Projekat Ložionica: Ovako će za dve godine izgledati bivša okretnica kod Mostarske petlje
Autori arhitektonsko-urbanističkog rešenja i dizajneri enterijera otkrivaju vam sve što treba da znate o upravo započetoj rekonstrukciji i izgradnji novog aneksa.
Bivša okretnica za parne lokomotive kod Mostarske petlje u Beogradu biće rekonstruisana i do proleća 2025. pretvorena u višenamenski centar, mesto okupljanja kreativnih i inovativnih ljudi različitih profila kreativnih industrija. Kamen temeljac za novu Ložionicu postavljen je na samom početku ovog meseca, dok je vrednost građevinskih radova procenjena na 52 miliona evra.
Investitor projekta je Vlada Republike Srbije – Kancelarija za informacione tehnologije i e-upravu sa nacionalnom platformom Srbija Stvara, a autori rekonstrukcije i novog arhitektonsko-urbanističkog rešenja su Anđela Karabašević Sudžum i Vladislav Sudžum, osnivači beogradskog studia AKVS arhitektura, koji je sa svojim timom pobedio na internacionalnom konkursu u novembru 2021. godine.
Nosilac izrade projektne dokumentacije je preduzeće Mašinoprojekt KOPRING, projekat enterijera potpisuje studio INKA iz Beograda, dok je originalni projekat zgrade Ložionice uradio inženjer Nikola Raičković u periodu između 1925. i 1927. godine.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Arhitekte pokrenule inicijativu za rekonstrukciju šabačkog Doma JNA
- Kreće obnova: Zgrada Beobanke na Zelenom vencu postaje Brankov biznis centar
Sinergija starog i novog za ozdravljenje prostora
Ložionica je podignuta u armirano-betonskoj konstrukciji i imala je veliku modernu polukružnu halu sa 31 mestom za smeštaj i izvođenje parnih lokomotiva na kolosek, novu okretnicu za lokomotive i administrativnu zgradu.
Objekat Vodotornja je u sadašnjem obliku na ovom mestu od 1945. godine, nakon što je obnovljen i izmenjen usled oštećenja koja je pretrpeo tokom rata. Prema nezvaničnim podacima, u projektovanju tornja koji je postojao između dva rata učestvovao je čuveni akademik Milutin Milanković.
Ložionica je podignuta u armirano-betonskoj konstrukciji i imala je veliku modernu polukružnu halu.
Projekat kreativno-inovativnog multifunkcionalnog centra „Ložionica“ ima za cilj da kroz sinergiju starog i novog doprinese prirodnom, društvenom i semantičkom ozdravljenju prostora nekadašnje Okretnice, Ložionice i Vodotornja Železničke stanice Beograd i njenog neposrednog okruženja, kao i da predmetnu lokaciju strateški pozicionira kao simbolično mesto savremenog progresa u domenu kreativnih industrija i šire.
„Osnovni princip projekta je očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa u sadašnjem trenutku, sa jasno naglašenim novim elementima i strukturama koji poput savremenih implanata doprinose ozdravljenju celine i njenom aktivnom uključenju u kreativne procese proizvodnje savremenog života“ – navode iz AKVS arhitekture.
Osnovni elementi koji čine projekat su javni otvoreni prostor oko Okretnice, rekonstruisani objekti Ložionice i Vodotornja i nova poslovna zgrada – Aneks na severoistočnom delu lokacije.
Otvoreni prostor sa okretnicom
Otvoreni prostor novog kompleksa projektovan je kao potpuno novi tip javnog gradskog prostora u Beogradu. Predviđeno je da se lako transformiše za potrebe različitih namena – od neformalnog parka za rad, izložbe i sajmove na otvorenom, do prostora za velike manifestacije i skupove.
