Od Kur Salona do doktorskih vila: Biseri autohtone srpske banjske arhitekture

Predstavljamo vam četiri objekta u Banji Koviljači koji bi bili na ponos i mnogo bogatijim zemljama od naše. 

Nakon nemilog događaja uništavanja kulturnog i arhitektonskog nasleđa u Bukovičkoj Banji (požar, a zatim propadanje Starog zdanja i nepravilno postupanje tokom redizajna „Arkada“, koje je rezultiralo i rušenjem ovog „zaštitnog znaka“ banje), porastao je interes za kulturno nasleđe i objekte koji su u centralnoj Srbiji, zbog specifičnosti razvoja Kneževine i potonjih Kraljevina, nastajali uglavnom u banjskim centrima.

Istina je da Srbija nema Karlove Vari ili Baden Baden, ali bar može da sačuva ono što ima, od Palića do Vrnjačke Banje. Danas se osvrćemo na 12 vila i palata u Banji Koviljači, koja je nekoć bila jedno od mondenskih središta Kraljevine SHS, a danas se neki objekti polako popravljaju, neki sijaju, obnovljeni, a neki se, po ko zna čijem nalogu ili nemarom, ruše i raspadaju, ostavljajući gorak ukus u ustima.

U prvom delu, govorimo o vilama i palatama koje su renovirane i bile bi na ponos i mnogo bogatijim zemljama nego što je naša.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Baština bez zaštite: Zapušteni objekti u Srbiji koji vape za obnovom
• Balkansko arhitektonsko nasleđe i kako se prema njemu odnosi Srbija

Kur Salon

Najlepša i najreprezentativnija zgrada u Banji Koviljači je definitivno Kur Salon, a vremenom je ovo zdanje postalo i prepoznatljivi simbol grada. Zdanje je podignuto 1932. godine, a naručilac je bio sam kralj Aleksandar I Karađorđević, koji je hteo da Srbija u novoj državi ima banje kakve su imali srednjoevropski kraljevi i carevi.

Od početka je Kur Salon građen za zabavu banjskih gostiju i tadašnjih bogataša i kao takav do danas je sačuvao duh prošlih vremena i raskošnih balova. Projektovali su ga arhitekte Dragoslav Đorđević i ruski bračni par Nikola i Olga Krasnov, dok je za enterijer bio zadužen Milan Minić, arhitekta i slikar.

Projektovali su ga arhitekte Dragoslav Đorđević i ruski bračni par Nikola i Olga Krasnov, dok je za enterijer bio zadužen Milan Minić, arhitekta i slikar.

Sve do Drugog svetskog rata bio je omiljeno mesto boravka kraljevske porodice Karađorđević, zbog čega je Koviljača i dobila epitet „kraljevska banja“. Krasnov je poznat po tome da je projektovao mnogo palata u Beogradu, pa i palatu Vlade Srbije, i poznat je po svom eklektičnom stilu koji je, kao “Beli Rus” doneo iz Ruskog Carstva.

Za Kur Salon su vezane i sledeće zanimljivosti: ovde je otvorena prva kockarnica na Balkanu, održan je prvi izbor za mis Jugoslavije, muzičari su plaćali da bi svirali u Kur Salonu umesto da se njima plaća, i kralj Petar II Karađorđević je nakon aprilskog bombardovanja ovde proglasio mobilizaciju.

Od Nušića do Kusturice i Šotre

Redovni posetioci Kur Salona su bili Branislav Nušić, Žanka Stokić, Dobrica Milutinović, ministri, generali, a goste je zabavljala tada najtiražnija pevačica Evrope – Sofka Nikolić.

Ovde su održavani Kongresi jugoslovenskih žena koje su tada započele borbu za svoja prava. U Kur Salonu je sniman film Emira Kusturice „Otac na službenom putu” koji je dobio Zlatnu palmu na Kanskom festivalu, takođe i serija Zdravka Šotre „Nepobedivo srce”.

Kur Salon je nakon obnove u reprezentativnom stanju i unutar njega se nalazi elitni restoran.

Posle dugog niza godina nebrige i propadanja, 2016. godine je počela sanacija čime bi se zgradi vratio nekadašnji sjaj. Obnovljen je i svečano pušten u rad 30. decembra 2018. godine. Sada je u reprezentativnom stanju i unutar njega se nalazi elitni restoran.

Nažalost, obližnje vile Dalmacija i Hercegovina su u ruševnom stanju, pa Kur Salon deluje kao neko „Potemkinovo selo“, iza kojeg ne valja zalaziti, jer se vidi neko drugačije stanje stvari. Želimo da se ovo promeni.

