Balirana slama: Gradnja materijalom koji je (skoro) besplatan
U razgovoru s Goranom Milenkovićem, koautorom knjige „Građenje baliranom slamom“, saznajemo i da je balirana slama materijal kome požar, insekti i glodari ne mogu ništa.
Kada tražimo krivca za zagađen vazduh u našim gradovima, svi prvo pomisle na vozila i automobilsku industriju. Međutim, istina je zapravo da je građevinska industrija kriva za 40% globalne emisije štetnih gasova, jer zavisi od nafte i plina. Konvencionalni načini gradnje još uvek u velikoj meri zavise od značajnih količina energije, koja se troši za industrijsku proizvodnju materijala, prevoz i ugradnju građevinskih materijala. Srbija se nalazi na samom dnu lestvice među zemljama koje racionalno koriste energiju, jer su zgrade u Srbiji veliki potrošači energije i zagađivači životne sredine. Međutim, rešenje postoji i dolazi u vidu materijala s kojim ne znamo šta da radimo pa ga najčešće spaljujemo na njivama. Umesto da se izazivaju požari i ugrožavaju ljudski životi, ovaj prirodni materijal možemo koristiti za gradnju kuća. Taj materijal je balirana slama!
Kod nas se ovaj materijal uglavnom spaljuje na njivama što često dovodi i do nesreća na putevima zbog gustog dima. Slama je zapravo dragocen materijal!
„Balirana slama postoji u pojedinim evropskim državama kao sertifikovan građevinski materijal koji dolazi u formi prefabrikovanih panela od presovane slame. Nakon višegodišnjih istraživanja u Evropi na protivpožarnost, vlažnost, stabilnost pri zemljotresima i truljenje, dobijeni su rezultati koji su dali zeleno svetlo za korišćenje ovog ekološkog materijala u visokogradnji.“ – kaže Goran Milenković, koautor knjige „Građenje baliranom slamom“ koja će se od školske 2019/2020. godine koristiti kao udžbenik za studente na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta Novi Sad koji je i izdavač ovog udžbenika.
„Kod nas se ovaj materijal uglavnom spaljuje na njivama što često dovodi i do nesreća na putevima zbog gustog dima i smanjene vidljivosti.“ – dodaje Goran. Kolika se šteta čini zapravo se može sagledati tek kada se zna o kakvom materijalu se zapravo radi.
Drastične energetske uštede
Najveća prednost slame je što je to ekološki i energetski održiv materijal sa izuzetnim izolacionom karakteristikama. Tako je, na primer, zid od balirane slame širine 40 cm ekvivalent zidu od opeke ili bloka debljine 30cm sa izolacijom od stiropora ili vune debljine 25 cm. „Dakle, energija potrebna za zagrevanje kod ovakvih objekata je 70 do 90 posto manja nego kod standardne gradnje. Štedi se mnogo novca i ostvaruje se velika ušteda“ – kaže Milenković za naš portal.
Međutim, kako se zapravo gradi baliranom slamom? Prvi slučajevi građenja kuće baliranom slamom zabeleženi su u SAD, odnosno u Nebraski i to krajem 19. veka, i to tako što su bale slame ređane jedna na drugu bez drvenih okvira. Ovakav način gradnje, koji se zove Nebraska metod, naravno nije praktičan za savremenu građevinsku praksu pa su se sada razvili savremeni metodi građenja ovim ekološkim materijom. Tu se pre svega izdvajaju prefabrikovani paneli od presovane slame koji se isporučuju i do dužine od 4 metra. U pitanju je samonoseća drvena konstrukcija koja se ukrućuje sajlama na uglovima ili drvenim daskama kao i kod klasične kuće sa kosnicima.
