Beogradski studio ARCVS osvojio je prvo mesto na internacionalnom konkursu za Glavnu Gradsku biblioteku u Kvangdžuu.
Jedna od najznačajnijih vesti sa polja srpske arhitekture stiže nam iz daleke Južne Koreje. Tim ARCVS iz Beograda, predvođen arhitektom Branislavom Redžićem osvojio je prvo mesto na internacionalnom konkursu za Glavnu Gradsku biblioteku u južnokorejskom gradu Kvangdžu! Konkurs je osvojen jednim odličnim projektom, a ova nagrada je veoma važna za domaću arhitekturu. Zašto?
Možda će neko pomisliti da ova nagrada nije značajna s obzirom na to da nije u pitanju konkurs za javni objekat u nekom većem gradu (Kvangdžu ima oko 1,5 miliona stanovnika) i da su naše arhitekte i veliki projektni biroi slične stvari projektovali širom Ruske Federacije i drugih bivših sovjetskih republika. Možda i jesu, ali ne u ovako stilski, funkcionalno i tehnički inovativnoj arhitekturi, za koju sluha imaju isključivo investitori u privredno razvijenim državama sveta.
Takođe, uspeh je upotpunjen činjenicom da će projekat najverovatnije biti realizovan, što bi mogla biti vredna referenca za domaće autore, ali i putokaz i podsticaj za druge kolege iz Srbije da se nešto više okrenu internacionalnoj sceni javnih konkursa i uz kontinuirani rad pokušaju i sami da realizuju neki dobar projekat. ARCVS je pokazao da je to itekako moguće.
Uspeh je upotpunjen činjenicom da će projekat najverovatnije biti realizovan, što bi mogla biti vredna referenca za domaće autore.
Što se tiče arhitekture, ona je veoma kompleksna i sastoji se iz dve faze koje se međusobno prepliću, a opet prostorno i sadržajno nezavisno egzistiraju jedna od druge. Naime, veliki masivni objekat predstavlja staru spalionicu otpada koja je prestala sa radom pre nekoliko godina i za koju su gradske vlasti odlučile da će doživeti prenamenu. Međutim, ovim konkursom ona uopšte nije bila ni obuhvaćena, već prostor pored nje, a učesnici su opciono mogli i nju tretirati svojim rešenjem.
Samim tim, glavni motiv kutijaste staklene forme, koja je predviđena pored spalionice, predstavlja inicijalni konkursni objekat iz kojeg, po predlogu tima ARCVS proističe predložena rekonstrukcija postojećeg objekta ukupne površine 11.512 metara kvadratnih.
Kičmeni stub
Svojevrsni pešački „kičmeni stub“ u okviru prve faze projekta, sastoji se iz osam, kaskadno pozicioniranih platoa, površine 492 kvadrata, pri čemu denivelacija između kaskada iznosi 168 centimetara. Ovi platoi koristiće se kao prostor za čitaonicu biblioteke, predavanja i drugog multifunkcionalnog javnog sadržaja. Platoi su povezani jednom kontinualnom rampom blagog nagiba, što olakšava komunikaciju korisnika, naročito onih sa posebnim potrebama, ali i distribuciju knjiga putem kolica.
Pešački „kičmeni stub“ sastoji se iz osam, kaskadno pozicioniranih platoa, površine 492 kvadrata.
Podzemni prostor ispod pešačkog „kičmenog stuba“, većim delom ukopan u zemlju, predviđen je za depo Glavne Gradske biblioteke, ali i drugih gradskih ogranaka. Tu su i kancelarije, sale za sastanke, edukaciju i obuke, ali i za rekreativne aktivnosti.
Aluminijum i opne
Konstruktivni sistem „kičmenog stuba“ je jednostavan i predstavlja ramovsku aluminijumsku konstrukciju, dužine 84 i visine 12 metara, koja se sastoji iz vertikalnih kutijastih elemenata 1000x500mm, dok su dijagonalna rebra 500x500mm.
Da bi konstrukcija bila što lakša, a opet imala maksimalnu nosivost, horizontalne kutijaste grede u donjoj zoni su dimenzija 1000x1000mm, a u gornjoj 500x500mm. Predviđeno je da cela kutijasta forma bude zatvorena polupropustljivom staklenom opnom. Ovo je izvedeno kako bi korisnici čitaonice sa svih strana uživali u pogledu na prirodu, tj. parkovski kompleks koji je predviđen oko biblioteke. Time su autori stavili akcenat na ekstrovertnost ovog segmenta. Materijali opne bili bi od absorbno-akustičnog materijala, dok bi podovi bili od vodootpornog prirodnog materijala, poput tikovine.
Spalionica
Tim ARCVS je u drugoj fazi, na sopstvenu inicijativu, tretirao i kompleks stare spalionice, smeštajući u nju još rekreativnog sadržaja, sa velikim plivačkim bazenom i spa centrom, ali i drugim prostorima poput galerija, prodavnica, bioskopskih sala i ugostiteljskih objekata.
Za novi objekat predviđena je posebna opna kroz koju bi prethodni prodirao, bez mešanja prostora i sadržaja, izuzev na onom mestu gde se nalazi komunikacijsko čvorište, to jest, glavni hol. Sam sadržaj bi bio više skoncentrisan ka unutrašnjosti, što znači da bi tu bila naglašena introvertnost, suprotno prirodi prethodnog objekta.
Štangla kao zaštitni znak
Mnogi će primetiti slični motiv kutijastog elementa koji se pojavio na još jednom velikom internacionalnom konkursu za rekonstrukciju i proširenje kompleksa Beton hale u Beogradu, koji je održan 2011. godine u Beogradu, a gde je tim ARCVS podelio prvu nagradu sa japanskim arhitektom Sou Fudžimotom. Sličan motiv smo mogli videti i u rešenju za novosadski pešački most preko kanala, takođe pobedničko konkursno rešenje.
Kutijasti oblik komunikacijskog prostora u ovom slučaju ima samo u formalnom smislu sličan oblik, ali po svojoj strukturi i funkciji predstavlja nešto potpuno drugačije i inovativnije iz stvaralačke kuhinje ovog beogradskog biroa. Možemo slobodno reći da je ova, kolokvijalno rečeno „štangla“, postala dobitnički zaštitni znak biroa ARCVS, što je u ovom slučaju potvrdila i inostrana publika.
Grafičke podloge
Prodor svetlosti
Kad ste već ovde…
Izgleda kao kompleks teške industirije.