Radovi iz arhitekture

Arhitektonska studija aerodroma Čenej

Tema diplomskog rada Željka Popova je istraživačka studija  aerodroma Čenej u Novom Sadu. Cilj ovog istraživanja je da se pruži teoretska osnova za projektovanje i rekonstrukciju međunarodnih i lokalnih aerodroma.

Poslednjih godina se ponovo javlja potreba za spajanjem gradova regiona vazdušnim putem. Prema sprovedenom istrživanju, na teritoriji bivše Jugoslavije postoji 37 aerodroma. Ovaj podatak predstavlja odličnu polaznu osnovu za intezivniji razvoj vazdušnog saobraćaja. Gradovi bez adekvatnog rešenje aerodroma su: Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Nova Gorica, Karlovac, Bihać, Bitolj i Strumica.

Istraživanje urađeno na temu aerodroma u Novom Sadu je utvrdilo gravitaciona područja, koja u potpunosti dokazuju potrebu izgradnje vazdušne luke u ovom regionu. Uže gravitaciono područije aerodroma ima površinu od 4.631 km2, a naseljava ga 655.604 stanovnika. Za šire gravitaciono područije može se uzeti u obzir cela Vojvodina.

Predviđanja obima saobraćaja se kod aerodroma rade za period od 15 do 20 godina i shodno njima se koncipira faznost izgradnje. Ovaj projekat bi imao sledeće tri faze:

  • I faza od 2010. do 2015. godine.

Bili bi izgrađeni sledeći objekti: deo zgrade terminala, kontrolni toranj, tehnički blok, hangar sa aeoro klubom, pristupna platforma, rulne staze i poletno sletna staza dimenzija 1500 x 30m.

  • II faza od 2015. do 2020. godine,

Bila bi proširena zgrada terminala, a PSS bi bila proširena na 2200 x 45 m.

  • III faza od 2020 do 2025. godine.

U trećoj fazi bi bio dograđen hotel i hangar za veće avione.

Predloženo rešenje projekta za Aerodrom Čenej je pokušaj da se unapredi saobraćajna infrastruktura Vojvodine i inicira izgradnja još jednog dela savremene arhitekture.

Inspiracija za arhitektonsko i prostorno oblikovanje objekta, je pronađena u paradoksu današnjeg vremena, gde su aerodromi u simboličkom smislu postali pogranične tvrđave. Sve veći strah od terorizma i terorističkih napada dovodi u pitanje čak i osnovna ljudska prava, pod izgovorom opšte bezbednosti, tako da su aerodromi danas zaista na granici „odbrane“ zapadne kulture, na granici religija, politike, globalizma i antiglobalizma. Ovaj sinonim slobode kretanja u isto vreme postaje predmet separacije i razdvajanja ljudi koji se nalaze na „pogrešnim“ stranama.

Ukoliko i vi želite da prezentujete svoje uspešne studentske projekte,  javite se i pošaljite nam svoje radove. Mi ćemo ih prezentovati brojnim čitaocima, ljubiteljima lepe arhitekture.

Postani deo Gradnja zajednice

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Srodni tekstovi

6 komentara

  1. Dragan

    Da li mi neko moze poslati na mail ovaj rad. . 

  2. Rasa Tucakov

    Kada sam govorio o vizuelizaciji u Flight Simulatoru mislio sam na ovako nesto.
    http://www.youtube.com/watch?v=gmkILK6pENk&feature=player_embedded

  3. Igor Conic

    @Rasa: Koliko za ovako nesto treba vremena?

  4. zeljko popov

    Hm, zavisi od toga da li racunas i istrazivanje ili „samo“ projektovanje. Meni je trebalo 6 meseci, od kojih 2m intezivno. Autor

  5. Aleksandar Maric

    Sve to lepo izgleda, i pohvaljujem rad, trud i napor. Ali, izgradnja međunarodnog aerodroma Čenej je isuviše kompleksna čak i za ozbiljne projektantske kuće. Da ne napominjem da je Srbija članica EASA-e i Eurocontrol-a, što znači da je SVE, ali SVE od idejnog rešenja do presecanja trake prilikom otvaranja podložno i mora biti urađeno po stndardima i uputstvima EU! Niko, ali NIKO u Srbiji, firma ili pojedinci, nemaju kvalifikacije za projektovanje i izgrdanju međunarodnog aerodroma! Da ne pominjem da je ovde kontrolni toranj suvišan jer on nije deo infrastrukture aerodroma, već njega planira/gradi/oprema SMATSA-a. Ipak pohvaljujem uloženo vreme i trud u ovaj rad, kao i entuzijazam autora.

    S poštovanjem,
    Aleksandar Marić – Direktor Aero Kluba Novi Sad
    (Aero klub je vlasnik aerodroma Čenej)

  6. Jelena

    Koliko citam i vidim, ovo je diplomski rad. Nije nesto po cemu ce sutra ujutru poceti da se rekonstruise i gradi. Zato sve pohvale za trud!

Ostavite odgovor

Obavezna polja *