Koliko to sve košta
Ipak, problem s ovim panelima je što su oni dosta skupi zato što ne postoji dovoljan kvantitet gradnje takvih objekata već se oni finansiraju iz subvencija kako bi se promovisala ovakva gradnja. Zato je za naše podneblje ipak najbolje da se napravi kuća od klasičnih materijala, kao što su beton ili čelik, gde se kao ispuna umesto opeke ubacuje presovana slama. „Problem kod ovakvog načina gradnje jeste što je veći utrošak maltera jer se sa unutrašnje i spoljašnje strane mora naneti minimalno 3 centimetra krečnog maltera u tri sloja. Cementni malter prima više vlage pa nije pogodan za korišćenje.“ – dodaje Goran Milenković.
Slama je praktično besplatna. Za jedan evro dobije se šest bala slame.
Paneli sa slamom se mogu završiti i suvim oblogama, npr, OSB pločama. Preko njih ide paropropusna vodonepropusna folija i na njih ide potkonstrukcija (letve, kontraletve) ili metalna potkonstrukcija ako idu gips-kartonske ploče. Što se tiče spoljašnje strane, može se staviti ventilirajuća fasada, što je najčešći slučaj, a može da se završiti i kao klasična kontaktna (demit) fasada. Dakle, ovakva kuća uopšte ne odudara od izgleda klasično zidanog objekta.
Kada se zna koja je cena balirane slame, ovakav način gradnje deluje veoma primamljivo. „Slama je praktično besplatna. Za jedan evro dobije se šest bala slame. Ljudi uglavnom spaljuju slamu i štete životnoj okolini umesto da se ona koristi na mnogo inovativniji način.“ – kaže Milenković.
A vatra, insekti, glodari, truljenje?
Svako ko pomisli na slamu kao građevinski materijal, prvo će pomisliti na problem sa vatrom, odnosno, požarom. „Da, slama gori ali ne kada je presovana. Sa gustinom od 90 ili 100 kg/m3, u materijalu nema kiseonika da bi slama gorela.“ – kaže naš sagovornik. Zid balirane slame prekriven završnim slojem od krečnog maltera, izložen temperaturi 1000°C može obezbediti otpornost prema požaru u dužini trajanja od 90 do 120
minuta. „Takvu klasifikaciju imaju i drugi građevinski materijali.“ – dodaje Goran.
Da, slama gori ali ne kada je presovana. Sa gustinom od 90 ili 100 kg/m3, u materijalu nema kiseonika da bi slama gorela.
Što se tiče insekata, ni tu nema bojazni jer slama nije hranljiva, to jest, nema energetsku vrednost. Kako kaže Mileković „ljudi slamu često brkaju sa senom, odnosno, suvom detelinom, koja se koristi za ishranu stoke.“ Takođe, velika predrasuda je da se slama raspada. To jeste slučaj kada je ona na njivi, ali se slama u suvim uslovima ne raspada. Dokaz tome je da su u egipatskim hramovima starim na hiljade godina pronađeni ostaci slame koja se nije raspala. Velika bojazan naših ljudi u odnosu na slamu jesu i glodari. Zapravo, tvrdo presovana slama se sa obe strane zaštićuje krečnim malterom što ne dozvoljava njihov prodor. „Dodatna zaštita može biti i tanka žičana mreža koja se stavlja u visini od oko 50 centimetara pre malterisanja.“ – kaže Milenović za naš portal.
Bez građevinske dozvole
Zapravo jedini pravi problem u korišćenju balirane slame u građevinarstvu je dostupnost ovih panela u našoj zemlji. Osnovni razlog leži u tome što je gradnja ovim materijalom nije sertifikovana u Evropi, ali jeste u pojedinim državama članicama kao što su Nemačka i Francuska koje su odobrile gradnju panelima punjenih slamom. Put do srpskih gradilišta moguć je tako što se dugotrajna ispitivanja ovog materijala biti urađena u Srbiji, ili, što je mnogo verovatnije, tako što će sertifikat za upotrebu slame biti izdat na evropskom nivou dok bi mi, kao zemlja kandidat, preuzeli te sertifikate i implementirali ih u domaće pravilnike. „Za sada nije moguće dobiti građevinsku dozvolu za objekat u kojem je ispuna od slame“ – kaže naš sagovornik.
