Arhitekta, hipster i vizionar: Upoznajte Matuša Valoa, gradonačelnika Bratislave

Na primeru iz Slovačke, otkrivamo vam kako to izgleda kada stručnjak za izgradnju javnih prostora preuzme kormilo jedne evropske prestonice. 

U maniru deteta koje obnavlja konstrukciju od Lego kocki koja mu je dosadila, Matuš Valo (slov. Matúš Vallo) razmišlja o modelu uličnog pejzaža Bratislave u uglu svoje kancelarije. Pažljivo postavlja pravougaonu ploču veličine svog dlana na deo auto-puta koji prolazi kroz glavni grad Slovačke još od 1970-ih.

I tek tako, park dužine od preko 200 metara “okačen” iznad puta pojavljuje se da zaleči saobraćajni ožiljak u srcu grada, što je prema merilima struke transformacija koja deluje fantastično, san snova svakog urbaniste.

Ali, da bi se to pretvorilo u stvarnost, bili bi potrebni kombinovani talenti arhitekte, građanskog aktiviste i popularnog gradonačelnika. Nekim slučajem, gospodin Valo je sve to u jednom, dajući svojim primerom i odgovor na pitanje: šta se dešava kada stručnjak za izgradnju javnih prostora preuzme kormilo evropske prestonice?

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Predrag Peđa Vranešević (1946–2022): Muzičar koji je planirao naselja
• Arhitekta Dean Lah: Održivost počinje kod urbanizma

Urbani aktivista i bivši roker

Za vođenje grada potrebno je mnoštvo političkih talenata, od ljubljenja beba do cenjkanja sa centralnom vladom za više sredstava, a Valo je upravo osoba koja donosi različite veštine u ovaj posao.

Godine 2018, kao arhitekta sa uspešnom praksom, ovaj samozvani „urbani aktivista“ dospeo je na svoju sadašnju funkciju na talasu političkog nezadovoljstva, dok je ranije bio poznatiji kao basista popularnog rok benda.

Njegovo obraćanje građanima Bratislave fokusiralo se na potrebu da se poboljša izgled i osećaj mesta.

„Ako dizajnirate bolje javne prostore menjate odnos stanovnika prema gradu, ali i jednih prema drugima“, objasnio je Valo, a preneo The Economist.

Metropola u kojoj deca počinju da hodaju do škole ili se lokalno stanovništvo susreće u novim kafićima na otvorenom je ona čije se tkivo menja na neopisive načine.

Prosečan političar smatra da stanovnici oblikuju izgrađeno okruženje tako da odgovara njihovom načinu života. Međutim, da bi izgrađeno okruženje oblikovalo svoje stanovnike – potreban je mozak arhitekte.

Posle 1989. godine, graditelji nekretnina dali su sve od sebe da kapitalizam izgleda još gore od komunističkog arhitektonskog eksperimentisanja.

Sa svojom modernom bradom, patikama vezanim fluorescentnim pertlama i sklopivim biciklom Brompton, ovaj 45-godišnjak odiše metropolitanskim hipsterskim idealizmom.

A gradu je to potrebno, jer iako je blagoslovena nestvarno lepim Starim gradom u centru, Bratislava je pretrpela decenije komunističkog arhitektonskog eksperimentisanja.

Posle 1989. godine, graditelji nekretnina dali su sve od sebe da kapitalizam izgleda još gore – neinspirativni kancelarijski tornjevi podignuti su pored uniformnih tržnih centara.

Ravnodušno rukovodstvo u kancelariji gradonačelnika, koje koristili gradsku većnicu kao još jedan korak na putu u karijeri, nije se preterano trudilo da takvu situaciju izmeni.

Redizajn „grada bez duše“

Vremenom su Bratislavi nedostajale ne samo biciklističke staze i prijatni otvoreni prostori poput onih u drugim evropskim prestonicama, već i, prosto rečeno, duša.

Napokon, od 2018. krenulo se za izmenama ranijih urbanističkih odluka, jedna po jedna, a neki od projekata koje je Valo inicirao zaista su vredni pomena.

