Kako je staroj ribarskoj kamenoj kući u Boki vraćena originalna ljupkost
Treća sreća! Trećim projektom rekonstrukcije maloj kući na rivi konačno je vraćeno ono što joj je tokom vremena oduzeto.
Priča o ovom arhitektonskom projektu počinje u Bokokotorskom zalivu, najjužnijem evropskom fjordu, koji je zbog svoje nesvakidašnje lepote svrstan na Uneskovu listu svetske baštine kao zaštićeno prirodno i kulturno-istorijsko područje.
Naselja u Boki Kotorskoj, koju je naš veliki pesnik u zanosu nazvao „Nevjestom Jadrana“, imaju autentičan duh mesta koji vidimo u impozantnim građevinama od lokalnog kamena, građenih pod uticajem mletačke arhitekture.
Predmet rekonstrukcije je ribarska kamena kuća malih gabarita, bruto površine prizemlja 37 m², čija je sudbina bila da od izgradnje, početkom 20. veka, prođe kroz nekoliko faza adaptacija i postane lišena originalne ljupkosti.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Originalne kamene konzole našle put kući
Projektantskom željom da se duh Boke očuva, arhitekta Brankica Radonjić je sa velikom pažnjom pristupila rekonstrukciji kamenog objekta, koji danas nosi ime Kućica Muo, kako bi mu uspešno vratila “staru slavu”.
Na početku razgovora za naš portal, autorka projekta otkriva nam da u Boki često biva da građevine otkrivaju priče i mitove, te da ni ova kuća po tom pitanju ne zaostaje sa anegdotama.
“Naime, želja projektanta je bila da nov betonski balkon ukrasi kamenim konzolama koje su u originalnom rešenju nosile podest spoljašnjeg stepeništa. Igrom slučaja, tražeći najbolje rešenje među kamenom plastikom dostupnom na tržištu, nađene su originalne konzole, koje su prilikom prve rekonstrukcije skinute i koje su ‘našle put kući’” – objašnjava Radonjić za portal Gradnja.
Prizemlje kuće bilo je niže od nivoa asfaltnog puta i lokalnog bujičnog kanala, što je uzrokovalo često plavljenje objekta.
Izvođenju projekta rekonstrukcije je prethodila studija slučaja u kojoj je konstatovano da je prizemlje kuće niže od nivoa asfaltnog puta i lokalnog bujičnog kanala, što je uzrokovalo često plavljenje objekta. To je proizvelo veliki izazov koji je prevaziđen izuzetnim argumentima koje je projektant izneo Zavodu za zaštitu spomenika.
„Uz dokaze da kuća ne može da se spoji na novi gradski kanalizacioni sistem jer je niža od kote priključka i uz dokaz da bi odvodnjavanje baštenske terase u more svakom plimom izazvalo plavljenje objekta, Zavod je izdao konzervatorske uslove“ – navodi autorka.
Translatorno podizanje otvora sa kamenim okvirima i svodovima iznad otvora bio je svakako veliki zahvat kako tehnički, tako i finansijski.
Konzervatorski uslovi su bili početna tačka projekta rekonstrukcije, čime je omogućeno podizanje objekta na kotu nivoa puta.
Uz strogu kontrolu prilikom izgradnje, pored minimalnog povećanja kote slemena, izvedeno je i translatorno podizanje otvora sa kamenim okvirima i svodovima iznad otvora, što je svakako bio veliki zahvat kako tehnički, tako i finansijski.
Od konobe do dnevne sobe
Kuća je dobila novu funkcionalnu organizaciju koja odgovara potrebama modernog stanovanja, te je prvobitna konoba (prostor za skladištenje barki i ribarske opreme) u prizemlju adaptirana u dnevnu zonu koju čine kuhinja, trpezarija i kupatilo.
Prvi sprat je adaptiran u dnevnu sobu sa balkonom orijentisanim ka Starom gradu Kotoru. U potkrovlju su smeštene dve spavaće sobe sa kupatilom.
