Slatka gradnja: Ove biocigle napravljene su od nusproizvoda šećerne trske

Četiri puta lakši od tradicionalne opeke i sa 15 do 20% manjim ugljeničnim otiskom, Sugarcrete bi mogao biti sledeća velika stvar u građevinarstvu.

Arhitektonski studio Grimshaw i Univerzitet Istočnog Londona (UEL) ostvarili su uspešnu saradnju kako bi stvorili Sugarcrete – građevinski blok od biomaterijala sa isprepletenim oblikom, napravljen od bagase, nusproizvoda šećerne trske.

Tim sa UEL-a je zajedno sa dvojcem iz Grimshawa, arhitekticom Elenom Šilovom i direktorom tehnologije dizajna Endijem Vatsom, radio na razvoju koncepta, dizajna i izradi proizvoda uz podršku brenda šećera Tate & Lyle Sugars.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Ženski startap od reciklirane plastike pravi cigle jače od betona
• Od ostataka hrane napravljen materijal čvršći od betona

Četiri puta lakši od tradicionalne opeke

Kako za Dezeen objašnjavaju iz tima koji stoji iza materijala Sugarcrete, godišnje se na svetu proizvede skoro dve milijarde tona šećerne trske, a od toga nastane oko 600 miliona vlaknaste bagase, kao nusproizvod.

U ovom projektu tim je pomešao bagasu sa mineralnim vezivnim sredstvima kako bi napravili novi materijal, koji je dizajniran tako da bude četiri puta lakši od tradicionalne opeke, kao i da ima 15 do 20% manji ugljenični otisak.

Koristeći samo 30% svetske proizvodnje bagase, Sugarcrete bi mogao u potpunosti da zameni tradicionalnu industriju opeke.

Ovaj materijal je takođe jeftiniji od betona i u odnosu na beton emisije ugljenika su 20 puta niže, naglasili su iz Sugarcrete tima.

„Koristeći samo 30% svetske proizvodnje bagase, Sugarcrete bi mogao u potpunosti da zameni tradicionalnu industriju opeke, nudeći potencijalnu uštedu od 1,08 milijardi tona CO2, što je 3% globalne proizvodnje CO2“, dodaju oni.

Gradnja bez potrebe za malterom

Arhitekte iz Grimshawa su razvile poliedarski oblik koji je korišćen za formiranje materijala u blokove koji se međusobno spajaju, a sve to na osnovu inspiracije koju su pronašli u dizajnu francuskog inženjera Žozefa Abeja, koji je on izveo 1699. godine za ravan krov.

Isprepletani moduli su raspoređeni u naizmeničnim orijentacijama i povezani zajedno pomoću naknadno zategnutih perimetarskih veza, kako bi se kreirala „šećerna“ ploča, odnosno modularna ploča koja može da se pruži dužinom i do tri metra, bez potrebe za malterom među ovim biociglama.

Blokovi su dizajnirani tako da se lako uklapaju u konstrukciju, kao i da se lagano rastavljaju kako bi mogli ponovo da se koriste.

Uz primenu robotizovane proizvodnje i tehnologije proširene stvarnosti, blokovi su dizajnirani tako da se lako uklapaju u konstrukciju, kao i da se lagano rastavljaju kako bi mogli ponovo da se koriste na nekom drugom projektu.

Materijal ima i dobra izolaciona svojstva i otporan je na vatru. Projektni tim predlaže da se Sugarcrete može koristiti i za izolacione ploče, noseće zidove, ako i strukturalne podne i krovne ploče.

„Interesovanje arhitekata iz Grimshawa za isprepletane geometrije donelo je nove mogućnosti za primenu materijala Sugarcrete, te se može koristiti za demontažne, višekratne i vatrootporne kompozitne ploče pod nazivom Sugarcrete Slab“, navode iz tima.

Primena na globalnom nivou

Istraživanje vezano za Sugarcrete je javno dostupno, sa nadom da će se pokrenuti tendencija da se materijal proizvodi širom sveta, a posebno u zajednicama u kojima se šećerna trska uzgaja lokalno.

Projektni tim namerava da nastavi istraživanje vezano za ovaj biomaterijal, te imaju ideju da se budući testovi fokusiraju na proučavanje kapaciteta smicanja i zatezanja materijala, što se dalje može koristiti za eventualno smanjenje distribucije armature unutar sistema.

„Sledeći koraci istraživanja će nam pokazati razvoj digitalnih alata povezanih sa dostupnošću nusproizvoda iz različitih useva i regiona, kao i kriterijumima performansi koji mapiraju potencijal za primenu Sugarcretea na globalnom nivou“, dodali su na kraju iz tima.