Budućnost bioskopa leži u evoluciji njegove arhitekture
Nakon sto godina postojanja, koncept bioskopa mora se preispitati kako bi ova mesta preživela pandemiju ali i nalet striming platformi.
Zvuk se prvi put čuo 1927. godine, dok je veliko platno uspostavljeno u periodu između 50ih i 60ih godina, a multipleksi, kao prava velika revolucija, nastali su 90ih godina prošlog veka. Zatim su na red došla sedišta formirana po uzoru na tribine stadiona… I to bi ukratko mogla da bude istorija napretka bioskopa.
Tehnologije projekcije i difuzije zvuka su se pak mnogo više razvijale, ali konstrukcija i dizajn bioskopa ne baš toliko. Osim praćenja stilova i trendova tokom decenija, bioskop nije pretrpeo mnogo inovacija, te je koncept bioskopa ostao prilično isti.
Sada u vreme najveće kinematografske krize, bioskopi ulaze u svoj novi razvojni put, počevši od drugačije upotrebe prostora u cilju ponovnog razmatranja društvene funkcije bioskopa, piše Domus web.
Premium bioskopi postaju mesta za provod, kulturni centri, mesta za druženje…
Sami vlasnici novodizajniranih bioskopa nazivaju ih „premium bioskopi“, kako bi se razlikovali od tradicionalnijih. Obično su to objekti sa manjim platnima a dizajnirani su tako da ponude publici vrhunsko iskustvo. Udobniji su, imaju topao i veoma pažljivo osmišljen enterijer, a neretko i knjižare i kafiće.
Premium bioskopi nisu usmereni samo na poboljšanje filmske ponude, već i na proširenje koncepta onog što jedan bioskop nudi. Tako bioskopi postaju mesta za provod, kulturni centri, mesta za druženje…
U vreme kada imamo sve bolje i veće televizore ali i veoma popularne striming platforme, bioskop odlazi u margine u korist udobnosti dnevne sobe. Da ne bi došlo do izumiranja bioskopa neophodne su promene, počev od arhitekture prostora.
Promena ideje o bioskopu
Bioskopi koji su otvarani 90ih godina bili su inspirisani funkcionalnošću prostora i arhitekturom koju su nudili i tržni centri, odnosno mesta koja su svakim svojim kutkom pozivala na trošenje novca.
Premium bioskopi su nešto suprotno. Žele da se postave kao deo zajednice ljudi koji gledaju filmove nudeći atmosferu u estetski stimulativnom i konceptualno smelom prostoru.
U poslednjih 20 godina i same filmadžije sve više pokušavaju da afirmišu svoja dela kao “veličanstvena i nezaboravna iskustva”, kako bi gledaoci poželeli da plate ulaznicu za jedno takvo ostvarenje. Takva ideja se pojačala sve ambicioznijim i skupljim produkcijama, tehnički toliko složenim da mogu da ubede publiku da zaslužuju da budu viđeni u bioskopu.
I zaista, bioskopi sa velikim ekranima, odličnim zvukom i naprednim tehnologijama emitovanja omogućavaju da se u potpunosti uživa u takvim filmovima.
Sa druge strane, platforme za striming imaju dobru dostupnost i sadržaje, a usled pandemije zabeležili su rekordni broj registrovanih korisnika. Bioskopi se sada bore da povrate publiku koju su imali poslednji put 2019. godine.
Uspon premium bioskopa
Tokom 2021. godine na CineEurope, najvećoj evropskoj konferenciji za vlasnike bioskopa, Mark Way, generalni direktor jednog od najvećih svetskih lanaca bioskopa, AMC, izjavio je da „ljudi traže kvalitet i vrhunsko iskustvo“ i naveo 47 bioskopa, od ukupno 340, koji su se pretvorili u premium varijantu. On je istakao da smatra da su ovo grane poslovanja koje se najbrže oporavljaju, jer se ljudi vraćaju vrhunskim iskustvima jer je to ono što žele.
Ako ovo važi za velike lance multipleksa, još više važi za srednje ili manje bioskope, koji počinju masovno da se otvaraju nakon godina zatvorenosti zbog pandemije. Ako uzmemo u obzir da su multipleksi renovirani nekoliko godina pre pandemije, zbog poboljšanja komfora, onda su novi i manji bioskopi izgrađeni u poslednjih šest, sedam godina, zapravo oni koji su uspešno počeli da eksperimentišu sa idejom premium bioskopa.
Bioskop mora imati jasnu percepciju saopštenu arhitekturom mesta nudeći ugodan boravak na posebnom, lepom i prefinjenom mestu.
Sada kada se bioskopske blagajne polako oporavljaju, ali i dalje beleže manji prihod u proseku za 60% u odnosu na 2019. godinu, trpe upravo filmovi koji se obično prikazuju u srednjim i malim bioskopima, što je još jedan dokaz da je tu publiku teže pridobiti.
Izvodi se zaključak da je za sve filmove koji se ne mogu pohvaliti impresivnim marketingom i zadivljujućim vizuelnim i akustičnim efektima, struktura bioskopa ono što čini razliku, odnosno: atmosfera dobrodošlice, iskustvo odlaska u bioskop koje se ne zaustavlja na udobnosti sedišta već počinje u predvorju i ima jasnu percepciju saopštenu arhitekturom mesta nudeći ugodan boravak na posebnom, lepom i prefinjenom mestu.
Situacija u Italiji
U Italiji, zemlji u kojoj se povratak publike u bioskop pokazao mnogo težim, komplikovanijim i sporijim nego u ostatku Evrope, gde su prihodi u 2021. godini bili za 73% manji nego u 2019. godini, bilo je potrebno čak i obraćanje ministra kulture u cilju promocije bioskopa.
Ministar Dario Franceschini je na konferenciji za novinare saopštio da je Italija (preko nacionalne filmske škole Centro Sperimentale) kupila istorijski bioskop u centru Rima, koji je godinama bio zatvoren.
Planirano je da i ovaj objekat postane premium bioskop i to sa smelim ciljem, da privuče publiku programom filmova koje drugi bioskopi zanemaruju, poput nezavisnih filmova.
Arhitektura mesta
Ovo nam govori da je moguće stvaranje prostora koji sam po sebi govori onima koji ulaze u njega da je kulturno mesto susreta, a istovremeno promoviše i uživanje u složenijim filmovima, privlačeći publiku koja nije nužno sačinjena od filmofila ali koja se oseća delom gradske kulturne zajednice i ima želju da se poveže sa onima koje doživljava kao svoje vršnjake.
Ako koncept premium bioskopa zaista bude u stanju da preokrene zaradu bioskopa, kako sada već brojke govore, to će biti jedan od najboljih primera kako arhitektura mesta može promeniti ideju ljudi koji prolaze kroz njih ne samo o tom prostoru, već i o njegovoj funkciji i ulozi koja je izgubljena u društvu.
