Stari zatvor pretvoren u sklonište za beskućnike i narodnu kuhinju
Arhitekte su iskoristile veći deo originalne strukture sa idejom da objekat povrati svoju konstruktivnu suštinu, a da istovremeno oživi sećanje na prošlost.
Arhitektonski studio iz Barselone Josep Ferrando Architecture pažljivo je i temeljno radio na projektu transformacije zgrade iz 1920-ih, koja je zavedena kao kulturno dobro od lokalnog interesa i uključena u Popis arhitektonskog nasleđa Katalonije.
Naime, nekadašnji zatvor u španskom mediteranskom gradu Reusu, koji je kasnije funkcionisao i kao škola, nakon sprovedenog projekta postao je Centre social El Roser, koji sada služi kao sklonište za beskućnike, narodna kuhinja i generalno kao javni društveni prostor.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Biro AKVS dobio priznanje za projekat rekonstrukcije zatvora u Bavarskoj
- Vinski silosi pretvoreni u jedinstvene stambene prostore
Povratak konstruktivnoj suštini
Kako su objasnili iz studija Josep Ferrando Architecture – koji je na projektu sarađivao sa lokalnom arhitektonskom firmom Gallego Arquitectura – ovaj objekat postao je prvi ovakve vrste u Španiji, kombinujući sve navedene socijalne usluge u jednom prostoru.
Arhitekte su iskoristile veći deo originalne strukture, koja je izgrađena 1929. godine, pre nego što je pretvorena u školu tokom 1970-ih, sa idejom da objekat povrati svoju konstruktivnu suštinu, a istovremeno se oživi sećanje na nekadašnje mesto.
Arhitekte su uklonile zid koji je okruživao zatvorsko dvorište, zamenivši ga čeličnim okvirom koji oponaša prethodni oblik.
„Vratili smo materijal i karakter zidova i organizovali prostorni plan na način da istaknemo tektonsku lakoću krovova“, rekli su za Dezeen iz firme Josep Ferrando Architecture.
Arhitekte su uklonile zid koji je okruživao zatvorsko dvorište, zamenivši ga čeličnim okvirom koji oponaša prethodni oblik, kako bi se na novi način stvorio javni prostor otvoren za grad.
Osećaj topline u „strogom“ prostoru
Narodna kuhinja centra smeštena je u čeličnom i staklenom dodatku objekta, dok su privatniji delovi namenjeni za sklonište beskućnika, kao i društveni prostori organizovani u prvobitnoj strukturi.
Arhitekte su zadržale i originalna vrata zatvora i implementirali nove prozore koji podsećaju na originalne, tako da novi društveni centar i dalje podseća na nekadašnji objekat zatvora.
Iako je prostor i dalje „strog“ dodat mu je nameštaj kojim bi se stvorio osećaj topline za korisnike koji ovde borave.
Argument za nerušenje zgrade je prvenstveno bio vođen pitanjem očuvanja nasleđa.
Lokacija je preuređena prema zahtevu Gradskog veća Reusa, pri čemu je zgrada zadržana u cilju obnove istorijskog područja i radi ugljenične efikasnosti.
„Argument za nerušenje zgrade je prvenstveno bio vođen pitanjem očuvanja nasleđa. Neprocenjiv gubitak nasleđa i sećanja povezan je sa podjednako važnim gubitkom ugrađene energije koji nova zgrada koja zamenjuje postojeću ne može da nadoknadi“, dodali su na kraju iz Josep Ferrando Architecture.
Grafički prilozi
