Zašto se u Beogradu ne izvode veliki javni i infrastrukturni projekti?

Za neke od najavljenih projekata je bar utabano i nasuto zemljište, neki su izgrađeni u bar jednoj deonici, ali za većinu važi da su i dalje na papiru.

U poslednjih nekoliko meseci konstantno se govori o izgradnji izložbenog kompleksa za potrebe manifestacije EXPO 2027, ali i Nacionalnog stadiona i pratećeg sportsko-rekreativnog centra. Naravno, sve planirano u prigradskom naselju Surčinu, gde su za sada u toku pripremni radovi raščišćavanja i nasipanja zemljišta, u sličnom obimu kao što se već dve godine događa u Makišu za potrebe početne stanice prve linije metroa. Priprema se, utabava, ali nikako da se izađe iz zemljanih radova.

Doduše, za metro nije određeno kada mora biti završen, pa se tu mogu i probijati rokovi, ali za EXPO 2027 to nije moguće, osim ako nekim čudom država Srbija ne „kapariše“ i 2029. godinu, pa održavanje manifestacije pomeri za novi datum. Naravno, to je samo šala i to nije moguće, a nekako sve manje se čini mogućim da se za dve do tri godine završi sajamski kompleks i nacionalni stadion (ne mora prateći sadržaj), kao i na desetine drugih javnih projekata koji se, nevezano za EXPO, najavljuju već nekoliko godina.

Da li je tehnički moguće završiti sve ove javne i infrastrukturne projekte do 2027. godine?

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Ovako će izgledati Akvatik centar za vodene sportove u Surčinu

Za neke projekte je bar utabano i nasuto zemljište, neki su izgrađeni u bar jednoj deonici, ali za većinu važi da su i dalje na papiru.

Krajem 2023. godine do ruku mi je dopala predizborna brošura u kojoj su prikazani su svi do sada realizovani projekti u gradu Beogradu, ali i oni koji su u planu da „uskoro“ budu izvedeni.

Čovek ne mora biti građevinac, arhitekta, prostorni planer ili istoričar (umetnosti) i da poseduje stručno iskustvo, da bi shvatio kako najavljeni projekti teško da mogu biti završeni u predviđenom roku, a što se odnosi i na novi sajamski kompleks i novi stadion.

Ako se uzmu u obzir dosadašnja iskustva asfaltiranja i rekonstrukcija ulica, izgradnja i rekonstrukcija javnih zgrada i trgova, može se ugrubo predvideti da je za potrebe novih projekata potrebno najmanje pet do deset godina. Koje Beograd, naravno nema.

Za neke projekte je bar utabano i nasuto zemljište, neki su izgrađeni u bar jednoj deonici, ali za većinu važi da su i dalje na papiru, sa lepim, skupim grafičkim 3D vizuelizacijama.

Mostovi, tuneli, stanice javnog saobraćaja, metro

Iako se priča o nekoliko izgrađenih mostova, to nije u potpunosti tačno jer je reč o dovršetku izgradnje dva mosta – Ostružnički i Zemun-Borča, čija gradnja je započeta u mandatu neke od prethodnih gradskih vlasti.

Izgradnja novog mosta, umesto dosadašnjeg dotrajalog starog Savskog mosta, kao i njegovo preseljenje uzvodno, kako bi povezao Novi Beograd i Adu kao pešačko-biciklistički, ostalo je samo u pričama.

Tunel koji bi prolazio ispod centra Beograda takođe nije mrdnuo dalje od idejnih rešenja i pompeznih najava.

Grad je, nakon nategnutog javnog glasanja, odlučio da ni preseljenje starog Savskog mosta nije opcija, već da tu mora biti izgrađen novi most, za koji je ponuđeno neko idejno rešenje, ali je sve ostalo na nekoliko rendera.

Spoljna obilaznica oko Beograda, sa sve tunelima na Čukarici i Rakovici, konačno je završena, ali zato tunel koji bi prolazio ispod centra Beograda i spojio savsku i dunavsku padinu takođe nije mrdnuo dalje od idejnih rešenja.

Ako nemate svoj automobil ili ne koristite usluge taksija vrlo teško ćete doći do glavne železničke stanice.

Glavna gradska železnička i autobuska stanica su posebna priča. Železnička je preseljena u stanicu Prokop, gde je dovršena samo glavna pristupna zgrada (oko 20% od celog kompleksa), dok je veza sa ostatkom grada još uvek nedovoljno razvijena, pa ako nemate svoj automobil ili ne koristite usluge taksija, vrlo teško ćete doći do glavne železničke stanice.

