Brže i jeftinije do železničkih koridora i auto-puteva u Srbiji uz tretman zemljišta
U ekskluzivnom intervju za portal Gradnja.rs, prof. Jan Maertens objašnjava šta je stabilizacija zemljišta i koje su njene prednosti u odnosu na klasične metode.
Na nedavnom simpozijumu u oblasti niskogradnje ViaCalco Balkan, imali smo prilike da porazgovaramo s profesorom Janom Maertensom s Katoličkog univerziteta Leuven u Belgijiji s odeljenja za građevinu, niskogradnju i ispitivanje zemljišta na temu kako da naša zemlja što brže i što jeftinije izgradi i osavremeni svoju putnu i železničku mrežu.
„Na ovim prostorima se u većini slučajeva primenjuje tradicionalna metoda, koja podrazumeva iskop i odvoz zemljišta, kao i donošenje novih agregata. Pored toga što je ovo jedna od najskupljih metoda, ona takođe ima i negativan uticaj na očuvanje životne sredine zbog potrebe za odlaganjem otpada i transporta. Upotrebom novih tehnologija ostvaruju se značajne uštede uz maksimalan učinak, pri čemu se postižu održivi rezultati,“ rekao je tom prilikom prof. Jan Maertens.
Koje se metode za obradu nasipa koriste na ovim prostorima i zašto je metoda sanacije zemljišta bolja?
Tradicionalni materijali za obradu nasipa su agregati (iz reka ili kamenoloma). Tretman zemljišta je konkurentna tehnologija, koja ne upotrebljava agregate, već nastaje recikliranjem finih glinenih zemljišta (koja se uglavnom smatraju „siromašnijim“) u cilju stvaranja trajnih temelja koji se potom mešaju sa malim procentom ViaCalco veziva (2 do 5%). U Srbiji i na Balkanu tretman zemljišta nije rasprostranjen, budući da oprema za mešanje zemljišta nije poznata. Tehnologija mašina za mešanje zemljišta je dosta napredovala krajem osamdesetih godina u Zapadnoj Evropi (Virtgen, Bomag) i SAD (Katepilar) i postala je uspešna metodologija za izgradnju autoputeva i železničkih pruga širom Evrope i ostatka sveta.
U Srbiji i na Balkanu tretman zemljišta nije rasprostranjen, budući da oprema za mešanje zemljišta nije poznata.
Imajući u vidu da će veliki projekti niskogradnje zahtevati veće količine primarnih materijala u kratkom vremenskom periodu, trenutan kapacitet proizvodnje nije dovoljan. Tretman zemljišta predstavlja “zelenu” metodologiju, koja je više održiva (u ekonomskom, ekološkom i društvenom pogledu) od agregata, pa samim tim, predstavlja način da se prevaziđe ovaj problem. To čini rad na izgradnji u okviru projekata bržim, povoljnijim i efikasnijim u pogledu upotrebe resursa. Samim tim što omogućava brže sprovođenje projekata po nižoj ceni, podstiče rast lokalne privrede kao ishod boljeg upravljanja raspoloživih poreskih sredstava, a koridori ili investicioni projekti se realizuju brže.
Na bazi kojih materijala se pravi ViaCalco i gde se proizvodi?
Osnovna komponenta ViaCalcoa je kreč ili kalcijum-oksid. U zavisnosti od vrste zemljišta, hidrauličke komponente se mogu mešati sa krečom. ViaCalco se u Srbiji proizvodi u fabrici Jelen Do.
Koji stepen obučenosti (majstora, inženjera) je potreban da bi se primenio sistem tretmana zemljišta?
Kako tretman zemljišta predstavlja rešenje za nasipne materijale za puteve, autoputeve, industrijske parkove, aerodrome, luke, tipičnu publiku čine geotehnički inžinjeri ili građevinski inžinjeri koji rade u ministarstvima, centrima ekspertize, geotehničkim laboratorijama zemljišta, univerzitetima, kompanijama koje se bave projektovanjem kao i investitori.
Ima li nekih primera u Srbiji ili regionu gde je primenjen ovaj sistem i kakva su iskustva?
Kompanija Carmeuse Srbija još uvek nije imala zvanične aktivnosti u pogledu stabilizacije zemljišta u Srbiji, a kao najveći razlog tome je nedostatak odgovarajuće mehanizacije koja se koristi za stabilizaciju zemljišta. Prema našim saznanjima, tretman stabilizacije zemljišta se primenjivao u proslošti (70-ih i 80-ih godina) ali unazad skoro dve decenije nije bilo primene i izvođenje stabilizacije.
U Bosni je započet prvi projekat koji je koristio tretman zemljišta. U pitanju je projekat izgradnje autoputa Doboj – Prnjavor.
Međutim, pre dve godine u Bosni je započet prvi projekat koji je koristio tretman zemljišta. U pitanju je projekat izgradnje autoputa Doboj – Prnjavor, koji se još uvek sprovodi od strane izvođača radova Integral. Kako je izvođač morao je da ukloni 1 milion m³ glinenog zemljišta, i nabavi i dostavi istu količinu agregata na gradilište, otkrio je našu metodologiju i uložio u adekvatnu mehanizaciju i odgovarajuca veziva. Tom prilikom, relevantne laboratorije iz Sloveniji izvele su studije ispitivanja zemljišta.
Kakvi su ekološki uticaji na prirodu pri korišćenju ViaCalco sistema?
Upotrebom ovog sistema očuvaće se prirodni resursi (materijali iz kamenoloma) i obezbediti izgradnja koridora, pristupnih puteva za vetroparkove… U slučaju zemljišta lošijeg kvaliteta (glina, les), ona mogu biti transformisana u trajne nasipe, umesto korišćenja tradicionalne metode koja podrazumeva kopanje, deponovanje i zamena novim agregatima. Takođe, ova tehnologija će smanjiti upotrebu novih agregata a ujedno i predstavlja najefikasnije rešenje koje omogućava uštedu rezervi Srbije za buduće generacije.
Potrebno je integrisati tretman zemljišta u projekte, kako bi izvođači bili u mogućnosti da uporede tretman zemljišta sa agregatskim rešenjima.
Da bi se uspešno gradili koridori železnica i autoputeva u Srbiji, potrebno je integrisati tretman zemljišta u projekte, kako bi izvođači bili u mogućnosti da uporede tretman zemljišta sa agregatskim rešenjima. U suprotnom, izgradnja koridora će trajati mnogo duže i biće znatno skuplja.
