Branu visoku 180 metara gradiće najveći 3D štampač na svetu
Veštačka inteligencija „seći“ će računarski model brane u slojeve, dok će robotizovane građevinske mašine fleksibilno moći da izvode razne zadatke.
Kineski naučnici predstavili su nedavno projekat za 180 metara visoku branu na Tibetanskoj visoravni, koja će gotovo u potpunosti biti izgrađena bez korišćenja ljudske radne snage.
Kako je najavljeno, gradilište hidroelektrane će biti pretvoreno u najveći 3D štampač na svetu, dok će bagere, kamione, buldožere, mašine za asfaltiranje i valjke u potpunosti kontrolisati veštačka inteligencija.
Proces gradnje će biti aditivan, što znači da će se graditi, odnosno štampati, deo po deo, a završetak projekta očekuje se 2024. godine.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- 5 načina na koji veštačka inteligencija menja arhitekturu
- Prvi čelični 3D štampani most postavljen preko kanala u Amsterdamu
Bez teškog, repetitivnog i opasnog posla
Prema navodima dnevnog lista South China Morning Post, hidroelektrana Yangqu moći će da šalje oko pet milijardi kilovatsati električne energije godišnje iz gornjeg toka Žute reke u Henan, grad sa 100 miliona stanovnika. Struja će putovati kroz visokonaponsku liniju dugu 1.500 metara, koja je izgrađena isključivo za prenos održive energije.
„Nakon godina razvoja i testiranja 3D tehnologija za izgradnju velike infrastrukture, na red dolazi i njihova masovna primena. Ona će osloboditi ljude teškog, repetitivnog i opasnog posla“ – rekao je vodeći naučnik na projektu Liu Tianjun.
Mašine će moći da prepoznaju gotovo sve objekte na licu mjesta, nose se sa izazovima u okolini, te fleksibilno izvode razne zadatke.
U recenziranom naučnom članku za časopis Univerziteta Tsinghua on je izjavio da su izgradnja brane i 3D štampanje identični po prirodi. Liu i njegov tim su u tekstu otkrili prednosti svojih otkrića na području veštačke inteligencije. Tako će mašine moći da prepoznaju gotovo sve objekte na licu mjesta, nose se sa izazovima u okolini, te fleksibilno izvode razne zadatke.
Kao najvažnije, ističu da mašine neće praviti ljudske greške. Liu objašnjava da su vozači kamiona često dostavljali materijal na pogrešne lokacije, dok su udarci i jake vibracije sprečavali vozače valjaka da puteve naprave potpuno ravnim. Većina radnika pak nije mogla tačno da pročita tehnička uputstva.
Novi alat za oblikovanje budućnosti
Osim toga, radno okruženje znalo je da bude opasno po život, tako da će ovi roboti spasiti ljude od glavobolja uzrokovanih manjkom kiseonika ili od iscrpljenosti nakon celodnevnog rada.
„Veštačka inteligencija koja se temelji na znanju, informacijama i podacima novi je alat koji će oblikovati našu budućnost“ – rekao je Liu.
On i njegove kolege su na ideju za štampanje velikih građevinskih projekata došli pre desetak godina. Zamisao je bila da se celo gradilište pretvoriti u ogromni štampač s velikim brojem automatizovanih mašina koji bi besprekorno radili zajedno.
Štampač su primarno razvili kao alternativu koja proizvodi manje otpada od rezanja i mlevenja dragocenih materijala.
Neki arhitekti počeli su da upotrebljavaju ovu tehnologiju na zgradama, ali svi dosadašnji projekti bili su mali, te je tako sedište Dubai Future Foundationa, prve zgrade napravljene pomoću 3D štampe, visoko samo šest metara.
Sečenje brane u slojeve
Veštačka inteligencija je u dosadašnjim projektima imala samo ulogu koordinatora. Kineski inženjeri tako su za samo četiri godine izgradili drugu najveću branu na svetu Baihetan. Zbog brze izgradnje kritičari projekta preispitivali su koliko je proces bio štetan za okolinu.
„Testiranje tehnologije u pređašnjim građevinskim projektima pokazalo je da bi pametne mašine mogle da obavljaju posao bolje od ljudi, naročito u teškim i opasnim uslovima“ – rekao je Liu.
Ovo 3D gradilište funkcionisaće tako što će veštačka inteligencija „seći“ računarski model brane u slojeve. Nakon toga, projektu bi se dodelio tim robota koji će slojeve dodavati jedan po jedan.
Bageri bez posade moći će da prepoznaju i utovare materijal iz skladišta u flotu automatizovanih kamiona. Veštačka inteligencija izračunaće optimalnu rutu koju će kamioni slediti i tako će pravi materijal završiti na pravom mestu u pravo vreme.
Ova tehnologija se može koristiti i u drugim infrastrukturnim projektima, na primer, u izgradnji aerodroma i puteva.
Tamo će ih locirati robotizovani buldožeri i asfalteri i pretvoriti u sloj strukture brane. Automatizovani valjci će taj sloj pritiskati sve dok ne bude bio čvrst. Valjci će imati senzore koji će analizirati vibracije tla i druge podatke kako bi nadzirali kvalitet gradnje.
Tim napominje da se ova tehnologija može koristiti i u drugim infrastrukturnim projektima, na primer, u izgradnji aerodroma i puteva.
Za South China Morning Post komentar je dao i građevinski stručnjak koji je želeo da ostane anoniman zbog svoje uloge u tehničkoj evaluaciji velikih infrastrukturnih projekata.
„3D tehnologija ima svoje granice, ali naći će više primena u budućnosti. Ona ne može da odštampa strukturu koja se sastoji od različitih materijala, na primer, armirani beton koji čine čelik i cement. Ali, vojska građevinskih robota može nadoknaditi nagli pad radnika uzrokovan niskim natalitetom“ – objasnio je on.
