Šta se to (sve) gradi na albanskoj obali?
Od rizorta koji oponaša vertikalni ritam planinskog pejzaža, do hotela koji crpi inspiraciju i arhitektonski narativ iz istorijskih citadela.
Nedavno smo pisali o tome šta se to zanimljivo gradi u Tirani, nekada najsivljoj i najružnijoj prestonici Evrope, a danas poligonu za eksperimentalne i smele arhitektonske ideje, kojima ništa u balkanskim prestonicama nije ravno. Sada se selimo na dugačku obalu Jadranskog i Jonskog mora, kojom Albanija obiluje.
Kako je neizgrađenost i nerazvijenost u nekim slučajevima i blagoslov, ovde su takođe arhitekte dobile odrešene ruke da po ovoj „tabula rasi“ iscrtaju veoma maštovite projekte u skladu sa prirodom i nacionalnim nasleđem, da revitalizuju neke ruševne objekte, ali i da prikažu neke luksuzne projekte na „emiratski način“, što se mnogima nije svidelo.
No, krenimo redom.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Red Sol Resort, Dhërmi
Ime ovog malog grada sa jakom grčkom tradicijom se veoma teško izgovara na srpskom, a najbliže bi bilo izgovoriti „Drmi“. Ime potiče od grčkog naziva Drimades, ali ćete ga često videti u turističkim prospektima i kao Dermi.
Bilo kako bilo, gradić nedaleko od Valone je turistički centar odavno, ali sa probojem tunela Logara, postalo je mnogo zanimljivije turistima, jer se više ne moraju spuštati do njega potpuno neverovatnim serpentinama koje verovatno voli Džeremi Klarkson i drugari mu, ali običan vozač ne.
Ova nova dostupnost dovela je do lančanog investiranja u hotele i rizorte, pa je tako nastao i plan za Red Sol Resort, ili u prevodu sa „spanglisha“ Crveno sunce (ako je to bila namera davaoca imena).
Ono što je upečatljivo kod Red Sola je zagasitocrvena boja i izgled povezanih objekata nalik na kazbe u severnoj Africi i na Bliskom istoku.
Projekat potpisuje španski (katalonski) arhitektonski studio Ricardo Bofill Taller de Arquitectura, iz malog mesta Sant Žust Desvern pored Barselone, koji je postao slavan u kasnim danima Frankove vladavine, kada su stege popustile i moderna arhitektura se probila u mejnstrim Španije (odnos Franka prema moderni čitajte u tekstu Marka Stojanovića, a priču o samom arhitekti-osnivaču, Rikardu Bofilju pročitajte ovde).
Ono što je upečatljivo kod Red Sola je zagasitocrvena boja i izgled povezanih objekata nalik na kazbe u severnoj Africi i na Bliskom istoku. Oni kao objašnjenje daju sledeći opis: Red Sol Resort je „niz međusobno povezanih zapremina gline, koji je tu kao odgovor na sopstvenu lokaciju duž albanske rivijere, da ima izgled koji se oslanja na istorijska utvrđena naselja i oponaša vertikalni ritam planinskog pejzaža“.
Ne može se ne primetiti sličnost sa 52 godine starim Bofiljovim projektom La Muralla Roja iz 1973, iz mesta Kalpe pored Alikantea.
Studio dodaje da je rizort „poput kazbe koja je često u blizini obale, i zaštićena svojom složenom arhitektonskom formom, a pored zaštite, složen raspored međusobno povezanih prostora unutar kazbe promoviše zajedničku upotrebu područja i resursa, jačajući odnose među stanovnicima.“
Ne može se, međutim, ne primetiti sličnost sa 52 godine starim projektom La Muralla Roja iz 1973, iz mesta Kalpe pored Alikantea, koji se em zove “Crvene zidine”, em je veoma sličan po dizajnu – jedino što je španski projekt svetliji, gotovo roza.
Ovaj studio očito voli crvenu boju, jer je odgovoran i za „crveni uvrnuti neboder“ u centru Tirane, takođe jedan odobreni projekt u albanskoj prestonici, ali to je dobrodošlo osveženje među ahromatskim projektima mnogih studija.
Red Sol se prilagođava neravnom i zahtevnom terenu tako što organizuje niz kvadrata tako da se oni pomeraju gore-dole, kao u dečijoj igri ili igri tetris.
Zanimljivo je da Bofill Taller de Arquitectura pristupa projektu tako što se prvo suočava sa dramatičnim pejzažem južne Albanije: nazubljenim kamenim formacijama, strmim planinskim padinama i gustom šikarom ukorenjenom borovima i čempresima.
Red Sol Resort se prilagođava neravnom i zahtevnom terenu tako što organizuje niz kvadrata tako da se oni pomeraju gore-dole, kao u dečijoj igri ili igri tetris. Na taj način, oni proizvode različite „prostorne kvalitete” potrebne za hotelske paviljone, apartmane i vile u odmaralištu.
Dok se arhitektura cik-cak spušta prema vodi, „njeno vertikalno kretanje odražava ritam okolnih planina. Oslikano živopisnom zemljano crvenom bojom, odmaralište sa svojim prisustvom nalik na tvrđavu u kontrastu je sa zelenim i plavim bojama okolo, a međusobno povezani mrežom spoljašnjih stepenica, mostova i staza, različiti blokovi uključuju bazene, terase i osamljene vidikovce”.