Okretnica, u skladu sa svojom originalnom namenom centralne tačke železničkog mehanizma, sada postaje žiža pešačkih tokova otvorenog javnog prostora novog kompleksa. Teren oko nje je blago upušten na dole, tako da formira neformalni amfiteatar sa letnjom scenom pod otvorenim nebom, i sa izloženom originalnom betonskom strukturom Okretnice u samom centru.
Zastakljeni eskalator vodiće posetioce na javnu panoramsku terasu na trećem spratu poslovne zgrade, odakle će moći da se sagleda ceo kompleks sa okruženjem.
Nova poslovna zgrada je odignuta od terena tako da se ispod nje teatralno uvode posetioci u ceo kompleks, i to upravo pravcima nekadašnjih šina kojima su dolazili vozovi sa Glavne železničke stanice.
Zastakljeni eskalator vodiće posetioce na javnu panoramsku terasu na trećem spratu poslovne zgrade, odakle će moći da se sagleda ceo kompleks Ložionice sa okruženjem.
Rekonstruisani objekat Vodotornja će sa javnim prostorom biti povezan pasarelom preko novoplanirane saobraćajnice uz Mostarsku petlju.
Parternim uređenjem evocira se atmosfera stare železnice i vozova, i podstiče prirodni, neformalni ambijent spontanog susretanja, stvaranja i razmene ideja.
Pejzažnim uređenjem otvorenog prostora i materijalizacijom novoizgrađenih struktura na lokaciji projekat teži ponovnom ozdravljenju duha mesta jedinstvene celine kompleksa “Ložionica”.
U planu je formiranje velikog parka, ekstenzivnim ozelenjavanjem cele lokacije drvećem koje će uz stvaranje prijatne mikroklime ujedno štititi od buke i zagađenja sa Mostarske petlje u neposrednoj blizini.
Parternim uređenjem – gabionima ispunjenim lokalnim kamenom, kombinacijom šljunkovitih površina sa skoro divlje ozelenjenim zonama – evocira se atmosfera stare železnice i vozova, i podstiče prirodni, neformalni ambijent spontanog susretanja, stvaranja i razmene ideja mladih kreativaca u budućnosti.
Ložionica u svoj svojoj veličanstvenosti
Objekat Ložionice je potpuno očuvan u svom originalnom stanju, tako da unutrašnji prostor ostane potpuno otvoren i protočan, bez poprečnih pregrada, tako da se struktura zgrade stalno sagledava u svoj svojoj veličanstvenosti.
Svojom polukružnom strukturom Ložionica je fokusirana ka centru Okretnice, a novim intervencijama u enterijeru planirano je da se logika radijalnog i lučnog kretanja prenese i unutra, u prostor kreativno-inovativnog haba.
Gabionski paneli imaju ulogu ogromnih brisoleja koji štite od jakog sunca i istovremeno štimuju atmosferu u prostoru unutra.
Dvadeset šest 5 metara visokih, gabionskih panela ispunjenim lokalnih železničkim kamenom na mestima nekadašnjih ulazaka lokomotiva u Ložionicu, dramatično otvaraju ceo unutrašnji prostor hola ka pejzažu oko Okretnice i uvode posetioce u prostor haba.
Ulazni i izložbeni hol se proteže iza gabionskih panela, natkriven je staklenim krovom, a kako je orijentisan ka jugu, ujedno predstavlja i najosunčaniji prostor ka kojem je orijentisan ceo hab.
Gabionski paneli imaju ulogu ogromnih brisoleja koji štite od jakog sunca, i istovremeno štimuju atmosferu u prostoru unutra, propuštajući mestimično zrake sunca među kamenjem danju, odnosno isijavajući iz unutrašnjeg prostora ka spolja noću.
Terase su vizuelno povezane i dramatično naglašavaju moćni ritam originalnih armirano-betonskih ramova Ložionice.
Iznutra, prostor je programski zoniran radijalno u fragmentima kružnih isečaka koji se nadovezuju jedan na drugi.
