Arhitektura metaverzuma: Jeste li spremni da projektujete bez ograničenja?
Statika, konstrukcija, materijali? Nepotrebno! Međutim, arhitektama se u metaverzumu otvara potpuno novo polje rada u kojem ne postoje granice u dizajnu.
Dizajner Majkl Benevil je otvorio svoj studio u njujorškoj Flatironu pre jednu deceniju. Renovirana kancelarija na dva sprata ima plafone visoke šest metara, nameštaj po meri i zid sa lučnim prozorima koji gledaju na 19. ulicu.
Benevil i njegov tim nisu bili zajedno u studiju mesecima – barem ne fizički. Zaposleni u maloj kreativnoj firmi, poznatoj po svom dizajnerskom radu na virtuelnim iskustvima poput megazabavnog kompleksa AREA15 u Las Vegasu, oni su zbog pandemije raštrkani širom zemlje, ali se redovno okupljaju u virtuelnoj replici studija na sastancima, sedeći oko digitalnog stola, dok njihovi avatari nose digitalne šoljice kafe.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Metaverzum: Budućnost koja sve više postaje stvarnost
- Hoće li arhitekta u budućnosti postati programer?
Jedan-na-jedan prikaz stvarne kancelarije
Ovaj virtuelni studio mnogo liči na svoj fizički pandan. Renderovan je u ravnom stilu sa svim definišućim arhitektonskim elementima – prozorima, podovima od tvrdog drveta, modernim stepeništem.
„To je u suštini jedan-na-jedan prikaz naše stvarne kancelarije“, kaže Benevil u Zoom razgovoru za magazin Metropolis. Ipak, ovom prostoru nedostaju mnoge teksture i sitni karakteristični detalji koji fizičkoj kancelariji daju posebnu atmosferu.
Nema post-it ceduljica nasumično zalepljenih na ekrane računara, nema krugova od kafe na radnim površinama, nema ogrebotina na podu ili jakni prebačenih preko stolica, ali kompromis je u tome što zaposleni mogu pristupiti ovoj kancelariji sa bilo kog mesta, sve dok imaju internet vezu.
Kreirali su nastanjivu formu interneta koja mogu da pristupe preko VR naočara.
Benevil i njegov tim izgradili su digitalnu verziju svog radnog prostora na Vatomovoj platformi pod nazivom Spatial Web, delu softvera koji su Benevil i njegov partner Erik Pulije kreirali za pravljenje 3D virtuelnih svetova u kojima ljudi mogu da žive u obliku avatara i da se kreću kao da su u fizičkom okruženju.
Kroz Vatomov Spatial Web, Benevil stvara svoj mali deo metaverzuma, nastanjivu formu interneta koju pokreće blockchain tehnologija i koja je dostupna preko veb pretraživača, virtual i augmented reality uređaja.
Druženje u vanzemaljskom pejzažu
Virtuelni prostori poput ovih postaju sve češći i sve sofisticiraniji dok se kompanije utrkuju da izgrade platforme koje će privući ljude u svoje uglove metaverzuma, sveobuhvatnog termina koji se koristi da opiše ovu konstelaciju softvera za izgradnju sopstvenog sveta, od kojih svaki radi sa svojim sopstvenim pravilima, estetikom i svrhom.
Za platforme kao što su Spatial.io, Microsoft Mesh ili Fejsbukov Horizon Worlds, metaverzum izgleda kao produžetak posla ili života, gde se avatari mogu sastajati u blistavim modernim okruženjima ili vanzemaljskim pejzažima radi druženja.
U međuvremenu, igre kao što su The Sims, Minecraft, Second Life i Roblok godinama grade ekspanzivne virtuelne svetove, omogućavajući igračima da izgrade sopstvene strukture i istražuju pejzaže koji se neprestano šire.
Kripto-investitori kupuju velike delove „zemljišta“ u metaverzumu, gde parcela može koštati i nekoliko hiljada dolara.
Ipak,virtuelni svet, uprkos svim svojim mogućnostima, još uvek treba da bude dizajniran i izgrađen. Pitanje je ko će to raditi? Vekovima su uglavnom arhitekti, inženjeri i majstori diktirali oblik izgrađenog okruženja.
Složenost fizičkog sveta zahteva mere u vidu raznih propisa, zoniranja, projekata i saradnje u gradnji. Postoje dobri razlozi zašto ne može svako da izgradi neboder.
