Opeke sa otvorima za pčele obavezne u novim zgradama u Brajtonu
Dok zagovornici ove politike na prvo mesto stavljaju poboljšanje biodiverziteta, naučnici skreću pažnju na potencijalne opasnosti ovakvog materijala po zdravlje ljudi.
Zakonom o planiranju uvedenom u engleskom gradu Brajtonu zahteva se da u nove objekte budu ugrađene posebne cigle koje obezbeđuju gnezda za divlje pčele.
Politika gradskog veća predviđa da sve nove zgrade iznad pet metara treba da sadrže i opeke za pčele, kao i boksove za gnežđenje ptica pogodne za čiope.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Neboderi u Americi krivi su za stradanje miliona ptica godišnje
- Betonski hotel za divlje pčele i insekte
Rešavanje problema biodiveziteta
Opeke namenjene ovim insektima iste su veličine kao i obične, ali imaju integrisan niz uskih otvora, načinjenih poput onih za koje se zna da se u njima gnezde divlje pčele.
A budući da „pčele lutalice” čine skoro 250 od približno 270 vrsta pčela u Britaniji, one igraju važnu ulogu u prirodnom ekosistemu.
„Pčelinje cigle su samo jedna od velikog broja mera koje bi zaista trebalo da budu na snazi za rešavanje problema biodiverziteta koji su nastali tokom godina zanemarivanja prirodne sredine“, za portal Dezeen kaže Robert Nemet, odbornik koji stoji iza ove inicijative.
„Povećana sadnja, rupe za ježeve, kutije za gnežđenje i hranilice za ptice su sve primeri nekih drugačijih, jeftinih i jednostavnih ideja koje zajedno mogu dovesti do značajnog napretka“, dodaje je on.
Divlje pčele se gnezde u šupljinama, ali savremene zgrade su toliko savršene da su sve šupljine začepljene.
Iako su cigle za gnežđenje čiopa već ušle u brojne planove u Velikoj Britaniji, uključivanje i onih za pčele je relativno nov koncept . Međutim, Brajton u svom naumu nije sam – i gradovi Kornvol i Dorset usvojili su sličnu politiku.
Fej Klifton iz Green&Blue, kompanije koja proizvodi opeke namenjene pčelama, rekla je da njihov proizvod oponaša postojeći tip gnezda koji je popularan kod divljih pčela, ali koji postaje sve ređi zbog preciznosti modernih konstrukcija.
„Divlje pčele se gnezde u trošnim malterskim radovima i starim ciglama“, kaže ona, „ali savremene zgrade su toliko savršene da su sve šupljine začepljene.“
„Stavljamo stanište u svaku zgradu na isti onaj način koji se prirodno dešavao stotinama godina. Da ih nismo stavili, to bi bio samo zatvoreni zid“, napominje ona za Dezeen.
Potencijalne opasnosti po zdravlje
Naučnici su podeljeni oko efikasnosti pčelinjih cigli u poboljšanju biodiverziteta, a neki od njih sugerišu da postoje rizici da bi one mogle privući grinje i povećati širenje zaraznih bolesti.
Dejv Gulson, profesor biologije na Univerzitetu u Saseksu, rekao je za Gardijan da je testirao opeke i otkrio da su rupe previše plitke da bi bile „idealna kuća za pčele“, ali da su „verovatno bolje nego ništa“.
„Zavaravamo se ako mislimo da će jedna ovakva opeka u svakoj kući napraviti stvarnu razliku za biodiverzitet„, rekao je on. „Potrebna je mnogo značajnija akcija, a ove opeke bi investitori lako mogli da koriste kao ekomanipulaciju.“
Testiranjem cigle otkriveno je da su rupe previše plitke da bi bile idealna kuća za pčele, ali da su verovatno bolje nego ništa.
Sumnju je izrazio i Adam Hart, entomolog i profesor naučne komunikacije na Univerzitetu u Glosterširu, navodeći da „dobronamerne intervencije mogu imati neželjene posledice”.
Međutim, Frensis Gilbert, profesor ekologije na Univerzitetu u Notingemu, rekao je za medije da grinje ne bi trebalo da budu problem.
„U rupama će biti i korisnih mikroba, tako da ih ne treba čistiti. Dakle, pčelinje cigle su nedvosmisleno dobra stvar„, rekao je on.
Lars Čitka, profesor senzorne i bihejvioralne ekologije na Univerzitetu Kvin Meri, rekao je da će pčele biti u stanju da same ublaže potencijalne probleme, „što bi u određenoj meri trebalo da uravnoteži rizike koji dolaze sa takvim mogućnostima za dugoročno gnežđenje“.
Koristi (ipak) veće od rizika
Nemet, koji radi i kao graditelj nekretnina i kao profesionalni pčelar, uveren je da su koristi ipak veće od potencijalnih rizika.
„Uvek je lako navesti nedostatke kod bilo kojeg rešenja, ali ključ je u tome da nastavite da pokušavate“, rekao je.
On je sugerisao da neki kritičari možda brkaju cigle za pčele, koje se obično prave od betona, sa „hotelima za insekte“ napravljenim od drveta. Oni bi bili podložniji truljenju i privlačenju nehigijenskih štetočina, istakao je on.
Ne kažemo ljudima da samo ubace cigle i ne sade ništa – to nije ekomanipulacija, to je deo opšteg pristupa povećanju biodiverziteta.
Kompanija Green&Blue lansirala je svoju ciglu za pčele 2014. i za nju je iste godine dobila nagradu za inovacije Udruženja za zemljište.
Cigla je razvijena u saradnji s jednim ekologom, a Kliftonova napominje da je njihov proizvod efikasan samo ako je pozicioniran blizu „sadnje pogodne za pčele“, jer se većina divljih pčela hrani samo u krugu od 100 metara od mesta gnežđenja.
„Ne kažemo da su pčelinje cigle rešenje za sve“, rekla je ona. „Ne kažemo ljudima da samo ubace cigle i ne sade ništa. To nije ekomanipulacija, to je deo opšteg pristupa povećanju biodiverziteta i gradnji sa prirodom na umu“.
Brajton kao savršeni probni centar
Iz Green&Blue su prethodno sproveli dvogodišnji istraživački projekat sa Univerzitetom u Ekseteru, a sve u cilju testiranja kako boja i visina utiču na efikasnost cigala za pčele.
Kliftonova veruje da bi politika grada Brajtona mogla da stvori priliku za širu studiju o uticaju pčelinje cigle tokom dužeg vremenskog perioda.
„Za to treba da prođe više od pet do 10 godina“, rekla je ona. „Želimo da mapiramo uticaj širom zemlje, angažujući ljude koji ugrađuju naše proizvode, ali Brajton bi mogao biti savršen probni centar”.
