Arogantne raskrsnice: Koliko su javne površine zaista dostupne pešacima?
Nejednaka distribucija javnog prostora pešacima, biciklistima i vozačima problem je mnogo veći nego što mislimo.
Urbanista Mikael Colville-Andresen, ujedno i osnivač portala Copenhagenize, nazvao je ovaj problem „Arogancija u prostoru“. On dodaje da se ovaj problem može uočiti kod svih ulica savremenih gradova koji su projektali saobraćajni inženjeri u prošlom veku koji su ulice projektovali primarno za vozila.
Kako bi ilustrovao svoju tvrdnju, Mikael je analizirao koliko ulice u Parizu, Kalgariju i Tokiju ostavljaju prostora za pešake, koliko za bicikliste, a koliko za vozače.
Pariz, Francuska
Ovo je raskrnica ulica Quai Branly i Pont d’Iéna u Parizu, u kojoj vidimo pešake (plavo), bicikliste (ljubičarsto), automobile (crveno) i zgrade (žuto). Više je nego jasno kako vozači uzurpiraju javnu površinu ali i kako bi mrtav prostor (sivo) mogao biti dodeljen pešacima ili biciklistima.
Kalgari, Kanada
U slučaju kanadskog grada, Mikael kaže da je namerno uzeo primer parkinga. Idelno bi bilo da se vidi kako ovaj prostor koriste pešaci a ne parkirani automobili.
Tokio, Japan
U Tokiju je najbolja situacija. Čuvena raskrnica Shibuya je fer raspodeljena vozačima, pešacima i biciklistima zato što postoji veliki pešački prelaz i brojne biciklističke staze.
Pogledajte još tema iz Urbanizma.
