Beogradske terase povezuju Kosančićev venac sa pristaništem

„Beogradske terase” zamišljene su i kao novi simbol ulaska u stari deo grada i konačno rešenje povezivanja dve istorijske celine, Kosančićevog venca i Starog savskog pristaništa.

Ovako Željko Zdravković (31), apsolvent industrijskog dizajna i stručni saradnik na Beogradskoj politehnici, objašnjava svoje rešenje za uređenje priobalja.
Zdravković je osmislio izgled celog poteza Karađorđeve ulice i Turističkog pristaništa „Sava“, oivičenog Brankovim mostom, Kosančićevim vencem, zgradama Rektorata Univerziteta umetnosti i „Beton halom“.

– Odlučio sam da se bavim ovim delom grada jer je sramota da hiljade turista koji se prvo u Beogradu sretnu sa pristaništem, ugledaju neugledan i zapušten gradski urbani prostor pun starih baraka, auto-servisa i zgrada koje je odavno nagrizlo vreme i nemar. Kod nas je, nažalost, slučaj da se Turističko pristanište nalazi u neuglednom, nereprezentativnom i devastiranom prostoru. To sam želeo da promenim – kaže Zdravković, koji je i autor 3D virtuelne mape Beograda na servisu “Google Earth”.

Potez od Brankovog mosta do „Beton hale“, u kombinaciji sa proširenim Turističkim pristaništem, bio bi šetalište sa biciklističkom stazom, zelenim površinama, ali i staklenim podom ispod koga bi bio ukopan postojeći železnički kolosek prve kružne metro linije M1 Kalemegdan – Donji grad – Savski amfiteatar. Tako bi svi koji prolaze pored Save mogli da ispod stakla posmatraju kompozicije metroa, a stakleni pod bi noću bio obasjan dekorativnom rasvetom.

– Ovakvim saobraćajnim rešenjem zauvek bi se rešio višedecenijski problem fizičke podele ovog dela obale Save sa urbanom matricom grada koju trenutno preseca postojeća železnička pruga, i sprečava prostornu integraciju sa Karađorđevom ulicom – objašnjava Zdravković.
On kaže i da je planirano da se u sklopu šetališta postave velike, prve beogradske vetrenjače.

– Velika novina ovog projekta jeste upotreba obnovljivih izvora energije, u ovom slučaju vetra. Sam položaj Beograda i klima pružaju sjajne uslove za korišćenje energije vetra. Osim što bi bila energetski korisna, prva beogradska vetrenjača postala bi i prepoznatljivi panoramski detalj Beograda – objašnjava Zdravković.
Kapacitet vetrenjača bio bi da energetski zadovolji ceo kompleks koji bi tu bio izgrađen. Automobilski saobraćaj bio bi potpuno proteran iz ove gradske zone.

S obzirom na to da je bez drveća i zelenila sve uzalud, Zdravković je poseban deo projekta posvetio upravo tome. Zaključio je da je u Beogradu moguća sadnja različitih vrsta egzotičnih biljaka otpornih na sve vrste temperatura, i zato je u sklopu zelenih površina „zasadio” nekoliko vrsta palmi, citrusa, puzavica, bambusa, banana i drugih biljnih vrsta.

Beograske terase: Hotel, prodavnice i muzej vina

U sklopu kompleksa „Beogradskih terasa” projektovana je i gradnja nekoliko novih objekata: hotela „Port Plaza Belgrade” sa tri zvezdice, robne kuće suvenira, srpskog dućana, muzeja vina i velika prostrana galerija. Obnovilo bi se staro zdanje Đumurkane, carinarnice poznate po tome što je u njoj 1841. odigrana prva pozorišna predstava u Beogradu, a čija bi namena bila isključivo u turističke svrhe. Svi objekti su, po projektu, dostupni osobama sa posebnim potrebama.