Autobuska stanica se već šest-sedam godina najavljuje kao „samo što nije završena“, dok na Novom Beogradu stoji prazno gradilište sa nedovršenim peronima.

Za metro takođe nema ni govora da će ni u narednih pet godina biti realizovana prva linija, jer nešto kao da koči dalji razvoj situacije.

Trgovi, ulice, parkovi i pijace

Istini za volju, nekoliko velikih gradskih trgova jeste rekonstruisano. Možda to i nije baš po ukusu stručnog dela populacije, ali se posao ne može osporiti. Baš kao ni nekoliko gradskih, ali i periferijskih parkova, koji su u poslednjih pet-šest godina zablistali u punom sjaju.

Isto je i sa fasadama velikog broja starih zgrada u užem jezgru Beograda, koji se u poslednjih deset godina, sistematično restauriraju, u saradnji sa stručnim osobama i nadležnim institucijama. Izgrađena je i jedna savremena, Palilulska pijaca, ali tu cela stvar staje.

Linijski park, projekat na kojem je pobedilo desetak arhitektonskih timova, izgrađen je u samo prvoj etapi, a ne zna se kada će ostale etape krenuti da se izvode. Nekoliko vitalnih gradskih saobraćajnica je rekonstruisano, prošireno, ali polovično, pa je njihova saobraćajna funkcionalnost i dalje nedovoljna. Dve pijace, Bajlonijeva i Kalenićeva, još uvek nisu ni započele sa rekonstrukcijom.

Isto važi i za Savski trg, koji jeste rekonstruisan, ali dve njegove ključne zgrade – stara železnička stanica i pošta, još uvek nemaju svoju funkciju ili se ne znaju dalji koraci u procesu rekonstrukcije. Tu dolazimo do velike grupe objekata, o kojima se već godinama govori u javnosti, a koji nisu ni počeli da se rekonstruišu ili zidaju.

Muzeji i galerije

Za staru zgradu železničke stanice se više puta govorilo da će biti transformisana u muzej, ali koji još uvek nije potpuno jasno. Poslednja informacija je da bi tu mogao biti smešten Muzej srednjeg veka (verovatno srednjovekovna zbirka Istorijskog muzeja Srbije), ali ništa se po tom pitanju ne dešava.

Muzej grada Beograda, za koji je određena zgrada stare vojne akademije u Resavskoj ulici i koja je dobila pobedničko rešenje na javnom konkursu (koje se uveliko razrađuje), još uvek nije započeo proces rekonstrukcije.

Za Muzej Nikole Tesle, za koji je određeno da bude preseljen u zgradu stare centrale „Snaga i svetlost“, na lokaciji Marine Dorćol, tek nema nikakvih informacija o eventualnom konkursu ili izrađenom projektu po pozivu.

Za izgradnju objekta Beogradske filharmonije dobijeno je arhitektonsko rešenje, ali se nije ni zagrebala livada na Novom Beogradu.

Tu su i Gradska galerija i zgrada igračkog ansambla „Kolo“, obe planirane za padinu između Kosančićevog venca i Karađorđeve ulice, za koje već postoje pobednička arhitektonska rešenja (verovatno i već razrađena), a za koje se ponovo ne zna zašto se ne zidaju.

I na kraju, pompezno najavljena izgradnja objekta Beogradske filharmonije, za koji je takođe dobijeno arhitektonsko rešenje, ali se nije ni zagrebala livada na Novom Beogradu.

Mora se uraditi mnogo više, samo teško da se i polovina navedenih projekata može završiti do početka manifestacije EXPO 2027.

Kada se cela priča sumira, vidi se da je za ovih deset godina malo učinjeno i da je većim delom sve ostalo na papiru i obećanjima. Uređenje trgova, parkova i fasada su samo 10-20% poslova i nije dovoljno da se kaže kako održavanje i dalji razvoj grada napreduje pozitivno. Mora se uraditi mnogo više, samo teško da se i polovina navedenih projekata može završiti do početka manifestacije EXPO 2027.

Možda nekim čudom ili zaista dobrim izvođačkim tempom, za tri godine i dobijemo novi sajamski kompleks, ali se to teško može reći i za Nacionalni stadion, jer je u mnogo razvijenijim državama taj poduhvat trajao najmanje pet godina.

Što se tiče ostalih projekata, izgleda da se oni u nedogled ostavljaju za „neka buduća vremena“, jer je za navedene projekte potrebna veća količina novca u budžetu, kao i nekoliko novih političkih mandata, koji pak zavise od poverenja građana.