Belim krovovima protiv globalnog zagrevanja
Reflektovanjem dela sunčeve energije mogla bi se sniziti temperatura u gradovima.
Bojenje krovova u belo može znatno ublažiti temperaturu u gradovima i smanjiti efekte globalnog otopljenja. Novo istraživanje NCAR-a sugeriše da bi farbanje krovova kuća u belo moglo pomoći društvu u borbi s klimatskim promenama. Istraživanje je pokazalo da beli krovovi, bar u teoriji, mogu biti efikasna metoda za smanjenje vrućine u urbanim sredinama.
Gradovi su posebno osetljivi na klimatske promene, jer su inače topliji od okolnih ruralnih područja. Asfaltni putevi, katranski pokrivači na krovovima i druge veštačke površine apsorbuju sunčevu energiju, stvarajući efekat urbanog ostrva vrućine, koji u proseku može podići temperaturu do tri stepena Celzijusa ili više u poređenju s ruralnim područjima. Beli krovovi reflektovali bi deo sunčeve energije i tako spustili temperaturu. Stvar funkcioniše po istom principu po kom je ugodnije nositi belu nego crnu majicu kad je toplo vreme.
Simulacije na računaru pokazale su da je moguće spustiti temperature za 33 odsto ukoliko bi se krovovi kuća u gradovima obojili u belo.
Tokom studije korišćen je novi računarski model za simuliranje količine solarne energije apsorbovane ili reflektovane u urbanim površinama. Simulacije na računaru pokazale su da je moguće spustiti temperature za 33 odsto ukoliko bi se krovovi kuća u gradovima obojili u belo. Efekt hlađenja bio bi posebno izražen danju, posebno leti. Autori naglašavaju kako njihova istraživanja treba gledati s hipotetskog stajališta. U stvarnom svetu bi efekat hlađenja verovatno bio nešto slabiji, jer bi prašina i vremenski uslovi postepeno uzrokovali tamnjenje bele boje, dok bi krovovi ponegde ostali neobojeni zbog raznih otvora na njima.
Beli krovovi imali bi efekat hlađenja i unutar samih zgrada. To bi rezultovalo, u zavisnosti od lokalne klime, promenom količine energije korišćene za grejanje i hlađenje, što bi imalo posledice na spoljašnju temperaturu i potrošnju fosilnih goriva povezanu s globalnim otopljavanjem.
Istraživanje je pokazalo da bi neki gradovi imali više koristi od drugih što se tiče bojenja krovova. Sve bi zavisilo od količine krovova u gradu (više njih donosi i više koristi), njihove konstrukcije (ukoliko kroz njih prolazi mnogo toplote u unutrašnjost, manje su delotvorni) i lokacije (beli bi imali veći uticaj u toplijim područjima). Istraživanja su pokazala da bi se zona Njujorka, na primer, u letnjim popodnevima mogla ohladiti skoro za jedan stepen Celzijusa.
(Znanost)
Ma kakvo farbanje treba posaditi drvece a ne da se sece i samo betonira po gradovima, samo beton beton beton i onda farbaj krov?Nigde veze……Da li je prijatnije sedeti u hladovini ili ispod bilo cega ofarbanog u belo? Toliko o simulaciji.Sta vise ne bi skodilo ni pored puteva da budu drvoredi jer bi i voznje bile prijatnije.
„Autori naglašavaju kako njihova istraživanja treba gledati s hipotetskog stajališta“… „prašina i vremenski uslovi postepeno uzrokovali tamnjenje bele boje“ … znači ne 33% već 3.3% realno.