Vila doktora Petrovića

Vila doktora Petrovića predstavlja jednu od najlepših vila van parka u Banji Koviljači. Ona je sagrađena za potrebe uglednog lekara pedijatra dr Mihajla Petrovića iz Šapca. Nalazi se na obroncima planine Gučevo, u neposrednoj blizini Vile Gučevo.

Vila je malih dimenzija, praktički je letnjikovac, ali je upečatljive lepote i zanimljivih arhitektonskih rešenja, pa se stoga često nalazila na razglednicama Banje Koviljače, u istom kadru sa obližnjom Vilom Gučevo.

Veruje se da je doktor Petrović samo koristio svoj letnjikovac kada je dolazio u letnjim mesecima, budući da je bio sezonski lekar u Banji.

Ovde se sreće akademistički pristup sa elementima eklektike, veoma popularnog rešenja tog doba.

Vila je sagrađena negde oko 1910-1911. godine, a o ovome imamo samo posredne podatke. Nažalost, ime arhitekte je izgubljeno.

Zdanje je veoma harmonično i upečatljive bele boje. Ovde se sreće akademistički pristup sa elementima eklektike, veoma popularnog rešenja tog doba.

Građevina je prizemna ali ima podrum i mansardu sa devojačkom sobom. Vila je potpuno renovirana. Nekako vam se čini da je i ceo svet u većoj harmoniji kada vidite da se nešto, nečijom ljubavlju, znanjem i trudom, sređuje.

Vila Gučevo

Na obroncima planine Gučevo, van centralnog dela Banje Koviljače, nalazi se Vila Gučevo, koja je sasvim pogodno nazvana, s obzirom na činjenicu da je tada bila udaljena od ostalih, osim Vile Dr. Petrovića, koja je u neposrednoj blizini.

Ova vila oker boje je monumentalnija od drugih vila u banji, a građena je kao omanji pansion za izdavanje soba, a ne kao porodična vila. Dakle, zamišljena je kao hotel i vlasnik se vodio sličnim objektima u Evropi kada je birao dizajn vile.

Pa ipak, vlasnik se odlučio za akademski pristup kompoziciji, a prisutan je eklektičan izraz. Ono što je najkarakterističnije za vilu jeste veliki i istaknuti trem koji ima pravougaonu osnovu i pseudodorske stubove, a iznad se nalazi terasa sa ogradama od balustera.

Iako u nju nije dozvoljen ulaz, na vilu se pruža prijatan pogled sa ulice, te se osećate kao u nekom engleskom romanu epohe,

Kako vidimo sa starijih slika, ova terasa je bila mnogo manja na originalnom zdanju, a takođe su nekada postojala art-deko ćirilična slova “Gučevo” na fasadi. Nakon Drugog svetskog rata došlo je do nacionalizacije, te je hotel izgubio namenu, i ovde je useljeno više porodica na trajnoj osnovi, pa je i osnovna funkcija izgubljena.

Vila je poznata sa mnogih starih razglednica, ali je vremenom izgubila značaj, koji je nedavno ponovo dobila renoviranjem.

Danas je u vlasništvu nekoliko porodica, a vila je gotovo potpuno renovirana, i iako u nju nije dozvoljen ulaz, na nju se pruža prijatan pogled sa ulice, te se osećate kao u nekom engleskom romanu epohe, što je veoma prijatan osećaj. I neobičan za našu, neodržavanu zemlju.

Vila Katarina

Vila Katarina nalazi se na brdašcetu iznad Gradskog parka u kome se nalazi Kur Salon, i jedna je od najelegantnijih u Banji Koviljači. Ističe se zapaženim položajem na parceli i sjajnim pogledom na park.

Oblikovana je prema principima akademizma i ima eklektični pristup u primeni kako dekorativnih, tako i arhitektonskih elemenata.

Iako Vila Katarina nije tako dobro održavana kao prethodne tri, može se reći da je u solidnom stanju.

Boja vile je bela, a fasadu krase ćirilična slova “Vila Katarina”, fontom koji je karakterističan za doba art-dekoa između dva rata.

Na tapiji koju poseduju sadašnji vlasnici napisano je da je „Vila Jović“ podignuta za Trifuna Jovića i da je projektovana 1932. godine u Tehničkom preduzeću „Renesans“ Dragoljuba P. Vukšića iz Beograda.

Iako nije tako dobro održavana kao prethodne tri, može se reći da je u solidnom stanju.

^{Tekst je nastao u saradnji sa projektom Ministarstva kulture i informisanja „Dvorci Srbije”.}