje je ličnog ukusa i doživljaja. Za njih nije potrebna građevinska dozvola, već se kao za trafiku izdaje dozvola za privremeni objekat.
Nikada se ne zna, možda će ovaj posao angažovati i ponekog arhitektu, jer možda neki klijent ne želi jednobrodnu kapelu sa jednom kupolom, već nešto što podseća na petokupolnu Gračanicu ili možda na Hram Svetog Save..
Kad ste već ovde…