Metaverzum se, s druge strane, generalno posmatra kao kolektivno preispitivanje izgrađenog okruženja. Često se upoređuje sa Divljim zapadom, gde svako sa pionirskim duhom i malo kriptovalute može postaviti svoju zastavu i izgraditi sopstveni deo virtuelnog sveta u bilo kom obliku koji poželi.
U stvarnosti je, naravno, takve jednakosti od mnogo manje. U metaverzumu sve više posreduju iste one sile koje kontrolišu nekretnine i u fizičkom svetu, te već danas špekulativni kripto-investitori i kompanije za nekretnine kupuju „zemljište“ u metaverzumu, gde parcela virtuelnog prostora može koštati i nekoliko hiljada dolara.
Porast cena virtuelnih parcela
U Decentralendu, jednoj od najvećih platformi u metaverzumu, cena za parcelu (površine oko 16 sa 16 metara) skočila je na više od 10.000 dolara.
Ovaj porast cena je u velikoj meri vođen velikim publicitetom oko Fejsbukovog Meta rebrendiranja, kao i drugih kompanija i brendova poput Microsofta, Googlea i Nikea koji ulažu u metaverzum tehnologije.
To je takođe i rezultat bazične zemljišne ekonomije i konačne prirode virtuelne površine platforme. Iz Decentralanda su izjavili da će učiniti dostupnim samo 90.000 parcela, stvarajući tako virtuelni ekvivalent dinamici oskudice koja je primetna u gradovima poput Njujorka i San Franciska.
Stanodavci multiverzuma
Dženin Jorio upoređuje trenutnu zlatnu groznicu metaverzuma sa ranim danima razvoja interneta, kada bi kompanije koje su rano ušle u novu tehnologiju mogle da dostignu veliki uspeh. Jorio je suosnivačica Republic Realma, kompanije za razvoj koja ulaže u nekretnine u metaverzumu i NFT-ove (nezamenljive tokene).
Njen tim je investirao u više od 2.500 nekretnina na 19 metaverzumskih platformi, uključujući šest stambenih razvoja na platformama poput Decentralanda, The Sandboxa i Akye Infinityja. „Mi smo praktično stanodavci metaverzuma“, objašnjava ona.
Poput programera iz stvarnog sveta, firma Republic Realm se udružila sa arhitektama i dizajnerima kako bi kreirala svoje projekte, koji uključuju Metajuku, tržni centar od 4.900 kvadratnih metara u Decentralendu zasnovan na dizajnu okruga Harajuku u Tokiju.
Republic Realm je do sada prodao šest vila za po 15.000 dolara, a danas se njima trguje u vrednosti od oko 300.000 dolara.
Međutim, najambiciozniji i najunosniji projekat ove kompanije naziva se Fantasy Islands, planirana zajednica luksuznih privatnih ostrvskih vila koje se prodaju kao 3D NFT-ovi na platformi The Sandbox. Vlasnici koriste svoje virtuelne vile na sličan način kao u stvarnom životu — kao tiho sklonište, mesto okupljanja virtuelnih prijatelja ili lepo skladište za bilo koje NFT-ove ili predmete kupljene u metaverzumu.
Vlad Jakovljev, 3D dizajner i programer u Republic Realmu, dizajnirao je ove vile, od kojih se svaka nalazi na zemljištu površine 100 sa 100 metara. Svaki virtuelni dom ima svoj različit stil, u rasponu od eko-brvnara do kuća u mediteranskom stilu. Najvredniji virtuelni dom u portfelju Fantasy Islandsa trenutno je futuristička struktura koja se nalazi na ostrvu napravljenom od leda. Republic Realm je do sada prodao šest vila (ukupno će ih biti izgrađeno samo 100) za po 15.000 dolara. Danas se njima trguje u vrednosti od oko 300.000 dolara.
Nedostatak stilskog ograničenja u metaverzumu privukao je arhitekte koji su zainteresovani za pomeranje formalnih granica kako prostor može izgledati.
Iako metaverzum često labavo oponaša organizacione običaje koje je uspostavio fizički svet, same zgrade rutinski odstupaju od onoga što bi se moglo smatrati izvodljivim dizajnom u stvarnom svetu. U metaverzumu, gravitacija ne postoji, kao ni materijalna ograničenja.
