Stiglo pojačanje: Jedan od najpoznatijih ruskih arhitektonskih fotografa sada živi i radi u Srbiji
Arhitekta po struci, renomirani fotograf planira da što duže živi u našoj zemlji, sa željom da postane deo srpske arhitektonske zajednice.
Ilja Ivanov rođen je 1982. godine u Moskovskoj oblasti u porodici arhitekata. Godine 1999. upisao je redovni odsek Moskovskog arhitektonskog instituta i diplomirao 2006.
Od 2004. godine zainteresovao se za arhitektonsku fotografiju, koja je kasnije postala njegova profesija. Od 2005. do danas važi za jednog od vodećih arhitektonskih fotografa u Rusiji, a njegovi radovi objavljivani su u svim ruskim arhitektonskim publikacijama, kao i širom i sveta.
Sarađuje sa svim vodećim arhitektonskim i dizajnerskim biroima i kompanijama u Rusiji, kao i sa mnogima u Evropi i zemljama ZND. Svoje fotografije takođe je publikovao i na svim relevantnim svetskim veb sajtovima posvećenim arhitekturi i dizajnu enterijera, uključujući i Gradnju.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Pogled iza objektiva: Upoznajte 6 arhitektonskih fotografa iz Srbije i regiona
- Relja Ivanić: Uspešnih arhitektonskih fotografa ima koliko i dobre gradnje
Izvlačenje maksimuma iz subjekta
Kako Ilja Ivanov objašnjava za naš portal, kroz arhitektonsku fotografiju većina ljudi upoznaje zgradu i komunicira sa njom.
„Od načina na koji je objekat snimljen, razvija se mišljenje pojedinca o tome da li je on dobar ili nije“, kaže sagovornik Gradnje.
Da bi izvukao maksimum iz subjekta, dodaje da voli da kombinuje širokougaoni objektiv za duge snimke i dugi objektiv za krupne planove i otkrivanje teksture materijala.
U idealnom slučaju, kada radite sa slikom na računaru, ostaje samo da se postigne željena svetlost i boja, ali to se dešava veoma retko.
Prema njegovom mišljenju, arhitektonska fotografija je u izvesnoj meri proces rekonstrukcije stvarnosti odsecanjem svega suvišnog iz nje.
„Najveći deo ovog posla se obavlja ’na terenu’, u procesu pravljenja okvira, ali nešto se mora ukloniti u naknadnoj obradi“ – kaže Ivanov i dodaje:
„U idealnom slučaju, kada radite sa slikom na računaru, ostaje samo da se postigne željena svetlost i boja, ali to se dešava veoma retko“.
Ništa bez tilt-shift objektiva
Ivanov smatra da je za arhitektonsku fotografiju, pored tehničkih aspekata, važno sagledavanje okruženja i konteksta u kome se objekat nalazi, da bi se moglo raditi sa svetlom u različito doba dana.
„Uglavnom koristim tilt-shift objektive, koji mi omogućavaju da prenesem volumen zgrade bez izobličenja perspektive. Dobar stativ je takođe veoma važan.“ – objašnjava ruski fotograf.
U poslednje vreme najviše ga interesuje kako arhitektura ili enterijer komuniciraju sa osobom.
Kaže i da pre snimanja obično dođe na lokaciju da vidi kako pada sunčeva svetlost, koliko ljudi je oko objekta i u koje vreme objekat izgleda najspektakularnije.
U poslednje vreme, dodaje Ivanov, najviše ga interesuje kako arhitektura ili enterijer komuniciraju sa osobom.
Oduvek želeo da poseti Srbiju
Kada je preseljenje u Srbiju u pitanju, sagovornik portala Gradnja navodi da je oduvek imao želju da poseti našu zemlju.
„Uvek mi se činilo da je ovo neverovatna zemlja sa divnim ljudima, magičnom prirodom i bogatom kulturom. I tako se i ispostavilo!“ – naglašava Ivanov.
Kako dodaje, supruga i on su se početkom oktobra preselili u Beograd i apsolutno su se zaljubili u ovaj grad.
„Beograd je drugačiji od bilo kog drugog grada u kome sam ranije bio. Ovo je ludi trenutak istoka i zapada, starog i novog, kultura i epoha“ kaže Ivanov.
Svako fotografisanje kao izazov
Napominje da jako voli jugoslovenski brutalizam – „To je arhitektura zbog koje ovde dolaze poznavaoci i ljubitelji arhitekture iz celog sveta“, dodaje on.
Tokom kratkog vremena dosad provedenog u Beogradu, već je fotografisao za RMJM (Belgrade Waterfront Terrace) i takođe snimio veoma „kul i seksi“ enterijer Haos coworking prostora oblikovanog od strane Freya architects.
Veoma sam zadovoljan što u Srbiji i Beogradu ima mnogo dobrih i talentovanih mladih arhitekata.
„Moje sledeće fotografisanje će biti za veoma talentovanog arhitektu Danila Dangubića iz Beograda. Generalno, veoma sam zadovoljan što u Srbiji i Beogradu ima mnogo dobrih i talentovanih mladih arhitekata“ – navodi Ivanov.
Dodaje da planira da što duže živi i radi u Srbiji, sa željom da postane deo srpske arhitektonske zajednice, jer, kako naglašava na kraju: „Za mene je svako fotografisanje izazov“.