Arhitektura arhetipova – Apartman Kristijana Greja

Odnos tela, erotike i prostora u kultnom romanu „50 nijansi sive“ posredovan je arhitekturom stana, kroz koji se sad možemo virtuelno prošetati.

Eros. Filija. Agape. Tri oblika ljubavi. Dok je filija prijateljska ljubav, a agape ljubav usmerena da nekog uzdignemo na isti način kao što roditelj teži da svoje dete uzdigne, eros je ljubav telesnih uživanja, romantične ekstaze i seksualnih nagona. Erotika je ono što nas, mimo naše volje i samokontrole, seksualno uzbuđuje.

Da bi erotičnost dosegla svoj klimatičan vrhunac, svet mora biti podešen na maksimum svojih parametarskih potencijala. To nigde nije jasnije i direktnije predočeno do u kultnom klasiku “50 nijansi sive”, spisateljice Erike Leonard. Odnos tela, erotike i prostora u ovom romanu posredovan je arhitekturom stana.

Vešta manipulacija instinktima

Igrajući na kartu hipergamije, supernormalnog instinkta i oportunizma, pozajmljujući naraciju o arhetipskoj junakinji iz bajke “Lepotica i zver”, spisateljica Erika Leonard kreira spektakularni svet fantastičnih fantazija – slet događaja spram kojih je svaka Diznijeva ekranizacija mlaka limunada. 

Cifre govore više nego reči. Priča o uspehu mlade Anastazije prodata je u preko 100 miliona primeraka. Na ekranizaciji priče, produkcijska kuća zaradila je neverovatnih 570 miliona dolara. Radi se o svetskom best-seleru koji je pogodio u suštinu naših reproduktivnih instinkta, srž ženskih erotičnih i bračnih fantazija. 

Arhitektura kao tekst kultura

Zahvaljujući najsavremenijim Proptech alatima digitalne reprezentacije, na adresi thegreysapartment.com široj publici pružena je mogućnost da iz prvog lica, kroz virtuelnu turu, zavire u apartman Kristijana Greja. 

Kako je arhitektura materijalizovana kultura, a kultura zbir vrednosti koje gajimo i obožavamo, razlaganje organizacije, materijalizacije i opreme Apartmana Kristijana Greja na bitan način može dati odgovor na pitanja ko smo, odakle dolazimo i kuda idemo na nepoznatom, podsvesnom nivou. Kako oportunističke tendencije oblikuju naše lične identitete, a posledično i naše stambene preferencije – Apartman Kristijana Greja nam na to može dati odgovor.

Organizacija – Dijalektika aktivnosti u prostoru i vremenu

Karakter Kristijana Greja odražava se kroz domisticitet kao vid kontrole, koji se iskazuje kroz izgradnju prostora rutina, navika i telesne discipline. Predimenzionisane i prostrane, zone primarnih aktivnosti razdvojene su do tačke nemogućnosti susretanja i preklapanja. Da bi razdvajanje bilo intenzivnije, prostori osobnog identiteta spojeni su sistemom skučenih, bezličnih i predugačkih hodnika. Monumentalnost i teatralnost dnevne zone naglašene su kroz prenaglašenost dimenzija i volumena, te karakter nesmetanog i neprekinutog kretanja tela korisnika kroz prostor.

Zahvaljujući Proptech alatima, pružena je mogućnost da iz prvog lica, kroz virtuelnu turu, zavirite u apartman Kristijana Greja.

S druge strane, dolazi do potpune atrofije kuhinje kao izvora porodičnosti i zajedništva. U kuhinji nema tragova kuvanja. Njena primarna uloga jeste scenografija spontanog seksualnog čina. Njena druga uloga je izlagačka – da kroz prikaz najsofisticiranijih aparata (za čijom upotrebom zapravo nema potrebe) zaseni i zavede.

Apartman je jasno razdvojen po vertikali, čime stepenište postaje centar fokalne orijentacije. To je linija prelaza jednog sveta u drugi. Sprat je izdvojen, čime se “gošća” stavlja na nivo isključenog elementa iz prostora svakodnevnice i suživota, te svodi na objekat telesnog uživanja i predmet pokazivanja ekonomske moći muškarca u prostoru javnog života društva. Sceničnost i teatralnost prostora jasno su izraženi, dok se kontrola sprovodi kroz akt zatvaranja do nivoa Anastazijine potpune telesne pokornosti.

