Žaklina Gligorijević: Smanjuje se broj stanovnika, a povećavaju planirane stambene površine
Jedini način da se postignu visoki ciljevi održivosti je zaustavljanje trenda nekontrolisane stambene izgradnje i potrošnje gradskog zemljišta, smatra naša panelistkinja.
Dom omladine Beograda okupiće 11. decembra vodeća imena i ključne osobe iz oblasti stanogradnje u Srbiji, koji će biti učesnici četvrte po redu godišnje konferencije u organizaciji portala Gradnja – BuildUp 2024: Stanogradnja – od plana do stana Powered by EuroDOM.
Među njima će se naći i arhitektkinja Žaklina Gligorijević iz beogradske Agencije za projektovanje i konsalting Kontura, koja će u kraćem razgovoru za naš portal pokušati da nam približi temu o kojoj će biti reči u okviru prve panel diskusije, a koja nosi naziv “Imamo li plan?”.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Osnovno pravo svakog građanina ili unosna privredna delatnost?
Kako biste opisali ključne razlike u urbanističkom planiranju Beograda nekad i sad, posebno u kontekstu izgradnje velikih stambenih kompleksa kao aktuelno dominantne tipologije?
Planiranje Beograda je podređeno ekonomskom razvoju, što je slično kod drugih gradova i drugih perioda u razvoju. Zabrinjavajuće je da se izgradnja smatra veoma važnom privrednom granom, a stanogradnja njenim najznačajnijim i unosnijim delom, dok se više nego ikada zanemaruje integralno i strateško planiranje, ravnomeran, održiv razvoj grada i ne razmatraju posledice po sve ostale elemente i namene i koji čine grad bezbednim i prijatnim za život.
Kako trenutno važeći zakoni i propisi utiču na buduće projekte stambene izgradnje u Beogradu, i koje su oblasti koje zahtevaju reformu ili dodatne izmene?
Suštinska neusklađenost dokumenata javnih politika Republike Srbije i zakona i mera/planova kojima se one sprovode, dovode do zbunjujućih rezultata koji planove – a posledično i gradove – čine neodrživim a upravljanje neusklađenim sa evropskim i globalnim ciljevima razvoja.
Uočen je trend smanjenja broja stanovnika gradova u Srbiji, a značajno povećanje planiranih građevinskih područja i stambenih površina.
Samo dva kratka primera: uočen je trend smanjenja broja stanovnika gradova u Srbiji, a značajno povećanje planiranih građevinskih područja i stambenih površina. Takođe, nedostajuća nacionalna strategija stanovanja (započeta još 2018. godine ali nikad usvojena), dovodi u pitanje planiranje razvoja urbanih funkcija u kojima je stanovanje veoma važan deo, ako nemamo stav o tome da li je stanovanje osnovno pravo svakog građanina koje država treba da različitim mehanizmima omogući ili unosna privredna delatnost privatnog sektora.
Usaglašavanje Zakona o planskom sistemu, i unapređenje Zakona o planiranju i izgradnji, ukidanje ozakonjenja, uvođenje tema kakve su rezilijentnost, niskougljenični razvoj, i dr. su ozbiljan zadatak i obaveza javnog sektora.
Na koji način se može osigurati da širenje i rast Beograda i razvoj novih stambenih kapaciteta budu održivi, povećavajući kvalitet života građana dok istovremeno čuvaju karakteristike i identitet grada?
Jedini način da se postignu visoki ciljevi održivosti je zaustavljanje trenda nekontrolisane stambene izgradnje i potrošnje gradskog zemljišta. Šta to znači? Nedostaje nam (odavno) praćenje stanja u prostoru i promena (izgrađenih kapaciteta, komunalne i zelene i socijalne infrastrukture, stanja životne sredine, itd.), da bi se strateški opredelili za zaokret ka zelenom i rezilijentnom razvoju i uradili reviziju dokumenata urbanog razvoja, a u njima svih uslova za razvoj stanovanja i stanogradnje.
Biografija
Žaklina Gligorijević je osnovne studije, magistraturu i doktorat u arhitekturi i urbanizmu stekla na Univerzitetu u Beogradu, a poslediplomsko dodatno obrazovanje na SPURS MIT i Harvard GSD.
Bila je prva žena arhitekta i kasnije direktorka u Centru za planiranje urbanog razvoja – CEP, radila je kao saradnik Gradskog arhitekte, kao i u Urbanističkom zavodu Beograda, gde je od 2008. do 2012. bila na funkciji generalnog direktora.
Kao konsultant angažovana je na projektima EU, Svetske banke i UN, u prethodne tri godine na poziciji GFA SEE Team Leadera u okviru programa Svetske banke Zeleni, otporni gradovi u Srbiji prijatni za život.
Prikupila je priznanja i nagrade na arhitektonskim i urbanističkim konkursima i manifestacijama za autorske projekte, studije i planove, a rukovodila izradom brojnih urbanističkih planova u Srbiji, uključujući Generalni plan Beograda 2009.
Kao deo tima učestvovala je u izradi Strategije razvoja grada Beograda 2011. i 2016. godine, nacionalne stambene i arhitektonske strategije i reviziji strategije urbanog razvoja, bila član saveta Arhitektonskog fakulteta, Nagrade Ranko Radović i Salona arhitekture MPU (2024/2025).
Aktivna je u profesionalnim udruženjima arhitekata i urbanista, organizujući nacionalne i međunarodne stručne događaje, razmenu i saradnju Beograda, Barselone i Beča u periodu 2007–2012. i deset gradova Srbije 2021–2024. Član je žirija Evropske nagrade za urbani javni prostor 2024 i verifikovani URBACT expert.
Prijavite se na vreme
Konferenciju BuildUp 2024 organizuje portal Gradnja.rs uz podršku vodećih kompanija kao što su EuroDOM, Rehau, Alumil, Velux, Xella, Tarkett i Hörmann.
Prijave su otvorene! Ne propustite priliku da postanete deo najvažnijeg arhitektonskog događaja godine. Informacije o svim panelima, učesnicima kao i prijave na: www.buildup.rs.
