Veliki projekti malih arhitekata u pančevačkoj školi arhitekture za decu

Mališani ne samo da se upoznaju s arhitekturom, već im je dat i prostor za istraživanje kroz crtež, film i makete. Upoznajte studio La Villette!

Nakon završenog Arhitektonskog fakulteta u Beogradu 2013. godine i master studija, Dušana Nikolić je pokušavala da pronađe šta je to što ona želi od arhitekture. U kom pravcu želi da ide njeno putovanje kroz struku i na koji način može da doprinese društvu. Zanima je uloga arhitekte u današnjim okvirima, napuštanje njegove elitističke uloge, kao i prenošenje znanja stečenog na fakultetu na mlađe generacije.

Dečija škola arhitekture

Nakon što se vratila u rodni grad Pančevo i postala i sama roditelj, kockice su se složile. Pančevo je prestajalo da bude gradić koji ona pamti iz detinjstva, ušuškan, prepun kulturnih sadržaja, uređen grad sa arhitekturom o kojoj se brinulo. Tada joj na pamet pada ideja da stvori mesto na kojem će deca biti slobodna da kažu svoje mišljenje, da daju ideje o uređenju svog grada, da stvore povezanost sa njim i da ih neko čuje.

Pre malo više od godinu dana, La Villette postaje studio u centru Pančeva u koji deca od pet do petnaest godina rado dolaze, u kome maštaju kako bi mogao njihov grad da izgleda jednog dana. Na taj način stvara generacije mladih ljudi koje će jednog dana, zahvaljujući ovim radionicama, donositi neke bolje odluke za svoj grad u odnosu na ove danas.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Arhitektica iz Novog Sada dizajnira igračke koje razvijaju dečiju maštu
• Kućica inspirisana dečijim crtežom podignuta za samo pet dana

Priprema za stvaranje kritičkog mišljenja

Studio La Villette posvećen je edukaciji najmlađih kroz sve alate arhitekture, a Dušana Nikolić za naš portal kaže da je jedan od razloga iz kog je proistekao sam koncept bila nemoć da se utiče na urbanistički haos nastao proteklih godina. Kao odgovor na to je navela da ono što ona može da učini jeste da pripremi decu za stvaranje kritičkog mišljenja i da u jednom trenutku oni mogu biti ti koji će donositi važne odluke za grad.

Ona smatra da je Pančevo ipak dobra tačka za razvijanje ovakvog koncepta jer je grad sam po sebi manji i pogodniji za umrežavanje zajednice. Studio nije napravljen da decu oblikuje u arhitekte već za cilj ima sticanje boljeg sagledavanja slike grada, gde kroz čitav proces ovog studjia deca ne samo da stiču znanja o arhitekturi, već im je dat prostor za istraživanje kroz crtež, film, makete.

„Rad sa decom bih objasnila kroz razmenu energija, oni imaju čistu kreativnu energiju koju samo treba dobro usmeriti, dok se zauzvrat dobija pokretačka energija koja je ključna u pravljenju promena – odatle je i nastao ovaj studio“, kaže za portal Gradnja Dušana Nikolić.

Deca su kroz organizovane šetnje po gradu bolje razumela javne prostore, a potom su ih kroz makete ponovo detaljno analizirali.

Predstavljanje poznatih arhitektonskih dela iz prakse pokazalo se kao pozitivno iskustvo za decu. Oni su učili o radu poznatih svetskih arhitekata Le Korbizjea, Zahe Hadid, Line Bo Bardi, kao i o pozitivnim primerima rekonstrukcija, uređenja javnih prostora i igrališta koji bi otvorili put ka inspiraciji za uređenje svog grada.

Pored svega toga pruža im se mogućnost za rad na predstavljanju prezentacija samih radova što će im kasnije biti važan faktor u daljem obrazovanju. Takođe važan deo edukacije jeste i prolaženje kroz proces od ideje do realizacije – „smisliš, nacrtaš, predstaviš“.

Prošlogodišnja tema je između ostalog bila tema javnog prostora. Sam pojam je Dušana prvo morala da približi deci jer se konceptualno ne uklapa u okvire današnjeg načina življenja. Deca su kroz same organizovane šetnje po gradu bolje razumela javne prostore, a potom su ih kroz makete ponovo detaljno analizirali.

Zajedno možemo sve

Završni projekat dečije radionice, koja se održava samo vikendom, ticao se Tamiškog keja koji se trenutno rekonstruiše, gde je svako dobio po jedan deo dalje da razrađuje, a na kraju su zajedno donosili odluke gde će se šta locirati. Stariji polaznici škole dobijali su pojedinačne objekte koji su bili zreli za rekonstrukciju.

U drugom semestru tema koja se obrađivala bila je Vajfertova pivara, koja je bila predmet arhitektonskih konkursa, ali i dalje stoji napuštena. Prvobitno su deca bila uključena u projekat kroz istoriju same pivare, a potom su usledili razni predlozi za buduće korišćenje ovog prostora – od kuhinje pristupačne svim slojevima društva, mesta za održavanje predstava pa sve do muzičkih studija.

Zajedno možemo sve

Deca su primetila da gradovima, ne samo Pančevu, fali razigranost. Da fale kvalitetni sadržaju u cilju sticanja bolje socijalizacije i umrežavanja ljudi. Zaključak ove priče jeste da treba da gradimo decu da ne budu inertna, već da oni sami daju predloge, da se sami zapitaju šta oni mogu da urade kao građani. Usmerimo ih u pozitivnom pravcu jer definitivno da je lakše u kolektivu – sam možeš puno, a zajedno možemo sve!