Bili smo u jednoj od najčistijih soba u Srbiji: Nalazi se u najstabilnijem novosadskom objektu
Od dilatiranih prostorija, preko garaže za robote, do soba u kojima je čak i čestica prašine prevelika – ovaj objekat nije projektovan da bi se korisnici njemu prilagođavali već upravo suprotno. Zgrada je skrojena po meri naučnika.
Kako projektovati zgradu koja je mnogo bliže industrijskom nego javnom objektu poput obrazovne ustanove? Pritom, ona treba da se smesti usred univerzitetskog kampusa i to u prvom redu do Dunava. Upravo se ovaj izazov našao pred arhitektama, građevinskim, mašinskim i elektro-inženjerima koji zajedničkim snagama nose projekat Instituta Biosens u Novom Sadu.
To je je svojevrsna fabrika znanja u kojoj će, kada proradi u punom kapacitetu, raditi oko 200 naučnika. Oni za svoja naučna istraživanja i proizvodnju imali veoma specifične zahteve koji su upakovani u jednu od najinovativnijih zgrada u Srbiji.
Srodni članci na portalu Gradnja:
Oni jesu naučnici i istraživači, ali je ovo u suštini jedna velika fabrika. To mi je bila ideja vodilja.
Biosens je istraživačko-razvojni institut za informacione tehnologije biosistema. Mikro i nano elektronika, veštačka inteligencija, istraživanje biosistema, ćelijska poljoprivreda i bioarheologija samo su neke od naučnih oblasti koje ovaj novosadski Institut integriše.
Zbog toga ne čudi da oko 60% neto površine ovog objekta čine laboratorije i kabineti, odnosno kancelarijski i radni prostori istraživača, a skoro 25% su tehnički prostori.
“To je veliki procenat iz jednostavnog razloga što je potrebna ogromna količina tehničkih sistema kako bi laboratorije mogle da funkcionišu. Oni jesu naučnici i istraživači, ali je ovo u suštini jedna velika fabrika. To mi je bila ideja vodilja” – kaže arhitekta Nikola Stevanović koji zajedno sa dia Mirjanom Lućić potpisuje idejno rešenje objekta.
Izolovana od zemljotresa
Zgrada Biosensa, podignuta je po projektu EuroCons grupe doo i pod vođstvom projekt menadžera Nikole Stojisavljevića dipl.inž.el, prostire se na oko 6.500 kvadrata i puna je ne samo ozbiljne opreme već i ozbiljne inženjerije.
Pored nesvakidašnje arhitekture i „šume“ instalacija, ono što pre svega čini ovaj objekat posebnim jeste i bazna izolacija objekta, koja predstavlja kombinaciju seizmičkih izolatora i ležišta za izolaciju od svakodnevnih vibracija. Na ovaj način objekat je zaštićen od projektnog zemljotresa, ali i oprema osetljiva na vibracije je zaštićena antivibracionim ležištem.
Laboratorija, u kojoj rad ne trpi pomeranja, okružena je okolnim delovima kompleksa pa je bilo potrebno osigurati da izolovani objekat ne bude ugrožen pomeranjem okolnog objekta. Stoga su na spoju dva objekta postavljani sistemi prigušivača (dampera) koji povećavaju prigušenja koje smanjuje uticaje usled zemljotresa.
Srodni članci:
Ova soba klase ISO 5 je ujedno i jedna od najčistijih soba napravljenih u Srbiji ali i regionu.
Međutim, ova zgrada nema samo pionirska rešenja po pitanju seizmike. Njene laboratorije zahtevaju takav nivo čistoće da je čak i čestica prašine prevelika. Zbog toga pojedine laboratorije u ovom objektu imaju takozvane čiste sobe.
To su prostori koji zahtevaju čist, nekontaminiran vazduh pogodan za rad sa najdelikatnijom opremom. Da bi osoba uopšte smela da uđe u ove sobe, prvo mora da se presvuče, a tek potom sukcesivno ulazi u sve čistije i čistije prostorije.
Ulazni deo klase ISO 8, proizvodne prostorije sa dilatiranim delom ispunjavaju klasu ISO 7, dok je najčistija soba klase ISO 5. Ova soba je ujedno i jedna od najčistijih soba napravljenih u Srbiji ali i regionu.
“U najčistijoj sobi klase ISO 5 sa FFU jedinicama će se razvijati elektronske komponente na nano skali. Jedna čestica prašine je mnogo veća od bilo koje komponente i zaista može umnogome da smeta u procesu proizvodnje.” – kaže Stanojev.
Žuta svetla u čistim sobama
Čiste sobe su hermetički zaptivene, izgrađene od specijalnih PVC elektroprovodnih podova, panela i plafona, a „svuda će biti žuta svetla jer se radi dosta foto-litografskih procesa gde je neophodno da izbegnemo UV zračenje“ – kaže Jovana Stanojev iz Biosensa.
Zaposleni mogu da vizuelno komuniciraju između različitih prostorija putem staklenih panela, dok su pass boxovi zaduženi za razmenu materijala i opreme između soba.
“Da bi se postigla tražena klasa vazduha, pored arhitektonskog rešenja, bitni elementi sistema su HVAC sistemi sa sistemom za automatsko upravljanje BMS”, kaže Predrag Marić dipl.inž.maš, Site Manager iz Eurocons Groupa.
