Novi recept: Beton od biouglja apsorbuje više CO2 nego što ga emituje

Osim što ima čvrstoću poput svoje klasične verzije, beton dobijen na ovaj način nastaviće da apsorbuje CO2 tokom svoje eksploatacije od nekoliko decenija.

Beton je jedan od najrasprostranjenijih materijala na Zemlji, zahvaljujući svojoj visokoj čvrstoći i niskoj ceni – ali je takođe jedan od najvećih pojedinačnih izvora emisije ugljen-dioksida.

Inženjeri sa Univerziteta države Vašington (WSU) sada su razvili su novu metodu za pravljenje betona koji apsorbuje više ugljenika nego što emituje, što bi moglo biti dostignuće od izuzetnog značaja.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Prva fabrika na svetu koja će proizvoditi beton s negativnim sadržajem ugljenika
• Bivša NBA zvezda proizvodi beton koji uklanja ugljenik poput drveta

U potrazi za savršenom formulom

Opšte je poznato da proizvodnja cementa zahteva veoma visoke temperature, a to zahteva obično i sagorevanje goriva koja emituju CO2.

Ovo bi delimično moglo da se nadoknadi prelaskom na obnovljive izvore energije, ali tu su i hemijske reakcije u smeši koje takođe oslobađaju ogromne količine CO2, a to je teže izbeći.

Do sada su mnogobrojni naučnici prilagođavali formulu u pokušaju da smanje ugljenični otisak betona, te su krečnjak menjali vulkanskim stenama ili su dodavali sastojke poput titanijum dioksida, građevinskog otpada, sode bikarbone ili gline, dok su neki čak pokušavali da koriste mikroalge kako bi stvorili poseban krečnjak.

Biougalj tretiran na novi način

U novoj studiji, istraživači sa WSU su se bazirali na novu metodu koja uključuje biougalj, odnosno ugalj napravljen od organskog otpada.

Biougalj se i ranije dodavao cementu, ali ovoga puta tim ga je prvo tretirao koristeći otpadnu vodu od ispiranja betona. Ovo je povećalo njegovu snagu i omogućilo da se primeni veći deo aditiva.

Biougalj je bio u stanju da apsorbuje do 23% sopstvene težine od CO2 iz vazduha oko sebe.

Ono što je najvažnije jeste podatak da je biougalj bio u stanju da apsorbuje do 23% sopstvene težine od CO2 iz vazduha oko sebe.

Tim je stvorio cement koji je sadržao 30% tretiranog biouglja i došao do saznanja da je dobijeni beton negativan na ugljenik, odnosno da je apsorbovao više ugljen dioksida nego što je bilo emitovano tokom proizvodnje materijala.

Razlika (ipak) veoma velika

Prema proračunima istraživača, 1 kilogram betona sa 30% biouglja uklanja oko 13 grama CO2 više nego što oslobađa u proizvodnji.

Ovo možda ne deluje kao velika količina, ali imajući u vidu da običan beton obično oslobađa 0,9 kilograma CO2 po kilogramu materijala, to je zapravo veoma velika razlika.

Kako istraživači Zhipeng Li i Xianming Shi navode za Materials Letters, ukupna korist bi mogla biti još veća, ako se sagleda šira slika.

Čvrstoća betona na pritisak nakon 28 dana je 27,6 MPa, što je približno isto čvrstoći konvencionalnog betona.

Biougalj se na ovaj način koristi u ekološki prihvatljive svrhe, te se sprečava da otpadna biomasa krene u negativnom smeru gde bi potencijalno mogla da ispusti više CO2.

Osim toga, očekuje se da će beton dobijen na ovaj način nastaviti da apsorbuje CO2 tokom svoje eksploatacije od nekoliko decenija.

Važno je pomenuti i da ovaj beton takođe zadržava i svoju čvrstoću. Kada je izmerena čvrstoća predmetnog betona na pritisak nakon 28 dana, iznosila je 27,6 MPa, što je približno isto čvrstoći konvencionalnog betona.