Buđenje donjeg Dorćola: Novi događaj u Cara Uroša 57
Na mestu stare garaže, koja je zajedno sa drugim industrijskim nasleđem davala poseban šmek donjem Dorćolu, niče savremen stambeni objekat.
Iako je polje stambene arhitekture rezervisano za kolege habitologe, poput arhitekte Dragana Markovića, osetio sam potrebu da ovaj projekat lično predstavim, pre svega iz pijeteta prema njegovom autoru, arhitekti docentu Branislavu Foliću. Takođe, u prethodnim tekstovima koji se bave novoprojektovanom ili novoizgrađenom arhitekturom ovog dela grada, kao što su Kalemegdan Business Center, Mia Dorćol, hotel Mona ili stambeno-poslovna zgrada u ulici Cara Dušana, uvideli smo da novi objekti, veoma visokog kvaliteta niču kao pečurke posle kiše i da hroničari i teoretičari arhitekture imaju puno posla kako bi se sa punom pažnjom posvetili svakom projektu ponaosob. Jedan od takvih projekata je stambeno-poslovna zgrada u Cara Uroša 57.
Kao što je već navedeno, projekat zgrade potpisuje projektni biro Folić Architects, na čelu sa arhitektom dr Branislavom Folićem, koji je i pored više izazova uspešno realizovao ovaj projekat. Investitor i izvođač, kompanija „Napred“ imala je sluha, kako za zaštitarske uslove koje je postavio Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, tako i za autorsku ideju arhitekte Folića i njegovog tima. Jednostavno, svi su želeli da uče na greškama svojih kolega, koji su nezahvalno ostavili velik trag na širem prostoru donjeg Dorćola, investirajući i projektujući arhitekturu bez konteksta i razumevanja za svoje okruženje. Iako je ovde u pitanju „jednostavan“ stambeno-poslovni objekat, izazovi su bili nimalo jednostavni.
Objekat je bio predviđen za izgradnju u gradskom bloku sačinjenom pretežno od starih predratnih stambenih objekata.
Za početak, objekat je bio predviđen za izgradnju u gradskom bloku sačinjenom pretežno od starih predratnih stambenih objekata, različite spratnosti i arhitekture, u koji se novi objekat morao uklopiti svojim formama i gabaritima. Takođe, na tom mestu se pre izgradnje zgrade nalazila stara garaža, koja je zajedno sa drugim industrijskim nasleđem davala poseban šmek donjem Dorćolu, pa je i uspomena na nju, bar u smislu konteksta, morala biti na neki način sačuvana. Naravno, ne smemo zaboraviti i investitora, koji je želeo da u ovom projektu dobije dovoljan broj dobro isprojektovanih stambenih jedinica, čija prodaja će isplatiti uložena sredstva. Arhitekta Folić uspešno je odgovorio na sva tri izazova.
Bela ventilirajuća fasada i opeka
Gabariti novoizgrađenog objekta sa prizemljem i pet spratova odlično su se prostorno i vizuelno uklopili u postojeću matricu bloka. Da bi ovo bilo izvedeno što efektnije, arhitekta je na uobičajeni način povukao poslednju etažu dozvoljavajući prostoru „da diše“, a sa druge strane ostavljajući ekskluzivnim stanovima na poslednjoj etaži prostranu krovnu terasu. Kako je lajt-motiv skoro svih industrijskih objekata Dorćola arhitektura od opeke, autor je i na svom objektu, pored bele ventilirajuće fasade, kao kontrast primenio tamno crvenkastu i mrku fasadnu opeku. Ona se na nekoliko segmenata pojavljuje na fasadi, najpre na bokovima zgrade koji se naslanjaju na postojeće stare objekte, a zatim i na povučenoj poslednjoj etaži.
Vodilo se računa da što više stanova srednje i veće površine ima dvostranu orijentaciju.
Zgrada je formirana kao ugaona, koridorska u obliku latiničnog slova „L“ kako bi se iz više razloga otvorilo unutrašnje dvorište. Ovo je izvedeno najpre zbog orijentacije, tj. što bolje osunčanosti većeg broja stanova, zatim i zbog dodatnih parking mesta i naravno zbog baštenskog prostora za osveženje i relaksaciju. Izvršeno je i jedno manje otvaranje zgrade na pročelju, tj. prizemni ugaoni segment zgrade je uvučen, kako bi ostavio dovoljno prostora za pešake koji se kreću trotoarom iz jedne u drugu ulicu.
U zgradi je projektovano više od pedeset stambenih jedinica različite veličine. Planirano je da zgrada poseduje dovoljan broj stanova, od garsonjera do penthausa, ali i da uslovi stanovanja previše ne odskaču između onih koji su vlasnici manjih i onih koji poseduju veće stambene jedinice. Vodilo se računa da što više stanova srednje i veće površine ima dvostranu orijentaciju, što je i dalje veoma retko u novoizgrađenim stambeno-poslovnim zgradama u Beogradu.
Da bi zaštita od sunca bila što efikasnija, sa spoljne strane prozora primenjeni su aluminijumske pomične venecijaner-roletne, a od sličnog materijala izvedene su i perforirane kutije kojima su efektivno zamaskirani klima uređaji. Ovo, ali i mnogi drugi detalji, govore u prilog tvrdnji da je zgrada izvedena od kvalitenih materijala, a to je pored kvalitetnog autorskog pečata, jedan od preduslova za unapređenje i razvoj arhitekture. Dakle, kvalitet zgrade i udobnost življenja, a ne samo isplativa kvadratura i broj stambenih i poslovnih jedinica, kako inače mnogi investitori kalkulišu kada zidaju neki objekat.
Kao zaključak možemo reći da je stambeno-poslovna zgrada na uglu ulica Cara Uroša i Solunske izgrađena za potrebe stanovanja i poslovanja nove urbane srednje klase, koja sve potrebe rada i stanovanja može da ostvari u relativno mirnom kraju donjeg Dorćola. Blizina dečijeg vrtića (preko puta ulice), osnovne i dve srednje škole (nekoliko ulica od zgrade), blizina glavne trgovačke ulice (Cara Dušana), a sa druge strane relativno lak izlazak na reku (koji će biti još lakši izgradnjom Linijskog parka), učinili su da stanovi u zgradi budu relativno brzo rasprodati. Ovim i sličnim projektima na kvalitetan način obnavlja se urbana struktura Dorćola, kako u pogledu dobre arhitekture, tako i po pitanju naseljavanja novog stanovništva, koje će zasigurno prihvatiti specifičan duh ovog najstarijeg dela Beograda.
Kako bi vam što bolje dočarali ovaj objekat, prilog o njemu možete pogledati u osmoj epizodi emisije „Antologija gradnje i dizajna“:
Kad ste već ovde…