Jedini novi element prostora predviđen prvonagrađenim konkursnim rešenjem je čelična, žuta lučna galerija celom dužinom objekta, u velikom brodu sa severne strane, sa koje se radijalno prepuštaju radni prostori u vidu terasa koje levitiraju u vazdušnom prostoru Ložionice.
Terase se tipološki razlikuju među sobom, tako da su neke u nivou galerije, neke spuštene u vidu tribina ka prizemlju, neke odignute ka galeriji u vidu malih neformalnih prostora za prezentacije…
Međusobno su vizuelno povezane, tako da sve zajedno čine veliki otvoreni radni pejzaž novog haba, i dramatično naglašavaju moćni ritam originalnih armirano-betonskih ramova Ložionice.
Vodotoranj kao novi reper u prostoru
Objekat Vodotornja će biti u potpunosti rekonstruisan, sa završnom obradom u terakota crvenoj nijansi, u duhu crvene konstrukcije mosta Gazela koji je značajno odredio njegovu sudbinu u prošlosti – Mostarska petlja i most Gazela su građeni u periodu 1966–1970, i tako su pozicionirani u prostoru da direktno tangiraju Vodotoranj, ali ga ostavljaju u životu.
„Sada rekonstruisan, očišćen od reklama koje su ga sakrivale decenijama, Vodotoranj će biti novi reper u prostoru i znak koji usmerava pogled i kretanje ka Ložionici iz pravca Gazele, biće očuvan i izložen javnosti kao vredan istorijski dokument industrijske arheologije grada Beograda“ – kažu iz AKVS arhitekture.
Objekat će biti u potpunosti rekonstruisan, sa završnom obradom u terakota crvenoj nijansi, u duhu crvene konstrukcije mosta Gazela.
Prostor iznutra će biti potpuno ošupljen, bez novih dodataka, osim jedne platforme za stajanje posetilaca, tako da će moći da se sagleda ceo volumen objekta, originalni zidovi od cigle i bronzana kugla na vrhu prečnika 6,5 m, u kojoj je ranije prikupljana voda za parne lokomotive.
U unutrašnjem prostoru visine skoro 15 metara, i prečnika oko 7 metra, planiraju se privremene panoramske digitalne projekcije.
Prva poslovna zgrada u zemlji bez stubova
Poslovni Aneks uz Ložionicu predstavlja najavu nove prekretnice u tehnološkom, kreativnom i naučnom razvoju društva u savremenom trenutku, kao što je to pre tačno jednog veka bila sama Železnica, i pre skoro pola veka Autoput Beograd-Niš i Mostarska petlja na istom mestu.
Pozicioniran je upravno na nekadašnje snopove šina koje su povezivale lokaciju sa Glavnom Železničkom stanicom, tako da se frontalno sagledava sa pravca mosta Gazela. Svojom karakterističnom strukturalnom pojavnošću, nalik velikom mehanizmu, odiše duhom tehnološkog napretka.
Aneks će biti prva poslovna zgrada u zemlji bez stubova – sve etaže će biti okačene na veliko centralno armirano betonsko jezgro, tako da se u zoni prizemlja postigne efekat lebdeće i moćne strukture, i potpuno protočnog prostora ka zoni prolaska od buduće metro stanice Gazela na ulasku u lokaciju.
Na trećoj etaži zgrade planirana je panoramska javna terasa do koje će voditi veliki zastakljeni eskalator, odakle će moći sa visine da se sagleda ceo kompleks Ložionice sa okruženjem.
Šuma bambusa će značajno doprineti zdravijem mikroambijentu radnog i javnog prostora u neposrednoj blizini saobraćajno opterećene Mostarske petlje.
„Poslovni Aneks, u duhu ideje o ekološkom progresu, dobija kiseoničnu opnu – vertikalnu šumu sa preko 200 sadnica džinovskih bambusa koji levitiraju oko zgrade, prečišćavajući vazduh u neposrednom okruženju, pre svega čineći sredinu za rad ljudi zdravijom, i istovremeno dajući celom kreativno-inovativnom centru novi specifičan identitet kao simbol borbe za zdrav život i okruženje u budućnosti“ – kažu autori idejnog rešenja.
