Pod ovom krošnjom smešten je najveći klimatizovani prostor za čitanje na svetu
Unutrašnji pejzaž organizovan je ispod krova čija je forma inspirisana krošnjama drveća ginka pa dnevna svetlost dolazi i kroz otvore između „latica“.
Premijerno predstavljena na Gradnji u januaru 2022. godine, Biblioteka grada Pekinga otvorila je krajem februara 2024. svoja vrata za javnost, uvodeći jedinstven prostor za učenje i razmenu znanja na kulturnu scenu kineske prestonice.
Jedan od najiščekivanijih projekata u 2024. godini, biblioteka studija Snøhetta sadrži najveći klimatizovani prostor za čitanje na svetu, ali i druge različite sadržaje koji imaju za cilj stvaranje živahne kulturne destinacije.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Okružen zakrivljenim stepeništem, forum odražava pejzaž obližnje reke Tonghui.
Biblioteka grada Pekinga spaja prirodni pejzaž sa arhitekturom. U središtu objekta, forum visok 16 metara dočekuje posetioce i služi kao glavna cirkulaciona arterija u zgradi. Okružen zakrivljenim stepeništem, forum odražava pejzaž obližnje reke Tonghui.
Stepenasti elementi u prostoru služe i kao neformalne zone za opuštanje, razgovor i čitanje, dok se ostaje povezan sa ostatkom otvorenog prostora. Manji, poluprivatni prostori su ugrađeni u „brda“.
Radost čitanja daleko od ekrana
Čitav ovaj unutrašnji pejzaž organizovan je ispod krova čija je forma inspirisana krošnjama drveća ginka, te se dnevna svetlost dovodi i kroz otvore između „latica“.
Sa druge strane, pravi primeri ginko drveća pozicionirani na ulazima dodatno poboljšavaju prirodni ambijent, slaveći nasleđe Pekinga kroz integraciju čitanja, performansa i pejzaža.
„Ljubav ljudi prema knjigama je ono što je omogućilo bibliotekama da prežive digitalno doba, te poseduju novi potencijal da više doprinesu gradu i njegovoj atmosferi. Na nama je da reinterpretiramo odnos između tela, uma i okoline kako bismo ponovo probudili radost čitanja, daleko od ekrana. Biblioteke su ovde da ostanu“, rekao je za ArchDaily Kjetil Tredal Torsen, suosnivač i partner u Snøhetti.
Samo jedan tip modula se koristio za stubove drveća ginka, koji su rotirani kako bi se stvorio raznolik izgled.
Projekat teži tome da odgovori na izazove klimatskih promena uključivanjem tehnologija za minimalizovanje uticaja zgrade na emisiju ugljenika.
Objekat koristi modularne komponente sa racionalizovanim strukturnim rešetkama kako bi se smanjio otpad prilikom proizvodnje. Samo jedan tip modula se koristio za stubove drveća ginka, koji su rotirani kako bi se stvorio raznolik izgled.
Stubovi su takođe opremljeni tehnologijama za kontrolu klimatskih uslova, uključujući osvetljenje, kontrolu akustike i prikupljanje kišnice.
Prozorski otvori se podešavaju u skladu sa izloženošću suncu, dok krov ima integrisane fotovoltrične panele kako bi se osigurala proizvodnja obnovljive energije.
Mnogo više od spremišta za knjige
Arhitekte iz Snøhette, koje su na projektu sarađivale sa lokalnim partnerom ECADI, biblioteku su posmatrale ne samo kao spremište knjiga, već i kao centar za učenje, razvoj kulture i zajednice.
Čitav dizajn prostora prati ovaj koncept, integrišući zone za konferencije, izložbe, predstave i restauraciju starih knjiga.
Umesto da pojam biblioteke posmatra kao tipologiju prošlosti, projekat je istraživao njen potencijal za negovanje „emocionalne veze između knjiga, ljudi i prirodnog pejzaža izvan biblioteke“.
Foto-galerija
koja radost arhitekture, radost života … fantazija