Sajam u Lagosu Zorana Bojovića u fokusu nastupa Srbije na Bijenalu u Veneciji

Projekat naših arhitekata usmerava pažnju na arhitekturu kreiranu kroz međunarodnu saradnju, posmatrajući je kao potencijal i resurs za budućnost.

Na 18. Međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji Republiku Srbiju predstavljaće rad „U refleksijama…“ autorskog tima koji čine Iva Njunjić i Tihomir Dičić. Okosnicu izložbe, čiji je konkursni naziv bio „Pridruživanje svetskoj mapi – Učenje o arhitekturi Pokreta nesvrstanih”, čini Međunarodni sajam u nigerijskom gradu Lagosu, projekat koji je osmislio i vodio arhitekta Zoran Bojović.

Cilj konkursa koji su raspisali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Muzej primenjene umetnosti, kao realizator nastupa, u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije, bio je izbor projekta koji će odgovoriti na temu Bijenala – „Laboratorija budućnosti”  Lesli Loko, kuratorke 18. Bijenala arhitekture u Veneciji koje se otvara se 20. maja i traje do 26. novembra 2023. godine.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Reakcije na srpski paviljon na Bijenalu arhitekture u Veneciji (FOTO)
• Bijenale u Veneciji dobija prvog kustosa afričkog porekla

Jugoslovenske arhitekte i Nesvrstani

Politika nesvrstanosti imala je veliki uticaj na društvo mladih nezavisnih država Afričkog kontinenta šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka.

Ove promene odrazile su se i na proces transformacije afričkih gradova, u čemu su jugoslovenske arhitekte imale zapaženu ulogu.

Pokret nesvrstanih, kao specifična međunarodna organizacija, bio je promoter politike oličene u antikolonijalizmu, antiimperijalizmu, nezavisnosti, emancipaciji i koegzistenciji među državama.

Brojne arhitekte iz beogradskog Energoprojekta gradile su u Africi, Aziji i Latinskoj Americi.

Jugoslavija je, kao jedan od predvodnika ovog pokreta, kreirala aktivnu saradnju među državama članicama, koja se realizovala kroz brojne graditeljske poduhvate vezane za modernizaciju – industrijalizaciju i urbanizaciju mladih multinacionalnih država u Africi.

Među onima koje su delovale u zemljama globalnog juga najveću građevinsku delatnost imala je beogradska firma Energoprojekt.

Brojne arhitekte iz ove firme gradile su u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, a neki od izvedenih objekata, zamišljeni kao refleksije budućnosti postali su simboli modernizacije i nezavisnosti ovih država.

Implementacija znanja stečenih na licu mesta

Veliki broj objekata koje je izgradio Energoprojekt bili su u ulozi međunarodne saradnje, kao što su kongresni centri, hoteli, aerodromi i međunarodni sajmovi.

Ovi projekti upisali su afričke gradove na globalnu mapu nakon perioda kolonizacije. Jugoslovenske arhitekte deluju u duhu nesvrstanosti i međunarodne saradnje, a projekte su pratile i analize lokalne kulture, ankete sa lokalnim stanovništvom i implementacija znanja stečenih na licu mesta.

Sajam svojom arhitekturom predstavlja refleksiju nezavisne budućnosti ostavljajući za sobom
kolonijalnu prošlost.

Projekat Sajma u Lagosu, koji je izabran na međunarodnom konkursu i izgrađen između 1974. i 1976. godine, podrazumevao je urbanizaciju 350 hektara močvarnog područja. Sam objekat je predstavljao simbol tada tek uspostavljene, multinacionalne države.

Svojom arhitekturom predstavlja refleksiju nezavisne budućnosti ostavljajući za sobom kolonijalnu prošlost. Međunarodni sajam u Lagosu bio je odredište na kojem su se nekada sastajali posetioci Svetske izložbe, a danas je mesto koje grad pritiska težinom narasle demografske strukture. Opasane neurednim barakama i dalje stoje sajamske hale čiju arhitekturu je potrebno ponovo čitati.

Arhitektura kao resurs

Autori izložbe posetili su Lagos u februaru. Njihovi susreti sa arhitekturom Sajma imaju za cilj sagledavanje i aktiviranje procesa vezanih za ove prostore danas.