Šuma bambusa će značajno doprineti zdravijem mikroambijentu radnog i javnog prostora u neposrednoj blizini saobraćajno opterećene Mostarske petlje. Bambus ima veliku površinu listova za koje se lepe čestice zagađenja iz vazduha, pa tako smanjuje nivo CO2, pm 2,5, pm 10 čestica, prašine, obogaćuje vazduh kiseonikom i vlažnošću i stvara mirnu i prijatnu mikroklimu za boravak ljudi.
U odnosu na druge biljke, bambus u atmosferu otpušta 30% više ksieonika i apsorbuje više ugljen-dioskida. Za oko 400 ljudi koji će raditi u novom poslovnom Aneksu, šuma bambusa će ublažavati užurbani život grada – stišavaće zvuke, umanjivati jaku svetlost, uklanjati neprijatne mirise i zagađenje iz vazduha, i ujedno će radnu atmosferu obogatiti prijatnim šuštanjem lišća na vetru, stvarajući ambijent rada u šumi, u samom centru grada.
Sa lakoćom nadovezani enterijer Ložionice
Projekat enterijera Ložionice je tokom 2023. godine uradio studio INKA, nadovezujući se na prvonagrađeno konkursno rešenje. Prema rečima iz biroa AKVS, projekat enterijera studija INKA pažljivo čuva osnovnu ideju prostora, i značajno unapređuje celokupni projekat, dajući mu novi, jedinstveni autorski pečat.
„Vrlo promišljen i jasno postavljen koncept arhitekture čitavog kompleksa kreativno-inovativnog multifunkcionalnog centra ‘Ložionica’ kroz konkursno rešenje studia AKVS, bio je vrlo inspirativna baza za dalje projektovanje unutrašnjeg prostora Ložionice sa čijom smo se estetikom odmah identifikovali i sa lakoćom nadovezali“ – kažu iz studija INKA za Gradnju.
Kroz razradu enterijera, kako dodaju bilo je važno zadržati koncept zalučenog kontinuiranog toka objekta “Ložionice” kako zbog dinamike povezivanja funkcija naglašavajući ideju multifunkcionalnosti koja je neophodna za ovaj tip objekta tako i radi ostvarivanja utiska većeg prostora.
Centralnu zonu čini zona izložbenog prostora, kreativnih habova, radionica, učionica, sala za sastanke, prezentacije, probe i kreativna istraživanja.
Programski radijalno zoniran prostor, sadrži tri funkcionalno, tehnološki i vizuelno jasno diferencirane celine koje se međusobno nadovezuju jedna na drugu. Centralnu zonu čini zona izložbenog prostora, kreativnih habova, radionica, učionica, sala za sastanke, prezentacije, probe i kreativna istraživanja.
Njom dominira čelična, žuta, lučna galerija umetnuta između očuvanih postojećih armirano betonskih ramova Ložionice, izražavajući nedvosmislen stav autora da se svaki novi detalj umetnut u postojeću strukturu jasno naglasi i da svojom novom namenom odražava duh vremena u kojem je nastao, istovremeno ne ugrožavajući istorijsko nasleđe.
Konstrukcija galerije je rešena kao lagana čelična konstrukcija koja ne opterećuje prostor, tretirajući svaki njen detalj kao estetski element.
Iz istog razloga ona je i celom svojom severnom stranom distancirana od postojećeg fasadnog zida Ložionice, „levitirajući“ u vazdušnom prostoru. Konstrukcija galerije je rešena kao lagana čelična konstrukcija koja ne opterećuje prostor, tretirajući svaki njen detalj kao estetski element.
Radi ostvarivanja kontinuiranih vizura i sagledavanja autentične konstrukcije Ložionice, a istovremeno vodeći računa o upotrebljivosti i multifunkcionalnosti prostora za buduće korisnike „plutajuće“ terase galerije su u pojedinim segmentima zastakljene. Svaka od ovih koncepcijski posebnih celina je dizajnirana tako da se može ostvariti multifunkcionalnost.
