Anketa: Koliko su gradovi prilagođeni građankama
Cilj projekta je analiza domaće prakse urbanog planiranja iz rodne perspektive, na osnovu koje će biti izrađen vodič za planere i građane za ko-kreaciju rodno-senzitivnih gradova i javnih prostora dostupnih svima.
Žensko arhitektonsko društvo ŽAD najavljuje saradnju sa Agencijom za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena – UN Women Srbija, na projektu Gradove građankama – Rodno-odgovorno urbano planiranje.
Uloga urbanog planiranja je zaštita javnog interesa i obezbeđivanje fer i ravnopravnog pristupa javnim gradskim površinama. Iako se percipira kao rodno-neutralna disciplina, kroz istoriju vidimo da su gradski prostori i sistemi prilagođeni muškim potrebama, navikama, pa i anatomiji. Iako u mnogim sredinama broj žena i višestruko prevazilazi broj muških stanovnika, fizički, ali i socijalno, gradovi su koncipirani tako da odgovaraju muškom iskustvu.
Na osnovu ankete biće izrađen vodič za planere i građane za ko-kreaciju rodno-senzitivnih gradova i javnih prostora dostupnih svima.
Zagovarajući participaciju građana u svim fazama urbanog planiranja, ŽAD kao jednu od prvih aktivnosti projekta, sprovodi anketu koja treba da ispita stavove građanki i građana Srbije o doživljaju i načinima korišćenja javnih gradskih prostora, ali i da podigne svest najšire javnosti o gorućoj potrebi za promenom.
Informacije koje budu prikupljene ŽAD će upotrebiti za kreiranje svojevrsnog vodiča koji će predstavljati izazove i potrebe svih društvenih grupa jedne urbane sredine, sa posebnim akcentom na potrebe žena i senzitivnih grupacija. Priručnik će sadržati alate i preporuke namenjene ne samo ekspertima, već svim korisnicima gradske infrastrukture. ŽAD će takođe održavati edukativne radionice za planere i arhitekte kako bi se stečena znanja i preporuke što lakše i u što kraćem roku implementirale u podrazumevanu praksu u planiranju javnih gradskih prostora.
Priručnik će biti komplementaran sa UN ciljevima održivosti, kao i smernicama za rodnu ravnopravnost u urbanom razvoju. Finalna verzija dokumenta biće pripremljena i predstavljena javnosti krajem 2020. god, na godšnjoj manifestaciji dodele nagrada udruženja ŽAD istaknutim predstavnicama struke koje se zalažu za unapređenje arhitektonske i urbanističke struke u Srbiji.
Popunjavanjem ankete u nastavku možete postati važan deo ovog projekta i dati svoj doprinos budućim gradovima koji će biti po meri svih: link ka anketi.
Kad ste već ovde…
Je l’ može neko da mi objasni na koje načine jedan prostor/grad je prilagođen muškim potrebama, navikama i anatomiji? Sem onog očiglednog u vezi trudnica, porodilja i osoba sa dečjim kolicima koje je više pitanje fizičke dostupnosti (jer osobe sa poteškoćama u kretanju mogu biti bilo kog uzrasta i pola) nego onoga što se predstavlja ovde kao glavna tema ove ankete, a to je polna marginalizacija prostornim uređenjem?
Popunio sam anketu i više je nego upitna.
„Iako se percipira kao rodno-neutralna disciplina, kroz istoriju vidimo da su gradski prostori i sistemi prilagođeni muškim potrebama, navikama, pa i anatomiji. Iako u mnogim sredinama broj žena i višestruko prevazilazi broj muških stanovnika, fizički, ali i socijalno, gradovi su koncipirani tako da odgovaraju muškom iskustvu.“ U kojom istorijskom periodu? U kom gradskom prostoru? Koji sistemi? U startu se vidi da se polazi od opšteg, nedefinisanog mesta.
Podržavam aktivnosti ŽAD-a, participativnog planiranja i anketiranja. Međutim, da li neko može da mi objasni šta je to „koncept grada koji odgovara muškom iskustvu“?
Takođe, voleo bih da mi neko iz ŽAD-a (koje učestvovao u sprovođenju istraživanja) objasni šta pojam „žensko iskustvo prostora“ znači, ko je taj koncept prvi uveo teoriju i literaturu urbanističke discipline, kako se identifikuje i meri? Koji se naučni aparati primenjuju kako bi se neki prostor ocenio da više odgovara muškom ili ženskom iskustvu? Sasvim druga stvar i druga kategorija je iskustvo gradskog prostora majke sa malim detetom, na šta Anton i upućuje u svom komentaru.
Anketa se sastoji od svega par pitanja vezano za ocenjivanje kvaliteta oblikovanja javnog gradskog prozora i to svih mogućih oblika javnog gradskog prostora (ulica, parkova, šuma…). Tu su jasno prepoznati kriterijumi bezbednosti, dostupnosti i protočnosti, čitljivosti, ugodnosti, inspirativnosti, životnosti i ispunjensoti – što nas je profesorka Dragana Bazik učila još na Osnovnim studijama (čuveni OGP). To je bazično znanje. Dakle, reč je o najosnovnijim kriterijumima planiranja, oblikovanja i dizajna, a ne nekim naprednim, rodno specifičnim studijama. Ne znam kako je to nekom promaklo?
S druge strane, čudno mi je da nije napravljena jasna razlika između „urbanog planiranja“ i „urbanog dizajna“. To su dve sasvim različita nivoa odlučivanja, koja se ovde poistovećuju.
Sa naučne strane, predloženo istraživanje i anketa imaju klimave teorijeske, pojmovne i metodološke osnove, te se nameće pitanje kako se pravi korelacija između postavljenih hipoteza i sistema merenja. Iz tog razloga, rezultati ankete su upitni jer su opšti i kao takvi mogu biti podložni različitim impulsivnim interpretacijama – što možda i jeste cilj.
Ovako postavljeno istraživanje više se odnosi na doživljaj, percepciju i psihografsku dimenziju prostora različitih grupa korisnika u odnosu na njihovu rod, pol i demografsku kartu, što će dokazati već dobro poznatu činjenicu koju nas upućuje teorija PET VELIKIH CRTA LIČNOSTI. A, to je da rodne razlike postoje na biološkim osnovama – te da one „boje“ našu percpeciju, doživljaj i način kako korisnimo javni gradski prostor.
Potpuno sam sa jačanje moći i pozicija žena u društvu, jer je to bolje za sve. „Athena Within“ – što bi rekli stari Grci. Međutim, istraživanje je trebalo da se fokusira na doživljaj konkretne grupe korisnika, u konkretnoj situaciji, u konkretnom vremenu i u konkretnom prostoru. Ovako, istraživanje je opšte, široko i rasplinuto, te će ponoviti saznanja koja su u literaturi o urbanom planiranju i dizajnu poznata na nivou univerzitetkog udžbenika.
Kao što sam naveo, podržavam aktivnosti ŽAD-a, participativnog planiranja i anketiranja. Ali, sa naučne strane, ovo istraživanje je na nivou rada stuedenta sa osnovnih studija. Verujem i smatram da istraživanja ovog tipa (pogotovo ako će biti polazna osnova za formiranja Vodiča) treba sprovoditi složenije i ozbiljnije – na naučnim principima. U suprotnom, može se dovosti u pitanje kredibilitet i impulsivnost ŽAD-a kao profesionalne organizacije.