Bojan Tepavčević: 3D konfiguratori donose revoluciju u arhitekturu i dizajn
U Centru za digitalni dizajn razvijaju se tehnologije koje će predstavljati budućnost u procesu projektovanja, dizajna i proptecha.
Implementirali ste BIM u svoje poslovno okruženje i mislite da ste uhvatili korak s tehnologijom? Zapravo, tek ste zagrebali površinu! U Centru za digitalni dizajn pri Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu idu korak dalje i intezivno rade na parametarskom modelovanju, digitalnoj prefabrikaciji ali i 3D konfiguratorima, koji donose revoluciju u arhitekturi i dizajnu.
O tome pričamo sa arhitektom Bojanom Tepavčević, vanrednim profesorom na Departmanu za arhitekturu, Fakulteta tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu koji će biti govornik na konferenciji BuildUp 2019 – Digitalna gradnja koju naš portal organizuje 16. oktobra u Beogradu.
Šta je, zapravo, Centar za Digitalni Dizajn (DDC)? Koji su mu ciljevi, kada je nastao i koji je obuhvat njegovog delovanja?
– Centar za Digitalni Dizajn je naučno-istraživačka grupa i organizaciona jedinica u okviru Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Centar je osnovan 2014 godine. Osnovni cilj centra su naučna istraživanja iz domena digitalnih tehnologija u arhitekturi kao i njihova primena u praksi.
Logika parametarskog modelovanja nudi novi način mišljenja u procesu dizajna, a digitalna fabrikacija način kako da se taj dizajn izvede.
Parametarsko modelovanje i digitalna prefabrikacija sinonimi su za digitalni dizajn. Na koji način DDC primenjuje i razvija ove principe u svojoj istraživačkoj praksi?
– Parametarsko modelovanje i digitalna fabrikacija su neke od oblasti digitalnog dizajna. Primenom parametarskog modelovanja i digitalnog dizajna mogu se kreirati složeni geometrijski oblici, koje nije moguće kreirati ni na jedan prethodno poznati način primenjivan u arhitekturi. Osim parametarskog modelovanja, u procesu digitalnog dizajna mogu se koristiti i druge metode, kao i algoritmi za optimizaciju forme. Na primer, genetski algoritmi, inteligencija jata, neuronske mreže…
Logika parametarskog modelovanja nudi novi način mišljenja u procesu dizajna, a digitalna fabrikacija način kako da se taj dizajn izvede. Zato su oni danas sinonimi za takav dizajn. U okviru Centra se bavimo istraživanjima kada i kako primeniti inovativne pristupe dizajnu, a nastojimo i da naša ekspertska znanja primenimo i u praksi. Do sada smo imali nekoliko uspešno realizovanih arhitektonskih projekata u kojima su pomenute metode bile primenjene.
Koliko sve to to, zapravo, košta? Da li parametarsko modelovanje i digitalna prefabrikacija poskupljuju dizajn ili, zapravo, štede vreme i pojeftinjuju proces projektovanja i izvođenja?
– Cena projekata baziranih na parametarskom modelovanju i primeni digitalne fabrikacije ne mora nužno biti skuplja od tradicionalnog načina građenja. Parametarsko modelovanje omogućava automatizaciju u procesu dizajna. Automatizacija samim tim znači i veliku uštedu na vremenu.
Parametarski generisane zakrivljene forme mogu doneti veliku uštedu u potrošnji energije, nuditi nova efikasna i elegantna konstruktivna rešenja, uštedeti na količini upotrebljenog materijala ili omogućiti bolje prirodno osvetljenje i ventilaciju objekta. Jednostavno, ono vam omogućava da kreirate bezbroj varijacija geometrijskih oblika koji zadovoljavaju određene kriterijume definisane projektnim zadatkom. Na arhitektama je dalje da izaberu onu varijantu koja najbolje odgovara za određeni projektni zadatak. One nisu nužno simbol neke nove estetike u arhitekturi, već novog načina mišljenja i građenja.
Parametarski generisane zakrivljene forme mogu doneti veliku uštedu u potrošnji energije.
Istina je i da proces fabrikacije zakrivljenih formi može biti značajno skuplji u odnosu na građenje zasnovano na tradicionalnim oblicima i metodama. Stoga je neophodno poznavati i tehnike fabrikacije kao i metode geometrijske optimizacije jer se na taj način može prilagoditi da u cenovnom rangu bude ista ili čak i jeftinija u procesu izvođenja u odnosu na tradicionalne metode građenja
Integracija privrede i nauke, prakse i istraživanja jedna je od stvari za koje se DDC intezivno zalaže. Da li biste mogli navesti nam par primera iz prakse na kojima je DDC aktivno učestvovao u njihovom projektovanju i realizaciji?
– Mi smo do sada smo imali nekoliko projekata u kojima smo naša ekspertska znanja primenili u praksi. S obzirom da je jedan od naših članova centra ujedno i deo tima Modelart Arhitekata, sa pomenutim arhitektonskim biroom smo imali veoma dobru i aktivnu saradnju, što je rezultovalo realizaciji nekoliko enterijera u kojima smo spojili nauku, tehnologiju i praksu. To su enterijeri sportskih prodavnica The Spot u Novom Sadu, Beogradu i Podgorici, Palačinkarnice Panuša u Novom Sadu, sajamskih postavki za kompaniju Pinoles za Sajam nameštaja u Beogradu i grupacije Fijat-Alfa Romeo-Jeep za Sajam automobila 2017. godine.