Soba okrečena u crno
Zanimljivo je da se vidi kako su u ovom Institutu isprojektovane laboratorije s različitom namenom. Tu je, na primer, optička laboratorija koja je skroz okrečena u crno.
“Da bismo analizirali neke senzore želimo da minimalizujemo uticaj spoljašnjeg zračenja prilikom optičke karakterizacije. Institut Biosens razvija dobar deo uređaja koji se baziraju na optici i jedan ovakav sistem nam je bio potreban,” – kaže Jovana Stanojev.
Zgrada je projektovana ne tako da se korisnici prilagođavali njoj, nego obrnuto – da se zgrada prilagođava korisnicima.
Svu ovu tehnologiju i opremu bilo je potrebno upakovati u objekt koji se pritom gradio iz javnih sredstava. Cilj je bio da se racionalizuje sve po pitanju budžeta, da se ne koristi ništa što do sada nije korišćeno u građevinarstvu kod nas od materijala, da su svi sistemi izvođačima poznati, da bi se moglo to lako i bez velikih problema, a u zadatom roku, izvesti. Suština je bila u racionalnosti.
“Ja sam to gledao na taj način jer ovo nije privatna kompanija koja treba da impresionira svoje klijente, već je, kao prvo, javna investicija, javni objekat,” – kaže Stevanović.
On dodaje da je i mnogo važnije bilo da budžet ostane za opremu i za uslove rada, a da opet i deo koji se odnosi na arhitekturu bude na zavidnom nivou.
Zgrada je projektovana ne tako da bi se korisnici prilagođavali njoj, nego obrnuto – da se zgrada prilagođava korisnicima.
Amfiteatar na konzoli od 11 metara
“Objekat je samom parcelom dobio svoju formu, koja je već sama po sebi interesantna, ima tu kaskadu, odnosno denivelaciju, i onda je u formi falio samo neki catch, nešto je falilo da se desi da postane prepoznatljiv. A onda je nastao amfiteatar.” – kaže arhitekta Nikola Stevanović.
Deo objekta iznad ulaza, a u kom se nalazi amfiteatar, projektovan je kao čelična konzola od 11 metara. U nivou etaža su projektovane čelične grede I preseka koje se oslanjaju na AB stubove i koje su međusobno povezane vertikalama i dijagonalama. Na taj način je formirana rešetkasta čelična konstrukcija kroz tri etaže. Ispod konstrukcije od čeličnih IPN profila za oslanjanje sedišta amfiteatra, urađen je spreg koji povezuje glavne nosače.
Srodni članci:
Svojim neobičnim oblikom, eksponiranom čeličnom konstrukcijom i sjajnom akustikom amfiteatar impresionira na prvi pogled.
Tako je dobije prostor amfiteatra koji je najreprezentativniji deo objekta. Svojim neobičnim oblikom, eksponiranom čeličnom konstrukcijom i sjajnom akustikom impresionira na prvi pogled. Pritom treba dodati da se iz amfiteatra pruža pogled na Dunav ali i ceo kampus.
Pomerljivi paneli kojim prostor dobija otvoreni plan, drvene kaskade i kompletan audio-vizuelni sistem čine ovaj amfiteatar jednim od najboljih u Novom Sadu za održavanje predavanja i prezentacija.
“Amfiteatar je neformalniji nego što je u nekim klasičnim obrazovnim ustanovama. Ideja je da u trenucima kada nema predavanja ono bude otvoreno i da zaposleni ovo koriste kao prostor za neformalne sastanke. Neko može da sedne da popije kafu, da napravi pauzu ovde…” – kaže arhitekta.
Roboti zauzeli parking mesta
Iako objekat poseduje garažu, ona zapravo služi ne služi samo za parkiranje vozila već i za robote. Automobilima je ostavljeno dosta mesta na parkingu ispred zgrade, a robot Lala i drugi napredni robotizovani sistemi će ovde pronaći svoje mesto za testiranje.
“Prosto je nezgodno iz pilot postrojenja penjati robota u neku laboratoriju, tako da je taj sistem spušten dole,” – kaže Jovana Stanojev.
Gužva na krovu
Izašli smo i na popločanu terasu na kojoj će biti smešteni staklenici. To će zapravo biti zapravo opitne stanice za naučnike koji se bave agronomijom, biologijom i sličnim naukama.
Na krovu je smeštena i sva HVAC oprema. Posebno su interesantni uređaji za hlađenje data centra.
“To su uređaji koji rade na principu indirektnog evaporativnog hlađenja i na izuzetan energetski efikasan način hlade data centar – prave uštedu energije od preko 80% u odnosu na klasične rashladne sisteme” – kaže Goran Đurić, direktor Eurocons Groupa.
Fabrika znanja za 200 zaposlenih
Zgrada BioSensa je zvanično otvorena u aprilu 2023. godine, međutim, još uvek nije skroz useljena. Još uvek nije objavljen tender za nameštaj, a čeka se i da stigne sva oprema.
“Verujem da ćemo se skroz preseliti do jeseni, a u punom kapacitetu u institutu će raditi 200 ljudi” – kaže na kraju Jovana Stanojev iz Biosensa.
Pogledajte video-prilog o Institutu Biosens:
Foto-galerija
