Glavne karakteristike balkanskog stila su jednostavne fasade, potpuno oslobođene bilo kakvih ukrasa… pa i maltera – kaže Mladen Borocki u svojoj novoj kolumni na temu Srpska Neimarština.
Balkanski Art Dekor, ili kako bi braća Rusi rekli „О БОЖЕ, ЧТО ЭТО“, je arhitektonski stil koji u ranim 50-im godinama XX veka doživljava procvat širom počivše Jugoslavije, ali se njegov dominantni uticaj i danas itekako oseća.
Balkanski Art Dekor se prvo pojavio u Bosni i Hercegovini i u početku je bio poznat kao „stil naroda“, imajući u vidu činjenicu da su ga u praksu uveli obični ljudi iz ruralnih naseobina, nasuprot obrazovanim arhitektama predratnog doba.
Objekat ima da ide najmanje tri sprata u visinu, inače se teško može kućom nazvati.
Glavne karakteristike balkanskog stila su jednostavne fasade, potpuno oslobođene bilo kakvih ukrasa i geometrijskih oblika (geometrija je, svi to znamo, jedna od glavnih oblasti matematike, a matematike se, kadgod je to moguće, valja kloniti). Fasade uglavnom nisu okrečene, već samo omalterisane, a u neretkim slučajevima i proces malterisanja preskočen je u potpunosti – tzv. cigla-malter fazon. Balkone i verande najčešće karakteriše odsustvo ograde, pružajući im na taj način jedinstveni osećaj otvorenosti i nesvakidašnjeg jedinstva sa prirodom.
Objekat ima da ide najmanje tri sprata u visinu, inače se teško može kućom nazvati. Iako je u nju utrošeno materijala kao za prosečnu egipatsku piramidu, samo prizemni sprat je adaptiran za život, dok u gornjim spratovima počiva još građe i još peska, za slučaj da se jednoga dana (daće Bog) porodica proširi, pa domaćini odluče da krenu još više u nebesa.
Poput virusa stil se proširio u svim jugoslovenskim republikama i pokrajinama. Komunistička elita široko ga je prihvatila, pa trend vremenom postaje popularan i u velikim gradovima, postavši tako žestoka konkurencija zvaničnom modernizmu. Zahvaljujući malim troškovima izgradnje i prostoti estetike, Balkanski Art Dekor za kratko reme postaje omiljeni fazon među jugoslovenskim narodima, gotovo deo folklora.
Tri različita trenda
Da ne bude sve baš tako jednostavno, možemo zapaziti razliku između tri različita trenda u balkanskom stilu: Reformistički Art Dekor, Ratni Art Dekor i Novobalkanski Art Dekor. Krenimo redom!
Reformistički Art Dekor na najbolji način ilustruje popularnost stila u bivšoj Jugoslaviji. On teži da se vrati u prošlost i „modernizuje, osveži i oplemeni“ stare fasade iz prethodnih akademskih perioda (art nouveau, neoklasicizam, neobarok, itd.), lišavajući ih ornamenata i ukrasa i na taj način ih efektno načiniti delom balkanskog art dekora. Ova praksa nastavlja se do današnjih dana, a najznačajniji primer ove reforme pojavio se u Zrenjaninu 1969. Takozvani „Veliki most“ (ili Ajfelova ćuprija) iz 1903. godine je srušen i zamenjen novim, u reformističkom stilu. Tadašnji gradski oci mudro su zaključili da je postojeći most isuviše ružan, a da su njegovi ukrasi previše kitnjasti i komplikovani. Tako, gnusna struktura koja je ružila Zrenjanin više od pedeset godina zamenjena je masivnom, apsolutno nenametljivom, sivom betonskom pločom. Građani i partijski poslušnici pozdravili su novi velelepni most, a samo jedna starija dementna gospođa dala je sebi za pravu da lokalnim novinama izbrblja kako je stari most izgledao lepše. Novi most ostaje ponos grada Zrenjanina do dana današnjeg.
Ratni Art Dekor postao je popularan u 90-im godinama prošlog veka, posebno u gradovima kao što su Vukovar i Sarajevo. On se u najvećoj meri oslanja na dekoraciju rupama od metaka, pošto su politički lideri tog vremena oružje smatrali najvišim oblikom umetnosti. Ovaj podstil polako zamire nakon 1995. (osim na Kosovu), ali mnogi primeri u Hrvatskoj i Bosni do danas ostaju sačuvani u svom originalnom obliku.
Najavangardnija varijanta balkanskog stila, dodatno pojednostavljuje arhitekturu lišavajući je čak i osnova kao što su vrata, prozori, pa čak i krovovi.
Novobalkanski Art Dekor je najavangardnija varijanta balkanskog stila, koja arhitekturu dodatno pojednostavljuje, lišavajući je čak i osnova – kao što su vrata, prozori, pa čak i krovovi. Prelepe terase na prizemlju izgrađene su od prirodnih materijala, što objekte ovog tipa čini ekološkim. Velike gomile peska u i oko samog zdanja ostavljaju utisak tropske klime i otkrivaju nam širu idejnu sliku svestranog arhitekte. Izgradnja poštanske direkcije u Novom Sadu, započeta pre više od dve decenije, verovatno je najstariji i najautentičniji primer novobalkanskog art dekora. Ova lepotica je jedna od najznačajnijih gradskih znamenitosti, koja sve te silne turiste koji tokom Exit festivala posete grad ostavlja u čudu i zadivljenom strahopoštovanju.
Nesuđena pošta u Novom Sadu je jedan od prvih objekata u bivšoj Jugoslaviji u potpunosti oslobođen od vrata i prozora, a prelepa plastična crvena ograda oko objekta pruža gotovo mističan osećaj otuđenosti od okoline.
Nesuđena pošta je jedan od prvih objekata u bivšoj Jugoslaviji u potpunosti oslobođen od vrata i prozora, a prelepa plastična crvena ograda oko objekta pruža gotovo mističan osećaj otuđenosti od okoline. Hard-kor tradicionalisti postojeću zgradu kritikuju zbog „preterane ornamentike“, strastveno zahtevaju da bude uništena i zamenjena velikom, pravilnom kockom, napravljenom isključivo od cigle, što bi svakako bilo mnogo više u skladu sa tradicionalnim novobalkanskim art dekorom.
Balkanski Art Dekor ostaje najpopularniji arhitektonski stil našeg šireg podneblja i ostavlja neizbrisiv trag na gradsku arhitekturu bivše Jugoslavije. Neka ovaj tekst bude moj omaž i mali doprinos izuzetnom i po mnogo čemu jedinstvenom stilu. Samo zidaj, samo slaži i ne škrtari sa ciglama!
Foto: Google Street
Postujem trud autora, i njegovu težnju da klasifikuje i razjasni tematiku. Medjutim, u tekstu treba napomenuti na samom početku, da je tekst sarkazam i licni osvrt i da ne treba biti shvacen kao edukativan uprkos velikom broju pojasnjenja, jer su ona pausalna, sarkasticna i bez ikakve poente.
Farbanje fasade samo sa dve ili tri strane. Pa ko će još da boji stranu kuće koju gleda samo komšija. 🙂
Odlicno napisano! Sita sam se ismijala i poslala svima koje znam. Kada vidim nezavrsenu kucu od tri sprata, uvijek se pitam o cemu li je taj graditelj razmisljao.