„Statika, konstrukcija i materijali – to više ne postoji“, kaže Leon Rost, direktor Bjarke Ingels grupe (BIG), koji je radio na nekoliko virtuelnih projekata za klijente.
Ovaj nedostatak stilskog ograničenja privukao je arhitekte koji su zainteresovani za pomeranje formalnih granica kako prostor može izgledati. BIG se udružio sa UNStudiom kako bi razvio virtuelnu platformu za sastanke pod nazivom SpaceForm, gde ljudi mogu da sarađuju u realnom vremenu unutar futurističkih kancelarija sa holografskim stolovima koji emituju 3D prikaze i vizuelizacije podataka.
Virtuelni svet nameće nova pravila
Hoze Sančez, profesor arhitekture na Univerzitetu u Mičigenu, koji dizajnira multiplayer video-igre, kroz svoj studio Plethora Project dizajnirao je igru u kojoj kolektivi igrača mogu da grade sopstvene strukture koje se kupaju u zelenilu.
„Sa stanovišta dizajna, morate razmišljati potpuno drugačije, jer u virtuelnom svetu ne važe ista pravila kao u fizičkom svetu“, kaže Rost.
Lara Lesmes i Fredrik Helberg iz Space Populara, arhitektonskog studija sa sedištem u Španiji i Londonu, kreirali su nedavno virtuelnu galeriju za špansku organizaciju Fundacion Arquia po uzoru na izgled Barselone.
Digitalni avatari mogu da lutaju kroz naizgled beskrajne lavirinte soba u nijansama izlaska sunca čije arhitektonske karakteristike izgledaju kao da su izvučene iz crteža Morisa Eshera.
Sobe su dizajnirane sa zamagljenom mekoćom za koju Lesmes kaže da je korisna za vreme učitavanja i za olakšavanje pogleda na ekranima u novom okruženju. „Osvetljenje je neverovatno važno; ono može učiniti da se virtuelni prostor oseti mnogo bolje“, kaže ona.
Želimo da naši prostori budu utemeljeni u stvarnosti, ali da gledamo u budućnost.
Dizajniranje za metaverzum postalo je nova prilika za mnoge arhitekte, koji već provode veliki deo svog vremena imitirajući prostore u virtuelnoj formi.
Đinha Li, suosnivač Spatiala, kaže da njegov tim radi sa nekolicinom arhitekata koji su prešli sa fizičkih zgrada na 3D arhitekturu sa punim radnim vremenom. „Oni sebe nazivaju arhitektima metaverzuma“, kaže on.
Li, koji je i sam dizajner, osigurava da su sva Spatial okruženja prožeta promišljenim detaljima dizajna kao što su ambijentalno osvetljenje i otvorene police za prikazivanje virtuelnih umetničkih dela, dok i dalje zadržava nagoveštaje nemogućeg, poput vodopada koji se izliva sa plafona predvorja na pod.
„Želimo da naši prostori budu utemeljeni u stvarnosti, ali da gledamo u budućnost“, ističe on.
Upravo ti momenti strukturalne nepraktičnosti čine da Jorio iz Republic Realma tvrdi da tradicionalne arhitektonske veštine nisu potrebne za stvaranje ubedljivih virtuelnih okruženja.
„Ne treba vam Zaha Hadid u metaverzumu da biste napravili nešto zaista dobro“, kaže ona.
Egzistencijalna pretnja za arhitekte
Ono što se smatra pomeranjem granica u fizičkom svetu može se smatrati sasvim običnim u metaverzumu, gde se zgrade oslanjaju na vizuelno preterivanje kako bi privukle posetioce. Često ove prostore dizajniraju i kodiraju korisnici ili programeri bez formalnog iskustva u dizajnu.
Ovakva praksa mogla bi predstavljati egzistencijalnu pretnju za arhitekte, ali Sančez iz Plethora Projecta gleda na ovo područje kao na priliku da se zapita ko može i treba da učestvuje u procesu dizajna.
„Postoji moć u gomili da istraži prostor mogućeg dizajna mnogo brže i sa manje pristrasnosti od jednog arhitekte, a takve platforme doneće, možda, najzanimljiviji i najširi osećaj o tome šta je dizajn zaista u ovom okruženju“, zaključuje on.
