Vreme je za buđenje: Prvi beton s dodatkom kafe stavljen na probu
Test se izvodi na dva tipa trotoara, napravljenim s biougljem od kafe, odnosno s biougljem od drveta, ali pre konačnih rezultata prolaznici će prvo morati dobro da ih izgaze.
U prvom takvom pokušaju u svetu, agilni istraživači sa univerziteta RMIT u Melburnu došli su do saznanja da se zamenom 15% peska u betonu socom od kafe najrasprostranjeniji materijal u građevinarstvu može učiniti za 30% jačim, a njihov superjaki beton trenutno je na praktičnom testiranju.
Šta više, australijski naučnici uspeli su da „ubiju dve muve jednim zrnom kafe“, s obzirom na to da ovaj metod proizvodnje ne samo da smanjuje potrebe za peskom, koji je neobnovljiv izvor, već i smanjuje količinu organskog otpada koji se šalje na deponije, a čime se smanjuje njegov doprinos emisijama gasova staklene bašte.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Zagrevanje kafe na 350 stepeni
Bitno je napomenuti da se ovaj organski otpad ne može direktno dodati u beton, jer će se vremenom razgraditi i oslabiti materijal. Imajući to na umu, istraživači su razvili niskoenergetski proces gde se kafa zagreva na 350 stepeni Celzijusa, bez prisustva kiseonika, a kako bi se stvorio biougalj.
Do sada su objavljena mnoga istraživanja, koja sigurno imaju potencijal, ali ipak nisu adekvatno primenjena i samim tim i testirana u praksi. Ovaj put, istraživači sa RMIT-ja su sklopili partnerstvo sa većem australijskog regiona Macedon Ranges Shire, kako bi postavili trotoare od betona obogaćene organskim otpadom.
Ljudi će se kretati preko tri tipa betonskih staza, a RMIT će se vratiti na lokaciju i testirati kako se betoni ponašaju u praksi.
Izvedena su dva tipa trotoara, jedan napravljen sa biougljem od kafe, a drugi sa biougljem od drveta, a oba su postavljena uz standardni beton, koji služi kao orijentir.
„Ljudi će se kretati preko ovih betonskih staza, a RMIT će se vratiti na lokaciju i vršiti testiranja kako bi video kako se betoni ponašaju u praksi. Ovo ne samo što pomaže u unapređivanju nivoa znanja naših izvođača radova i našeg osoblja, već ima i mnoge druge koristi koje su važne za našu zajednicu“, rekao je Šejn Volden iz veća Macedon Ranges Shirea.
Dodaje da to uključuje pomoć okolini, održivo delovanje i, što smatra kao najvažnije, smanjenje otpada na deponijama i uspostavljanje cirkularne ekonomije.
I nisu usmereni samo na kafu
Istraživači planiraju i da prošire upotrebu ovog inovativnog materijala u zavisnosti od toga kako se bude ponašao u praksi.
„Trenutno radimo u sektoru lanca snadbevanja kako bismo ovaj proizvod učinili mejnstrim proizvodom za komercijalne primene i nismo usmereni samo na kafu, već širimo ovaj metod na različite tipove organskog otpada“, rekao je Radživ Rojšand sa RMIT-ja za New Atlas i dodao:
„Svaki biougalj proizveden od različitog organskog otpadnog materijala dolazi sa varijabilnim sastavom, kao i razlikama u sadržaju ugljenika, veličini čestica i apsorpciji, što može poboljšati performanse betona na različite načine“.
Iz istraživačkog tima ističu i da bi se ovim putem moglo doći i do smanjenja potrebne količine cementa. Budući da se postiže povećanje čvrstoće od 30%, to bi moglo smanjiti potrebnu količinu cementa za čak 10%.