Na uvidu: U Bloku 67a planiran stambeni kompleks sa crkvom
Pored Blagoveštenske crkve, u kompleksu je projektovano ukupno 358 stanova, 28 lokala, 52 poslovna apartmana i garaža sa 802 parking mesta.
U bloku između ulica Jurija Gagarina, Uroša Martinovića i Bulevara Crvene armije, urbanističkim projektom koji se od nedavno nalazi na javnom uvidu predviđena je izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa spratnosti od 3Po+P+6+Ps do 3Po+P+12, kao i verskog objekta spratnosti Po+P+Vp+Gal+2.
Nosilac izrade i podnosilac zahteva za potvrđivanje projekta je „ZAP” d.o.o. iz Beograda, a investitor je „Alta Holding” d.o.o. takođe iz Beograda. Odgovorni projektant na projektu kompleksa je arhitekta Nebojša Petković, dok je autor projekta i odgovorni projektant Crkve Blagoveštenja arhitekta Sava Ristić.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Na Novom Beogradu planiran kompleks Newport od 50.000 m2
- Ovako će izgledati novi kineski tržni centar na Novom Beogradu
U blizini Bloka A i Delta Cityja
Lokacija koja je predmet urbanističkog projekta nalazi se u Bloku 67a, na uglu ulica Jurija Gagarina i Bulevara Crvene armije.
U neposrednoj blizini, u bliskoj prošlosti, izvedeni su stambeno-poslovni objekti kompleksa Blok A u ulici Jurija Gagarina, kao i komercijalni objekat Delta City.
Površina obuhvata urbanističkog projekta iznosi 15.225 m2.
Izgradnja hrama uslovljena sporazumom
Specifičnost ovog projekta proizilazi iz samog projektnog zadatka kojim je, prema međusobnom sporazumu između kompanije Alta Holding d.o.o. i Srpske pravoslavne crkve, uslovljena izgradnja verskog objekta lociranog uz Ulicu Uroša Martinovića.
Budući da verski objekat pripada specifičnoj kategoriji javnih sadržaja, sam objekat crkve zahteva posebno uređenje slobodne površine oko njega koje mogu da prihvate različite manifestacije i dešavanja u i oko crkve.
Urbanističkim rešenjem omogućena je fazna realizacija na način da se crkva i stambeni objekat mogu izvoditi nezavisno.
S tim u vezi, urbanističko rešenje definisano je na način da se u najvećoj mogućoj meri oslobodi unutrašnji prostor bloka organizovanjem stambenih i poslovnih lamela po obodu kompleksa uz regulacije ulica Uroša Martinovića 1, Jurija Gagarina i Bulevar Crvene armije.
Unutrašnje dvorište bloka tretirano je kao prostor u javnom korišćenju čije je parterno uređenje integrisano sa objektom Blagoveštenske crkve. Takođe, urbanističkim rešenjem omogućena je fazna realizacija na način da se crkva i stambeni objekat, koji se sastoji od osam lamela sa podzemnom garažom, mogu izvoditi nezavisno.
Prizemlje je podeljeno na 28 lokala kojima se pristupa sa trotoara uz saobraćajnice.
Stambeno-poslovni objekat je ugaoni i projektovan je u formi slova L, pa je takav oblikovni koncert podređen funkcionalnom. Predviđena bruto razvijena površina podzemnih i nadzemnih etaža iznosi 75.656 m2.
Namena objekta je višestruka. Prizemlje je podeljeno na 28 lokala kojima se pristupa sa trotoara uz saobraćajnice. Od prvog sprata funkcionalne celine se dele po lamelama i svaka funkcionalna celina ima svoje vertikalno komunikacijsko jezgro (stepenište i liftovi koji se kreću od najniže etaže garaže).
Garaža sa 802 parking mesta
Postoje dve lamele, A i B, koje služe nameni poslovnih apartmana i 6 lamela – C, D, E, F, G i H – koje služe nameni stanovanja. U okviru prizemlja lamela D i E planiran je depandans dečije ustanove okvirne bruto površine 640 m2 za kapacitet od 80 dece predškolskog uzrasta
Što se tiče broja funkcionalnih jedinica, projektovano je ukupno 28 lokala, 52 poslovna apartmana, 358 stanova i jedna garaža. Garaža je kapaciteta 802 parking mesta za putnička vozila na tri etaže, a projektovano je ukupno 45 parking mesta za invalide. Na terenu je predviđeno još 27 parking mesta.
Spoj hrama i duhovno-kulturnog centra
Hram sa kriptom i zvonicima lociran je kao poseban slobodnostojeći objekat na delu građevinske parcele uz ulicu Uroša Martinovića u okviru stambenog bloka. Spratnost hrama je Po+P+Vp+Gal+2.
Crkveni kompleks je zamišljen kao spoj hrama gde se obavljaju verske službe i duhovno-kulturnog centra koji se nalazi u prizemlju, to jest u kripti.
Koncept kompleksa je da se iznad prizemne kripte formira plato-ophod u čijoj sredini bi se nalazio hram. Pristupna stepeništa zajedno sa zelenim kaskadama bi formirala “sveto brdo”, na čijem vrhu bi se nalazila crkva, navodi se u dokumentaciji.
Po formi, hram je sinteza klasičnih obrazaca crkvenog graditeljstva pravoslavnog srpskog kulturnog prostora.
Istovremeno, veliko južno stepenište i amfiteatar-kaskade predstavljaće prirodnu vezu između terena i biće izdignuti od platoa kao produžetak pešačke zone unutar stambenog bloka.
Po formi, hram je sinteza klasičnih obrazaca crkvenog graditeljstva pravoslavnog srpskog kulturnog prostora. Crkva je po tipologiji kupolna, razvijenog upisanog krsta sa južnim i severnim vestibilima i dva zvonika-pirga.