Geometričnost prostora jasno ukazuje na metaforu pećine, gde je privatnost prostora strogo kontrolisana i stepenovana. Prostori zajedničkih aktivnosti i događaja u dnevnoj zoni su s namerom spektakularni čime se uređuje granica između gledaoca, gledanog i gledališta. Intimna zona, s druge strane, u potpunosti je sakrivena, a stepen njene izloženosti spoljnom svetu kontroliše se sistemom pokretnih zavesa u svim njenim pojedinačnim prostorijama. 

Materijalizacija – Kontrolisana priroda

Prirodan kamen. Prirodno drvo. Prirodna koža. Materijalizacija osnovnih površina, kao i detalji njihovog spajanja i razdvajanja direktno ukazuju na potpunu kontrolu reda, razuma i logike nad elementima prirode, na njihovo svrsishodno, svesno i usmereno uklapanje. S druge strane, prirodni materijali jedini su oblik povezanosti individue i prirode u fizičkom okruženju grada-metropole. U apartmanu nema biljaka, niti ima cveća. Spontanost nije poželjna.

Kroz suprotstavljanje tona i tekstura stvaraju se različite ambijentalnosti, čulni doživljaji i emotivni naboji koji instiktivno stimulišu i podstiču željene oblike aktivnosti i ponašanja. “Crvena soba” slabi racionalne tendencije i budi skrivenu želju žene da se superiorno moćnijem muškarcu bezgranično potčini. Prostor teretane, s druge strane, pravih je linija, hladnih tonova i belog svetla, čime se stvaraju optimalni ambijentalni uslovi za disciplinu tela.

Opremanje – Ples Jinga i Janga

Predstavu reprezentacije svog svemoćnog “ja” Kristijan Grej izvodi kroz interakciju sa setom objekata neposrednog okruženja koje poseduje, izlaže i bira. Po svojoj prirodi oni su poetični i mistični, bez jasnog i jednoznačnog značenja. Mada konzervativni po svom koloritu i figuralnosti motiva, umetnički predmeti jasno ukazuju na meru svesne kontrole stabilnosti i usmerenog rizika. Kao takvi, predmeti stoje kao reprezentacija podsvesnih sila psihe koje nemaju jezičkih kapaciteta da se drugačijim sredstvima materijalno izraze.

Izloženi predmeti kroz svoju minijaturu i ljupkost koja aludira na linije prirodnih krivina ili ženskih oblina snažno se suprotstavljaju i dopunjuju arhitektonski prostor snažnih i strogih geometrijskih crta. U zbiru, svi ti objekti, skulpture i slike, kroz svoju zamršenost i nejasnoću nagoveštavaju da se iza hladnog, uređenog i racionalnog fronta krije svet skrivenih mogućnosti, ljudskosti i topline. Jedno obećanje fantastičnih realizacija. Jedna eudemonija.

Arhitektura arhetipovima

Motivacije su, uglavnom, nesvesne. Ne bi trebalo gubiti iz vida da Kristijan Grej nije stvaran lik, već arhetip – maksimalni oblik duševne energije i kapaciteta razuma i tela. No, većina biznismena, domaćih ili stranih, samo je oblik njegove personifikacije – manje ili više izražen. Na primer, spram Apartmana Kristijana Greja, Momački stan u Bangkogu meka je pornografija. 

Anastasija Stil, takođe, jedan je arhetip. Ideal mnogih žena, priznale one to sebi ili ne. Arhitektura njima nije instrument duhovnog uzdizanja, već sredstvo da druge zasene, da kroz izdvajanje, materijal i detalj oprostore svoju superiornost, dominaciju i moć nad drugim ženama u sistemu komparativne hijerarhije dostignuća.

Uloga arhitekture je da već usvojena iskustva čovekovog delovanja u prostoru dodatno naglasi i intenzivira. Za neke, da ih duhom uzdigne. Za druge, da im u padu pomogne. Jer arhitektura je sredstvo, ali i proizvod praksi koje povratno organizuje.

Foto: www.thegreysapartment.com

Kad ste već ovde…

• Enterijer momačkog stana u Budvi