Arhitektonska studija kompleksa osnovne škole

U kojoj meri arhitektura može da poboljša uslove školovanja? Odgovor na ovo pitanje je cilj diplomskog master rada Milana Stevanovića na odseku za arhitekturu, Fakulteta Tehničkih nauka, Novi Sad. Izvedena je studija kompleksa nove osnovne škole koja je projektovana u Petrovaradinu.

Parcela predviđena za školu je trougaonog oblika i ograničena je sa dve glavne saobraćajnice. Podeljena je u tri osnovne zone prema nameni. Prva zona koja se nalazi na istočnom uglu parcele namenjena je za mali park koji služi kao zaštitni pojas od saobraćaja, a ujedno i kao prostor za odmor i mesto susreta za decu i roditelje. Druga zona predstavlja prostor školskog dvorišta koji može da bude zatvoren ili otvoren za okruženje u zavisnosti od potreba škole. Školsko dvorište projektovano je kao fleksibilan prostor sa različitim sadržajima koji mogu da se dopunjuju i transformišu. Treća zona predviđena je za školski vrt i otvoreni teren. Ova zona ima dvojaku namenu, gde sa jedne strane zatvara komleks formirajući zaštitni zeleni pojas od saobraćaja, dok sa druge strane otvara školu ka okolini pružajući lokalnoj zajednici novi parkovski prostor za odmor, rekreaciju i igru.

Značajan uticaj  pri postavci koncepta bilo je formiranje otvorenih prostora koji imaju višestruku namenu. Otvoreni prostori projektovani su kao prdužetak nastavnih prostorija, kao prostori za odmor i igru. Višenamenski prostori školskog kompleksa projektovani su oko centralnog dvorišta, formirajući na taj način vezu sa okruženjem i omogućavajući prožimanje različitih funkcija.

Objekat je programski i morfološki podeljen u tri celine. Prvu celinu čini objekat za učenike do petog razreda, drugu objekat za učenike od petog do osmog razreda dok treću celinu čine zajednički prostori koji povezuju objekat u jednu morfološku celinu. Ti prostori teže da se vizuelno i sadržajno povežu s ostatkom kompleksa i sa okolinom. Ovakav način organizacije daje mogućnost određenim funkcijama da izađu iz osnovnih okvira i da se prošire na otvoreni prostor, i na taj način ostvare direktniju vezu sa korisnicima prostora i sa okruženjem.

Škola je projektovana za tri odeljenja po godini, usled čega su projektovane 24 opšte učionice. Opšte učionice podeljene su u dve zone- jedna za mlađe a druga za starije učenike. Predviđeno je da se veći deo nastave izvodi u opštim- matičnim učionicama dok se ostatak nastave izvodi u specijalizovanim kabinetima i laboratorijama. Sve nastavne prostorije projektovane su tako da imaju optimalnu orijentaciju. Opšte učionice imaju južno i jugo-istočno osvetljenje, dok specijalizovane učionice i laboratorije imaju severno i severozapadno osvetljenje. Takođe su projektovane i učionice na otvorenom za povremeno odvijanje nastave. Veličina opštih učionica je 8,5x7m, dok veličina specijalizovanih učionica varira. Pregrade između učionica moguće je ukloniti in a taj način povezati dve ili više susednih učionica ukoliko način odvijanja nastave to zahteva.

Specijalizovane učionice formirane su u neposrednoj vezi sa opštim učionicama, dok su određeni kabineti u direktnoj vezi sa otvorenim ili višenamenskim prostorom. Tako kabinet za prirodne nauke ostvaruje neposredan kontakt sa školskim vrtom u kome se odvija deo nastave, kabineti za muzičko i likovno u neposrednoj vezi sa višenamenskim prostorom koji može da se koristi kao scena ili prosto za izlaganje radova učenika.

Oblikovanjem se nastojalo da se podrži funkcionalna raznolikost objekta. Morfologija terena uticala je na postavku objekata na parceli i formiranje otvorenih prostora. Tako se objekat kaskadno povlači ka unutrašnjosti bloka koji je manjeg nagiba i stvara dinamičnu kompoziciju u zavisnosti od pada terena. Trougaoni oblik parcele značajno je uticao na osnovnu postavku kompozicije, što se jasno sagledava iz situacije.

Među fasadnim materijalima dominiraju opeka i drvo zbog svojih ekoloških svojstava i prijatnog izgleda što je pogotovo značajno za objekte gde borave deca. Fasada je predviđena kao sendvič zid od dva sloja opeke i termoizolacionog materijala. Materijali predviđeni u enterijeru su prirodni materijali toplih boja. To su pre svega opeka i drvo. Zidovi između učionica su od lakog materijala sa izolacijom. Takođe na pojedinim mestima u objektu javljaju se i zidovi sa drvenom konstrukcijom i drvenom oblogom. Podovi su u učionicama drveni, dok su u komunikacijama i višenamenkim prostorima od kamena i keramike. Spušteni plafoni su predviđeni od drveta i gipsanih ploča.

Ukoliko i vi želite da prezentujete svoje uspešne studentske projekte,  javite se i pošaljite nam svoje radove. Mi ćemo ih prezentovati brojnim čitaocima, ljubiteljima lepe arhitekture.