Zbogom prajmerima? Inovacije u razvoju boja mogu eliminisati potrebu za osnovnim premazima
Nanočestice sa dva lica nazvane Janus korišćene su u kompozitu kako bi boje, premazi i lakovi imali efikasnija svojstva.
Istraživački timovi iz Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije zajedničkim snagama pronašli su novi način za poboljšanje performansi boja i premaza, dodavanjem nanočestica sa, kako oni kažu, „dva lica“. Naime, jedno „lice“ nanočestice Janus privlači vodu a drugo je odbija te nanesene u ravnom sloju na površini mogu doprineti da boja ima veoma zanimljiva svojstva, objavljeno je u naučnom časopisu Materials Horizons.
Jedna strana čestica je hidrofobna (odbija vodu) dok je druga polovina hidrofilna (privlači vodu).
U rimskoj mitologiji Janus je predstavljao boga vremena, odnosno početka i kraja i kao takav imao je dva lica, jedno koje je gledalo u prošlost i drugo okrenuto budućnosti. Inspirisani Janusom, naučnici su ove „dvolične“ čestice nazvali baš po njemu.
Janusove čestice su zapravo sferne čestice sa različitim površinskim sastavom na svojim polovima. Jedna studija je koristila ove čestice čak i kao mikro-robote, dok je druga studija jednu stranu učinila antibakterijskom kako bi dekontaminirali vodu.
U novoj studiji istraživači sa Univerziteta Binghamton u Velikoj Britaniji i Ajova državnog Univerziteta u SAD, koristili su Janusove čestice u drugu svrhu. Oni su jednu stranu čestica učinili hidrofobnom (odbija vodu) dok je druga polovina bila hidrofilna (privlači vodu).
Nanočestice su pomogle da farba bolje prianja, odnosno da se bolje lepi za površinu.
Kako bi istražili komercijalne primene Janusove čestice, oni su ih dodali u boju. Bojom su zatim naneli na ravnu površinu i zaključili da se ceo premaz ponašao skladno, jer su se hidrofilne strane lepile za podlogu, a hidrofobne okretale ka vazduhu. Ovo je pomoglo da premaz bolje prianja, odnosno da se bolje lepi za površinu.
Naučnici su otkrili da je sloj čestica preneo svoja hidrofobna svojstva na boju, čak i kada je boja bila osnovni premaz, odnosno prajmer. To je zanimljivo jer su prajmeri po definiciji hidrofilni, kako bi pomogli da se sledeći sloj bolje zalepi za površinu.
Ekološkija boja
Naučni tim ističe da za sada nisu sigurni zašto se Janusove čestice ponašaju na ovaj način, ali planiraju da nastave svoju studiju kako bi to saznali, u nadi da će naći dodatne primene za njih.
„Nadamo se da ćemo razumevanjem principa u samostratifikaciji Janusovih čestica moći da osmislimo sledeće „generacije“ pametnih materijala za oblaganje koje će biti ekološki prihvatljivije i imati bolja svojstva od postojećih.“ – rekao je Shan Jiang, koautor studije.
Kad ste već ovde…