„Black Box“ kao jedinstven prostor u gradu
Na severnoj strani galerije projektovane su konvencionalne kancelarije, ali i radionice i sale za sastanke, dok na južnoj strani galerije dominira koncept savremenog haba gde se tribine i izdignute galerije sa otvorenim co-working prostorima, naizmenično prepliću sa zastakljenim prostorima kreativnih inkubatora i sala za sastanke profesionalnih udruženja.
Kroz centralnu zonu prolazi glavni ulaz u Ložionicu preko koga se ostvaruje veza „Beograda na vodi“ sa novoformiranim javnim prostorom sa Okretnicom.
Druga vrlo važna celina koja se nadovezuje na ulazni hol je prostor multifunkcionalne sale ili takozvani „ Black Box“. Kao jedinstven prostor u gradu, vizuelno i funkcionalno prepoznatljiv, namenjen ozbiljnim kulturnim sadržajima, projektovan je tako da tehnološki mora zadovoljiti potrebe najraznovrsnijih događaja.
Promenom odnosa između scene i gledališta projektom je predviđeno i više konfiguraciji za pozorišne predstave kao i modne revije i sl.
Posebna pažnja je posvećena projektovanju konfiguracija scensko-gledališnog prostora, tehničko-tehnološkog, kao i prostora namenjenog publici.
Predviđen da bude transformabilnog karaktera, scensko-gledališni prostor daje mogućnost formiranja različitih konfiguracija – od bioskopa, konferencija, kongresa do baletskih predstava i rok koncerata.
Promenom odnosa između scene i gledališta projektom je predviđeno i više konfiguracija za pozorišne predstave kao i modne revije i druge slične događaje.
Transparentnost prostora kao imperativ
Treću značajnu, ali funkcionalno i tehnološki drugačiju celinu od svega pomenutog čini Food & Beverage hala. Ona je transparentnom staklenom pregradom vizuelno povezana sa izložbenim prostorom, gde se iz unutrašnjeg prostora u nju ulazi i isto tako velikim staklenim fasadnim zidom sa pripadajućom baštom na koju se iz nje izlazi.
„Ova transparentnost prostora je bila imperativ kako bismo zadržali dugačke vizure lučne, podužne ose objekta i vezu sa spoljašnim prostorom preko restorana ka bašti. Otvoreni prostor velike visine preseca čelična, žuta, lučna galerija kao nastavak vizuelnog kontinuiteta sa centralnim delom Ložionice“ – kažu dizajneri enterijera.
Oko prostora za koncept takozvane „open kitchen“ formiraće se različiti programi – gostujuće kuhinje, promocije, radionice i sl.
Kontinuitet galerije se produžava do prostora ispod kog su smeštene zatvorene kuhinje za izlagače kojima su one neophodne sa pripadajućim magacinskim prostorima i toaletom. Ostali izlagači kao i galerija za potrebe posetilaca smešteni su u punoj visini Ložionice sa predivnim vizurama ka bašti restorana i otvorenom prostoru sa Okretnicom.
Prema preporukama eksperata iz oblasti F&B sektora, projektovane su pored 5 toplih i 4 hladne kuhinje, 2 pop-up pozicije, suvenirnica ili delikatesna radnja, kao i prostor za koncept takozvane „open kitchen“ oko koje će se formirati različiti programi – gostujuće kuhinje, promocije, radionice i sl.
Svi elementi enterijera i opreme dizajnirani su po principu „truth to materials“, sa izloženim materijalima konstruktivnog sistema, kao i izloženim instalacijama. Trase instalacija su pažljivo koncipirane, a dizajn i boje vizuelno usklađeni u estetiku enterijera Ložionice, obzirom da čine bitan detalj njenog vizuelnog identiteta.