Gradskim Trgom slobode (slov. Námestie Slobody) dugo je dominirala zastrašujuće monumentalna fontana, izabrana kao bolje rešenje za zauzimanje prostora za koji su se komunističke vlasti plašile da bi jednog dana mogli da popune demonstranti.

Pametan redizajn koji je inaugurisan ovog leta pretvorio je fontanu u privlačno vodeno igralište gde deca mogu se prskaju unaokolo.

Njegov krstaški rat protiv „vizuelnog smoga“ doveo je do uklanjanja stotina jarkih bilborda u okruženju.

Takođe, odlučeno je i da se deo gradskog nasipa preda biciklistima, dok je naplata parkiranja postala norma, što možda smeta korisnicima automobila, ali daje više javnog prostora invalidskim kolicima, kao i kolicima za bebe, te možda nije slučajnost što je Valo postao otac tek tokom boravka na funkciji.

Kao šlag na tortu, dodajmo i da je njegov krstaški rat protiv „vizuelnog smoga“ doveo je do uklanjanja stotina jarkih bilborda u okruženju.

Osim toga, ulice se obnavljaju, sivi asfalt zamenjuje se svetlim popločanjem sa šarama koje je naručila gradska skupština, a postavljena je i nova ulična rasveta, te stotine modernih klupa u parku.

A dok se u većini gradova odluke o tome kako bi takve stvari trebalo da izgledaju donose nasumično, u Bratislavi se ovih dana primenjuje koherentna vizija sa vrha.

Vyčistiť Bratislavu od vizuálneho smogu je zložitý problém, ktorý sa desaťročia neriešil. Nám sa podarilo Bratislavu zbaviť už 1 039 reklamných zariadení po celom meste. #bratislava #vizualnysmog pic.twitter.com/CHG0hahWY0

— Matus Vallo (@matusvallo) September 12, 2022

Živeo i u Rimu, Londonu i Njujorku

Kada se sve sabere i oduzme, možemo reći da je gospodin Valo uradio dve pametne stvari, od kojih je prva bila priprema za posao koji danas obavlja.

Dve godine pre nego što je došao funkciju, on je predvodio „kolektiv” od oko 70 svojih kreativnih istomišljenika sa ciljem da osmisle „Plan Bratislave”, neku vrstu nacrta za rešavanje gradskih problema, koji se sada primenjuje.

Drugi je bio da jednostavno implementira ono što su dobro vođeni svetski gradovi već uradili, poput biciklističkog nasipa u Parizu, elegantnih klupa prvi put viđenih u Pragu itd.

„Ne morate da eksperimentišete ako su drugi gradovi napravili greške umesto vas“, kaže Valo za The Economist.

To što je svojevremeno živeo u Rimu (kao sin diplomate), Londonu (gde je bio zaposlen) i Njujorku (Fulbrajtova stipendija na Kolumbiji) je bez sumnje pomoglo.

Čo všetko bolo použité na skrášlenie Krížnej ulice: veľká reforma, práca s dátami, vypracované manuály materiálov, ulíc a detailov dláždenia, zadefinovaný postup pri participácii, nová filozofia práce s mestským majetkom, nová mestská parkovacia firma a veľa roboty. pic.twitter.com/JhAKfjGf2L

— Matus Vallo (@matusvallo) August 19, 2022

Biće potrebne decenije nemilosrdnog „valoizma“ da se Bratislava pretvori u samo 55 kilometara udaljeni Beč.

Međutim, Valo je prilično frustriran tempom promena. Potrebno je mnogo vremena da se izgrade biciklističke staze, dok je park iznad auto-puta s kojim se igra u svojoj kancelariji još uvek samo na nivou ideje – iako Valo insistira da će se ona i ostvariti.

Pritom, i kovid je usporio realizaciju mnogih planova, ali nema veze – Matuš Valo je prošle godine ponovo izabran na funkciju sa preko 60 odsto glasova.

Ipak, kako zaključuje The Economist, biće potrebne decenije nemilosrdnog „valoizma“ da se Bratislava pretvori u Beč, svog zadivljujućeg suseda udaljenog samo 55 km.

Na sreću, iako ima još mnogo toga da se uradi, u kabinetu sadašnjeg gradonačelnika ima i mnogo entuzijazma da se ovaj veliki cilj jednog dana i ostvari.