Kako popularizovati gradnju slamom
Knjiga „Građenje baliranom slamom“ jeste jedan od načina za popularizaciju ovakve gradnje u Srbiji. Dopunski udžbenik, koji će se koristiti na Departmanu za arhitekturu i urbanizam, Departmanu za inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu i Departmanu za građevinarstvo i geodeziju, može biti od velike koristi da ukaže na prednosti balirane slame kao građevinskog materijala.
„Cilj je da se u okviru sveopšte kampanje za popularizaciju ekoloških materijala za zaštitu životne sredine i održivost, mlađim generacijama ukaže na ovaj revolucionaran metod gradnje.“ – kaže Goran Milenković za naš portal.
„Daleko je zdravije živeti u ovakvih objektima jer oni ne emituju štetne gasova, imaju bolji protok kiosenika, a pritom su napravljeni od prirodnog materijala kojeg u našoj zemlji ima na pretek“ – zaključuje Milenković.
Kad ste već ovde…
Gorane, a koliko kosta presovana slama?
Interesujeme knjiga, żeleo bih da je kupim.
Ima u скриптарници ФТН, Трг Доситеја Обрадовића 2, Нови Сад.
Par komentara posto sam izgradio kucu od slame.Osnovna konstrukcija je drvena sa krovom od standardnog crepa.Prvo sam izgradio kucu pa onda legalizovao.Nije bilo problema kod legalizacije posto je slama navedena samo kao ispuna postojece cvrste konstrukcije.
U tekstu je navedeno da se moze malterisati demit fasadom spolja.Nisam siguran za ovu tvrdnju posto zid treba da dise odnosno da malteri propustaju vazduh.Usled razlike spoljne i unutrasnje temperature javlja se kondezacija unutar zida i zato je bitno da zid dise odnosno ne koriste se klasicni malteri i kreci se obicnim krecom .Ja sam malterisao spolja krecnim malterom sa minimumom cementa (jedna fangla na mesalicu).
Krecni malter upija vlagu i zato cu sad kad budem krecio da dodam laneno ulje u krec da bi sprecio prodor vlage.
Dobar dan! Interesuje me kada ste gradili i legalizovali kuću? Da bi mogla proveriti da li se menjalo u zakonu nešto, kako bi i ja isto uradila.
Dokazano je da se balirana slama koja je ugrađena u zid objekta i dodatno malterisana, jednostavno ne može zapaliti. Slama je u bale ubačena pod pritiskom presama i zbog toga u sebi ne sadrži kiseonik, koji potpomaže rasplamsavanje vatre. Još jedna prosto neverovatna informacija kaže, da bale slame koje se ređaju jedna na drugu na ćoškovima objekata, mogu izdržati veći teret snega i bilo kog drugog tereta, nego stub od armiranog betona.
U našim krajevima kuća od slame ili kuća sa krovovima od slame, bilo je u Vojvodini pa čak i u samom Novom Sadu, ali na žalost te kuće velike istorijske i kulturne vrednosti nisu sačuvane. Ovaj tip kuća se i danas može pronaći u Mađarskoj
Naravno da je moguće dobiti građevinsku dozvolu za objekat građen slamom. U Srbiji još uvek ne važi Eurocode sistem i materijal gradnje ni na koji način ne utiče na izdavanje građevinske dozvole.
Ne postoje domaći tehnički propisi kojim se uređuje ovakav način gradnje, to je objašnjenje iz Ministarstva građevinarstva. Takođe morali bi postojati elaborati o protivpožarnosti i energetskoj efikasnosti. Ali je odlična vest ako niste imali problema.
Ima li neko kontakt gde mogu da se kupe?
Pre 11 godina sam odbranila master rad sa temom gradnje balirane slame i jos tada se znalo da za takve kuce ne moze da se dobije gradjevinska dozvola. Ali kako u nasoj zemlji do skoro je moglo da se zida kako ko hoce, samim tim je i takva kuca mogla naknadno da se legalizuje.
Inace, plan mi je da i ja jednog dana sebi izgradim jedan ovakav objekat.
Jel se išta dešava sa kućama, gradi li neko?