Po stilu je savremena interpretacija Raške škole. Južni i severni portal rešeni su kao reminiscencija na portal Bogorodičine crkve u Studenici, zapadni zvonici-pirgovi nasleđe su Raške škole crkvenog graditeljstva i ranog Nemanjićkog doba oličenog u stupovima hrama svetog Đorđa (u manastiru Đurđevi stupovi), kao i hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Bijelom Polju.
Na javnom uvidu do 29. decembra
Zainteresovani mogu tokom javne prezentacije da izvrše uvid u urbanistički projekat, kao i da svoje primedbe i sugestije na planirana rešenja u pisanoj formi dostave Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove, preko pisarnice u Ulici kraljice Marije br. 1, najkasnije do 29. decembra 2022. godine.
Jesam vernik, i smatram da treba graditi crkve, obnavljati manastire, a jel moze i neka nova skola i vrtic na Novom beogradu, ili ce svi ovi novo pridosli „beogradjani“ u vec pretrpani „20 oktobar“
Upravo, dokle graditi više čitava stambena naselja koja ne podržava ni postojeća saobraćajna infrastruktura, a o školama i vrtićima tek da ne govorimo…ovaj Novi Beograd postaje pretesan i nefunkcionalan. Da li iko iz Grada uopšte razmišlja na tu temu pre nego šzo daje dozvole za ovo ‘silovanje’ Novog Beograda
Upravo je na mestu gde je sad projektovana crkva prvobitnim planom trebao da bude vrtic, ali izgleda da nemaju svi iste prioritet.
Ovaj investitorski urbanizam metastazira. Finansijeri ovoga, sigurno ne vole ovaj grad, bitan im je samo novac., što se i očekuje. Ali ljudi koji ovo odobravamu projektuju, potpisuju su sramota za svoje struke.
U kraju u kome nema vrtića, škole, sportskih terena, kulturnih sadržaja, parkinga, na jedinom preostaloj zelenoj površini, zidaju se zdrade od trotoara do trotoara.
Novi Beograd je bio svetao primer urbanizma. Dolazili su ljudi sa raznih strana da vide kako gradski blokovi mogu da budu uređeni po meri čoveka. Blokovi 400mx400m – 16ha, sa specifičnim zahtevima (gustina naseljenosti, zelenilo, škola, sport, vrtić . . .)
Ovo se jednostavno ne sme dozvoliti, da se sve izbetonira.
Moraju tu biti sadržaji za građane, pored crkve, vrtić, parkić, škola, sport, kultura . . .
Zgrade izgledaju kao neki elektronski uredjaj iz 70tih. Izuzetno nakaradan koncept. Estetika; nevidljiva.
Nije ovde ključan problem arhitektura, već urbanizam
Ključan problem su i etetika i funkcionalnost, i jedno i drugo. PS Urbanizam je neodvojiv od arhitekture koliko znam.
Prestanite vise da projektujete i gradite objekte sedamdesetih godina XX veka i crkve iz XIV! Alo, zivimo u 21. veku! STOP beskrupuloznim investitorima, „napredno-nazadnoj“ SPC i netalentovanim arhitektima! Tako vise NE MOZE! ZAUSTAVITE IZGRADNJU Bloka 67a!
Slažemo se u suštini osim što griješiš s usporedbama. Projekti 70ih godina spadaju u neuporedivo ozboljniju arhitekturu od ovog. Slično je i sa crkvama iz XIV vijeka, ozbiljnija arhitektura za ono vrijeme mada bi apsurdno bilo pokusati falsifikovati tu arhitekrutu u danasnjem vremenu. Meni je interesantno kad uporedim samo ove crkve projektovane prije sto godina sa vecinom danasnjih…takođe neuporedivo u korist onih od prije 100 godina. Pravoslavna crkva zadnjih decenija ima hroničan problem s arhitekturom.
Još jedan masakr Novog Beograda. Misle da bi se zidanjem crkve otresli svojih urbanističkih grehova?
Kao i marketing za Soul 64 – pa kaže „duša Novog Beograda“. Nijedan od novonastalih kapitalističkih kompleksa na NBG ne može ni da priđe starim blokovima s dušom, da ne kažem funkcionalnošću, čovekomernošću, javnim dobrom, zelenilom, itd.
Ovo je pre-strasno, broj stanova koji se dodaje je kriminalan, vec sada se ne moze kroz Jurija Gagarina i Omladinskih brigada, a svasta se planira tek. Nigde zelenila, javnih sadrzaja, vrtica, skola. Ovo se moze objasniti samo korupcijom jer nikakvog drugog (urbanistickog, estetskog, saobracajnog…) objasnjenja ne moze biti. A bar smo nekada imali jedan jedini deo zemlje koji je bio potpuno planski…sad zbogom i to
Koliko su nam dugo obećavali školu na toj zelenoj površini, koliko smo samo puta peticiju i potpise nabavili i ništa. Tada je određeni političar u vladi rekao kako je to previše skupo zemljišta da bi se dalo školi ili pretvorilo u park. Ko jos pravi stambenu zgradu uz crkvu nije mi jasno
Ablok i Belvil i ovo novo naselje 4.000 stanova bez škole ????
U nedostatku vrtića i škola deca će se školovati u crkvi u bloku. Blok nastava, besplatna. A ostatak stanovnika bloka se budi sa prvom službom kada zazvone zvona, ne treba vam budilnik. 2u1, lepo i korisno.
Strasno! I sad je haos za prakiranje, nema skole, vrtica, a resenje je – jos stanova!
Ovo je stvarno prevrsilo svaku meru. Jedan jedini pedalj zelenila u celom bloku!