Kameni blokovi kao asocijacija na železnicu
Osnovnu paletu boja čine valeri sivih tonova sa pojedinačnim elementima naglašenim u intenzivnijim bojama (čelična galerija, oprema). Industrijski liveni pod je u odgovarajućim zonama radijalno podeljen umetnutim šinama na mestima nekadašnjih trasa kanala za servisiranje lokomotiva.
Gabion vrata, kao jako bitan element kako eksterijera tako i enterijera, umnogome definišu i čine atmosferu Ložionice autentičnom. Poput gabiona, veliki komadi kamenih blokova, kao asocijacija na železnicu, se javljaju u delovima enterijera info pulta i garderobe za posetioce u centralnom holu evocirajući na nekadašnji prostor i namenu Ložionice.
U okviru izložbenog prostora posebno su dizajnirani izlagački sistemi koji prate savremene trendove u izlaganju. Osnovni konstruktivni delovi izlagačkog sistema čine “skele” koje su jednostavne za manipulaciju i eksploataciju, montažno su demontažne i prilagodljive različitim tipovima postavki u prostoru.
„Elementi primarno stoje u magacinu Ložionice i iznose se po potrebi u toku privremenih izložbenih postavki, tako da je izložbeni prostor, u periodu kada nema postavki, slobodan“ – navode na kraju za Gradnju iz studija INKA.
Galerija rendera
A bila bi fora da su u centralni kružni deo ubacili jednu fontanu – sličnu onoj na Slaviji.
Kakva pompa u pokušaju da se anulira katastrofa Beograda na vodi?
Kakva je ovo lagarija! Bio je i pregled radova sa konkursa svojevremeno, čak i rasprave kako je određeno rešenje dobro a drugo manje dobro… Š to ranije napisa #Beograđanka – Kakav pompa, a ja bih rekao prejadan pokušaj, da se anulira katastrofa.
Koliko se sećam bilo je obećanja da ložionica neće biti rušena, da će to biti muzej ili deo muzeja železnice kao što dolikuje, ali, avaj, u međuvremenu su neki eksponati (lokomotive od 6-10 m dužine na licu mesta isečene?!) i na žalost, eto, od toga neće biti ništa(!?).
Ložionica ima jedino smisla ako okretna platforma ostane u nekom vidu funkcije, a to što je tendenciozno oštećena i zarušena gotovo do neprepoznatljivosti i što od svega imamo prednju lučnu fasadu sa ugraviranom godinom izgradnje, apsolutno je apsurdno. Posebno ako se sagleda okruženje. Ono nema nikakve veze sa početnim renderima.
Slobodno to porušiti i opeglati taj prostor pa na posao – još jedna u nizu nesrećnih građevina na tom potezu.
Tužno je da u današnje doba interneta i dostupnosti literature u realnom vremenu, mladi školovani arhitekti nemaju dovoljno „štofa“ da sagledaju ceo kontekst „Ložionice“ nego svoje arhitektonske ideje u pokušajuu naknadno pokušavaju da tumače i približavaju nam nepostojeće veze sa prvobitnim objektom.
Potpuno smo poraženi.
Sva sreća pa su Ložionicu odvojili od TC Galerija da se ne vidi da rugoba od zgrade. Realno, Beograd na Vodi treba da plaća porez na ružnoću.
Jaaoj kako to nista nece da se desi haha
srbija je odavno zemlja mašte, laži i rendera sumanutih pojedinaca koji su se domogli moći, a realnost je potpuno drugačija. svi mi koji prolazimo svakodnevno znamo da okolni objekti ne izgledaju kao u renderima već je preko puta ložionice i ex vodotornja ogromna garaža tcgalerija iza kaskadno izvedeni ogromni objekti, apsolutno je sve drugačije od početne makete koja suštinski i nije bila tako loša kad se sagleda iz današnje pozicije na čega sve to izgleda…tuga
Sitne duse, pesimisti, samo pljujete.