Kroz istraživanje autori nastoje da ustanove prostorne i vremenske refleksije i kao rezultat predstave jednu arhitektonsku identitetsku celinu.

Ova celina bi trebalo da afirmiše hitnost i potencijal sadašnjeg trenutka u kome se nalazimo u kontekstu izazova budućnosti u kojima se ova arhitektura može prepoznati kao resurs.

Projekat „U refleksijama…“ usmerava pažnju na arhitekturu kreiranu kroz međunarodnu saradnju, posmatrajući je kao potencijal i resurs za budućnost.

Sadržaj izložbe

Sadržaj izložbe predstaviće anatomiju Međunarodnog sajma u Lagosu:

• Sajam kao projekat grada
• Sajam kao projekat arhitekture (ekosistem, projekcija nove društvene budućnosti, nezavisnosti, nukleus budućeg urbanizma)
• Sajam kao projekat koji formira čoveka, kao deo svesti i neposrednog iskustva

Ulaskom u paviljon posetilac se zatiče u elipsi, vremensko-prostornoj mapi.

Refleksija je simetrija sekvence, ona omogućava sagledavanje iz drugog ugla i trenutak je prošlosti najbliži sadašnjosti.

Postoje tri sekvence izložbe:

1. Nema karta – prazan prostor
2. Arhiva – bivša sadašnjost. Arhivski crteži projekta koji postepeno ispunjavaju nemu kartu
3. Put u Lagos – aktuelna sadašnjost. Video snimci sa putovanja u Lagos

Refleksija je simetrija sekvence, ona omogućava sagledavanje iz drugog ugla i trenutak je prošlosti najbliži sadašnjosti. Ponavljanje sekvenci u refleksiji formira elipsu; ona je simbol globalnog, ciklus, izvrnuta mapa sveta, svod, spoljni omotač formiran oko čoveka.

Od internacionalnog sajma do haotičnog hipermarketa

„Od početka nam je privukao pažnju jedinstven period u prošlosti, kada su arhitekte iz naše sredine bile u prilici da oblikuju prostore širom sveta. Mondijalizacija arhitekture koja je svoja saznanja razvijala u odnosu na druge kulture. Društvene i političke okolnosti u kojima mi radimo imaju malo veze sa prošlošću o kojoj se ovde govori, a koja nama generacijski i ne pripada“ – kažu autori i dodaju:

„Privukle su nas dinamične promene koje su ovaj projekat u poslednjih dvadeset godina preoblikovale, iz internacionalnog sajma u haotični hipermarket. Hteli smo o svemu da saznamo od ljudi koji o ovom prostoru imaju neposredno iskustvo i da pokrenemo procese koji će ovaj projekat reaktuelizovati“ –  navode Iva Njunjić i Tihomir Dičić.

Da podsetimo, rad „U refleksijama…“ izabran je na konkursu prošlog decembra od strane žirija koji čine Biljana Jotić, Dubravka Đukanović, Jelena Ivanović Vojvodić, Miljana Zeković, Snežana Vesnić, Ana Đurić i Jelena Mitrović. Komesar Srpskog paviljona 2023. godine je Slobodan Jović.

Iva Njunić; Foto: privatna arhiva

Tihomir Dičić; Foto: privatna arhiva

Biografije autora

Iva Njunjić (1994) završila je Master studije na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2019). Profesionalno iskustvo stiče kroz arhitektonsku praksu u Beogradu i Parizu. Učestvovala je na brojnim međunarodnim i nacionalnim konkursima. Predstavnica je Republike Srbije na Bijenalu arhitekture u Veneciji 2023.

Tihomir Dičić (1993) završio je Master studije na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2017). Profesionalno iskustvo stiče u arhitektonskim biroima u Bukureštu i Beogradu. Dobitnik je više nagrada i priznanja na konkursima u Srbiji i regionu. Objavljivani su mu radovi u stranim i domaćim časopisima. Izlagao je na izložbama u zemlji i inostranstvu. Aktivista je u udruženju građana Ulice za bicikliste. Zajedno sa Ivom Njunjić predstavnik je Republike Srbije na Bijenalu arhitekture u Veneciji 2023.