Osim pomenutih realizovanih projekata, učestvovali smo na Festivalima nauke i Noći istraživača u Novom Sadu gde smo široj javnosti prikazali ali i direktno testirali u praksi neke nove i inovativne metode građenja. Jedan od takvih primera je lgloo Paviljon – struktura fabrikovana od stiropora pomoću industrijskog robota realizovana u okviru festivala Noć istraživača 2016.
Pomenuti projekat rezultovao je uspešno odbranjenom doktorskom disertacijom iz oblasti robotike u arhitekturi. Do sada je to je jedina odbranjena disertacija u Srbiji i širem regionu Balkana iz oblasti robotike u arhitekturi. Rezultati istraživanja su objavljeni u vrhunskom međunarodnom naučnom časopisu i u okviru nekoliko vodećih međunarodnih naučnih konferencija u svetu.
Saradnja sa Modelart Arhitektima rezultirala je sa više projekata koji odišu originalnošću. Na koji način zainteresovane arhitekte iz Srbije, Evrope i sveta mogu stupiti u kontakt s vama radi potencijalne saradnje?
– Digitalne tehnologije u arhitekturi je oblast koja se veoma brzo razvija i stoga je veza između nauke i privrede veoma važna. Mi takođe prepoznajemo značaj saradnje sa privredom i zainteresovani smo da našim iskustvom i znanjem pomognemo arhitektama, dizajnerima, partnerima iz industrije da u svoje projekte unesu inovativna, efikasna i elegnantna rešenja u cilju poboljšanja kvaliteta arhitektonskih prostora i građene sredine.
Centar za digitalni dizajn ima zvanični sajt na kome se mogu naći detalji o projektima, akademskim referencama, oblastima ekspertize, dosadašnjim aktivnostima, kao i naš kontakt. Osim pomenutog sajta nedavno smo pokrenuli i sajt DDC-make.com koji će isključivo biti posvećen komercijalnim projektima i veze sa privredom.
3D konfigurabilni dizajn je pristup koji se iz industrije automobila sve češće primenjuje u arhitekturi i građevinarstvu. O čemu se zapravo radi? Kako ove digitalne tehnike menjaju pravila igre u procesu projektovanja, izvođenja i prodaje, recimo, višeporodičnih stambenih zgrada?
– 3D konfigurabilni pristup je u osnovi baziran na metodama parametarskog modelovanja. Kao što sam već ranije napomenuo, takav pristup omogućava kreiranje beskonačnog broja varijacija i rešenja u odnosu na prethodno definisane parametre.
Zamislite online 3D platformu pomoću koje budući vlasnik stana može sam da izabere materijal i boju podnih i zidnih obloga, unutrašnje stolarije ili čak poziciju prozora.
Ukoliko govorimo u kontekstu projektovanja, onda se pre svega misli na pojam parametarskog projektovanja. U koliko govorimo i o izvođenju onda govorimo o masovnoj kastomizaciji. Međutim, ukoliko govorimo o prodaji i višeporodičnom stanovanju, onda se pre svega misli o kreiranju 3D konfiguratora u kojem osim arhitekata i budući vlasnici stanova mogu delimično učestvovati u procesu projektovanja.
Zamislite, na primer, online 3D platformu pomoću koje budući vlasnik stana može sam da izabere materijal i boju od ponuđenih podnih i zidnih obloga, unutrašnje stolarije ili čak poziciju prozora ukoliko su sve moguće pozicije date u skladu sa mogućim izgledom objekta. U tom slučaju govorimo o masovnoj personalizaciji, novom konceptu koji ne samo da može u budućnosti uticati na način projektovanja i prodaje stanova, već i izmeniti i preispitati pojam autorskog dela u arhitekturi ali i dizajnu uopšte. U kojoj meri je autor određenog proizvoda sam dizajner, u kojoj meri onaj koji dizajnira algoritam 3D konfiguratora, a u kojoj meri krajnji korisnik koji bira sebi najbolju kombinaciju?
parametre kao što su dimenzije i materijali proizvoda koji se prikazuje.
Budućnost je digitalna. Šta sledeće možemo očekivati od Centra za Digitalni Dizajn? O čemu ćete nam pričati na BuildUp konferenciji u okviru panela Proptech?
Po mom mišljenju, masovna kastomizacija i personalizacija primenom Web 3D konfiguratora je jedna od digitalnih tehnologija koja u budućnosti može imati velikog uticaja na arhitekturu i dizajn. 3D konfiguratori koji omogućavaju da korisnik menja oblik i boju dizajna i da odmah vidi kako to utiče i na cenu proizvoda su sve više u primeni i verovatno će se odraziti i na oblast arhitekture. To je jedan od fokusa naših sadašnjih istraživanja, ali i tema o kojoj ću više pričati na konferenciji BuildUp 2019.
Kad ste već ovde…
