Bio-beton od invazivnih korova i školjki rakova
Materijal za izradu ploča napravljen je od biljaka i školjki koji uništavaju lokalni ekosistem, a njihovo uklanjanje košta milijarde.
Diplomirane studentkinje Central Saint Martins škole iz Londona, Brigitte Kock i Irene Roca Moracia, zajedno su radile na projektu bio-betona koje se može koristiti za izradu pločastih materijala.
One su se odlučile za primenu biljke Reynoutria japonica i školjki takozvanih Američkih signalnih rakova. U pitanju su invazivne vrste koje štete ekosistemu Velike Britanije, te se nadaju da mogu pomoći u obnovi lokalnog biodiverziteta dajući ovim vrstama novu upotrebnu vrednost.
Uklanjanje ovih invazivnih vrsta Veliku Britaniju godišnje košta oko 1,8 milijardi funti.
„Uklanjanje i kontrola ovih invazivnih vrsta Veliku Britaniju godišnje košta oko 1,8 milijardi funti. Prikupljeno se spaljuje, zakopava ili uništava kako bi otišlo u otpad. Želimo da zaustavimo stvaranje ovog otpada. Mi ne želimo da stvorimo novu industriju oko ovog proizvoda, vać da premestimo otpad koji sadašnji sistem proizvodi.“, rekla je Moracia za Dezeen.
Kock i Moracia su se odlučile da se usmere na zamenu betona, koji je glavni krivac za prekomernu emisiju ugljenika. Kroz svoj projekat one ne samo da su ublažile njegov negativni uticaj na životnu sredinu, već su stvorile zamenu koja će i na drugim nivoima biti korisna.
Nekontrolisani rast
Njihovo istraživanje se dakle usmerilo na primenu biljke i školjki koji zapravo imaju nekontrolisani rast na teritoriji Velike Britanije. Reynoutria japonica je došla u Britaniju 1800ih godina i nema prirodnih neprijatelja u ovoj zemlji, tako da ako se njen rast ne kontroliše, može da raste i kroz pukotine na betonu, ugrožavajući strukturalni integritet zgrada i puteva a ujedno i narušiti rast drugih biljaka i tako ugroziti ekosisteme.
Slično ovome, od kako su počeli da se uvoze u Veliku Britaniju 70ih godina prošlog veka, američki Signalni rakovi su desetkovali domaću populaciju rakova. Oni veoma često imaju tendenciju da se gomilaju u određenim delovima što može dovesti do poplava i urušavanja infrastrukture.
Rimljanska receptura
Kock i Moracia su se prilikom razvijanja svog materijala koristili „receptom“ zasnovanim na betonu od vulkanskog pepela koji su razvili stari Rimljani. One su sledile njihov recept i stvorile bio-beton sa različitim varijacijama. U ovom slučaju Reynoutria japonica se koristi kao vezivo, a praškaste školjke rakova kao agregat umesto tradicionalnih usitnjenih stena ili peska. U kombinaciji sa vodom ili određenim želatinom ovi sastojci stvaraju snažan, homogen materijal koji očvršćava bez potrebe za dodatnim toplotom, kao što nema potrebe za sintetičkim bojenjem.
„Igrali smo se sa procentima i međusobnim odnosima kako bismo postigli zaista intenzivne rezultate. Dobijene boje i teksture materijala zavise od perioda očvršćavanja i hemijskih reakcija agregata sa vezivnim sredstvom i vodom.“, objasnila je Moracia.
Raznim prilagođavanjem mogu se dobiti izgledi slični sirovom betonu ili delikatne žile kako bi materijal podsećao na kamen ili mermer. Boje variraju od bež, preko mint zelene, do jake bordo nijanse.
Alternativa građevinskim materijalima
Projekat se trenutno nalazi u fazi detaljnog razvoja i autorke smatraju da će biti potrebne godine dodatnog rada da bi se stvorio standardizovan proizvod. Jedna od presudnih prepreka u razvoju su građevinski propisi i odredbe koje se odnose na odlaganje invazivnih vrsta, što je potrebno promeniti kako bi se omogućila komercijalna upotreba. Trenutno su invazivne vrste označene kako opasan otpad nakon što se uklone sa lokacije, što otežava njihovu primenu kao sirovine.
„Želimo da u ukažemo na apsurdnost pravila klasifikacije i odlaganja koja ne dozvoljavaju da se preduzme bilo šta sa tim vrstama nakon što se tretiraju i zatvore u vreće, dok te nusproizvode lako možete poručiti putem interneta i uvesti ih na primer iz Kine. Umesto da se označe kao opasan otpad, želeli bismo da ih integrišemo u proizvodni proces kako bi se ostvarila i ekonomska i ekološka dobit.“, dodala je Moracia.
Ovaj projekat je u okviru programa Maison/0, kojim upravlja LVMH grupa, koja među svoje brendove ubraja i Dior i Luj Viton, sa ciljem razvoja održive alternative trenutnim građevinskim materijalima, koji bi mogli da se primene i u enterijerima luksuznih prodavnica.
Kad ste već ovde…
