Barbikina filmska kuća: Trospratna fantazija u svim nijansama ružičaste

Proporcije Kuće iz snova prilagođene su na 23 procenta manje od prosečne ljudske visine, zbog čega glumci izgledaju veliki u prostoru, ali mali sveukupno.

Barbikina Kuća iz snova iliti, na engleskom, Dreamhouse, nije mesto za stidljive. Ona nema zidove niti vrata i u njoj pojam privatnosti ne postoji jer, naprosto, nemate gde da se sakrijete.

Ova slojevita metafora pokazala se kao sjajna inspiracija za filmske stvaraoce, čiji omaž ikoničnoj Mattelovoj lutki – igrani film Barbi, stiže ovih dana i u naše bioskope.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Arhitektura paralelnih svetova Oskarom nagrađenog filma „Sve u isto vreme“
• Zavirite u spektakularnu arhitekturu filma Parazit

Modernizam Palm Springsa kao inspiracija

Da bi ovaj svet igre prevela na veliki ekran, režiserka Greta Gervig je angažovala dizajnerku produkcije Saru Grinvud i scensku dekoraterku Kejti Spenser, dvojac iz Londona koji stoji iza istorijske scenografije u filmovima poput Gordost i predrasuda i Ana Karenjina.

Njih dve su bile inspirisane modernizmom iz sredine prošlog veka u kalifornijskom gradu Palm Springsu, uključujući Kaufmann House Ričarda Neutre iz 1946. i druge ikone koje je fotografisao Slim Arons.

„Sve u vezi te ere je bilo na licu mesta“, kaže za Architectural Digest Grinvud, koja je težila „da Barbi učini stvarnom kroz ovaj nestvarni svet“.

Plafon je zapravo prilično blizu nečije glave i potrebno je samo nekoliko koraka da se pređe cela soba.

Kako ni ona ni Spenser nikad ranije nisu imale Barbiku, naručile su Kuću iz snova sa Amazona kako bi je prostudirale.

„Mere su bile prilično čudne“, priseća se Spenser, objašnjavajući kako su za set prilagodile neobične proporcije Dreamhousea na 23 procenta manje od prosečne ljudske visine.

Gervig kaže: „Plafon je zapravo prilično blizu nečije glave i potrebno je samo nekoliko koraka da se pređe cela soba. To daje čudan efekat da glumci izgledaju veliki u prostoru, ali mali sveukupno.”

Aluzije na prošle inkarnacije

Podignut na parceli Warner Bros. Studios nedaleko Londona, Barbikin bioskopski dom reinterpretira Neutrino delo kao trospratnu fantaziju u boji fuksije, sa toboganom koji se uvija u bazen u obliku bubrega.

„Želela sam da uhvatim sve ono što je bilo tako smešno i zabavno u Kućama iz snova“, kaže Gervig, aludirajući na prošle inkarnacije poput boemskog modela iz 1970-ih (opremljenog trompe l’oeil Tiffany lampama) i viktorijanski dvor kraljice Ane iz 2000. godine, opremljen ležaljkama Filipa Starka.

„Zašto hodati niz stepenice kada možete prosto da skliznete u svoj bazen? Zašto se vući uz stepenice kada imate lift koji odgovara vašoj haljini?“ – retorički se pita režiserka.

Sve je trebalo da bude taktilno, jer su igračke pre svega stvari koje dodirujete

U filmu Barbi, kao i u svojim prethodnim ostvarenjima kao što su Male žene i Lady Bird, Gervig je krenula da kreira čitav novi svet za svoje junake.

„Bukvalno smo stvarali alternativni univerzum Barbi Landu“, navodi rediteljka, koja je u svakoj prilici težila da scenografija bude „autentično veštačka“.

Kao primer toga, ona navodi upotrebu ručno oslikane pozadine za snimanje neba i planine San Hasinto umesto kompjuterski generisanih slika.

„Sve je trebalo da bude taktilno, jer su igračke pre svega stvari koje dodirujete“ – naglasila je rediteljka.

Svetu je ponestalo ružičastog

Sve je takođe trebalo da bude roze. „Održavanje ‘detinjeg’ je bilo ono najvažnije“, kaže Gervig. „Želela sam da ružičaste boje budu veoma svetle i da ih bude skoro previše“.

Drugim rečima, nastavlja ona, nije želela da „zaboravi šta me je navelo da zavolim Barbi kada sam bila devojčica“.

Izgradnja filmskog Dreamhousea je, primećuje Grinvud, izazvala međunarodnu pomamu za upotrebom fluorescentne nijanse Rosco boje. „Svetu je“, kaže režiserka s osmehom, „ponestalo ružičastog“.

Kada je prvi Dreamhouse prodat 1962. godine, bila je prava retkost da žena ima sopstveni dom.

Za Barbikinu spavaću sobu tim je upario uzglavlje na preklop presvučeno somotom sa pokrivačem sa šljokicama. Njen orman, u međuvremenu, otkriva usklađene autfite u vitrinama od kutija za igračke.

„To je definitivno kuća za samostalnu ženu“, kaže Grinvud, napominjući da je, kada je prvi Dreamhouse (kao kartonski sklop) prodat 1962. godine, bila prava retkost da žena ima sopstveni dom.

Spenser dodaje na kraju: „Ona je ultimativna feministička ikona“.