Projekat koji kao da je izrastao iz kamenog terena, ima površinu od 12.750 kvadratnih metara, a sadržaće 19 vila i 20 apartmanskih jedinica. Enterijer van apartmana je rešen zagasito crvenim pločicama iste boje, stvarajući savršeno uklapanje sa zidovima, dok je onaj unutar apartmana – beo.
The Concave, Llamani, Porto Palermo
Drugi projekat koji je nedavno završen je sjajno ugnežđeni konkavni hotel koji se tako i zove, The Concave, a nalazi se na plaži Lamani (Llamani) u jednom uglu okruženom stenama pored većeg odmarališta Porto Palermo, na Jonskom moru.
Danas je ta plaža prilično posećena, ali nema smeštajne kapacitete, osim kućica u zaleđu, ali je tu uskočio arhitektonski studio OODA, koji je „prilepio“ konkavni hotel uz konkavnu liticu i sad izgleda kao da je hotel „urastao“ u nju. Ili je „izrastao“ iz nje, zavisi kako gledate.
Kompleks sadrži 63 sobe, velnes centar od 460 m², zatvorene i otvorene bazene, prostore za slobodno vreme, restorane i barove…
Ceo kompleks se nalazi na parceli od unutar 56.000 m², a zgrade se prostiru na 10.835 m² i sadrži 63 sobe, velnes centar od 460 m², zatvorene i otvorene bazene, prostore za slobodno vreme, restorane i barove i privatni zatvoreni parking sa dodatnim otvorenim prostorima za pristup plaži.
OODA studio opisuje projekat sledećim rečima: “forma, senka i materijalnost reaguju na okruženje, upijajući i reflektujući okolni pejzaž. Kao deo šireg master plana, intervencija redefiniše rivu, uspostavljajući kohezivni arhitektonski identitet koji poštuje sirovu autentičnost lokacije”.
Glavni arhitekta bio je Diogo Brito, a ceo tim portugalskih arhitekata stoji iza ovog minucioznog dela.
Rezi Dream Hotel, Valona
Nešto severnije, u Valoni, nalazi se još jedan spektakularan projekat, koji potpisuje švajcarski arhitekta Davide Makulo iz Lugana i njegov biro Davide Macullo Architects.
To je hotel Rezi Dream, koji je trenutno u izgradnji, a koji, po rečima projektanata, „reinterpretira odnos između izgrađenog okruženja i ljudske prirode, što rezultira prostorom koji daje prioritet emocionalnom blagostanju, društvenoj koheziji i dubljoj povezanosti sa ritmovima zemlje”.
Rezi Dream crpi inspiraciju i arhitektonski narativ iz istorijskih citadela, pri čemu hotel čini savremeni pandan utvrđenim naseljima koja su nekada definisala region Albanije.
Zaista spektakularan i topao projekat, koji nas povezuje sa onim iskonskim i „oker-zemljanim“, Rezi Dream, po rečima Davide Macullo Architects “crpi inspiraciju i arhitektonski narativ iz istorijskih citadela, pri čemu hotel čini savremeni pandan utvrđenim naseljima koja su nekada definisala region Albanije. U tom okviru gosti doživljavaju postepeno uranjanje u svetilište.”
Prilično ambiciozan opis, ali fasade sa opekom i geometrijskim tonovima savršeno se uklapaju u teren, kao da iz njega izranjaju, i kao da su produžetak same zemlje, što je i bio cilj projektanata.
Panorama Hilltop Retreat, Dhërmi
Opet se vraćamo u Drmi, i tamo srećemo američki biro Oppenheim Architecture, koji je za razliku od drugih, iskoristio lokalni graditeljski jezik i modernizovao ga, nazivajući ga „modernizovani lokalni vernakular“.
Panorama Hilltop Retreat je smešten na vrhu dramatične padine okrenute ka Jonskom moru, i on je moderna reinterpretacija narodne estetike, u obliku grupe terasastih zgrada, od kojih svaka obuhvata topografske konture lokacije, sa privatnim pogledom na otvorene vode Jonskog mora, a svaka zgrada poštuje hibridni uticaj grčke i albanske narodne arhitekture, budući da je Južni Epir nastanjen Grcima.
Pejzaž igra glavnu ulogu u formiranju grada, omogućavajući da se grad i zemljište potpuno spoje, te su arhitekte istu metodu primenile i na ceo retreat.
U Oppenheimu navode sledeće: „Dok smo istraživali Drmi, bili smo zaintrigirani njegovim masivnim zidanim zidovima i fascinantnim rešenjima za pravljenje hlada. Pejzaž igra glavnu ulogu u formiranju grada, omogućavajući da se grad i zemljište potpuno spoje” – te su oni istu metodu primenili i na ceo retreat.
Ovaj projekat je završen još 2022. godine ali se tek sada nalazi u izgradnji.
Durrës Yachts And Marina, Drač
I poslednji projekat će, nema sumnje, biti i najkomercijalniji i najpopularniji, budući da se nalazi u najvećem albanskom centru letnjeg turizma, Draču. Ako vam se čini da je najviše nalik na Dubai i sve ono što se gradi u Emiratima – e pa, bingo! Investitor je firma Alabar iz Dubaija, zaslužna za Beograd na vodi.
Elem, nije ni teško primeniti emiratske kanone na gradnju u Draču, budući da je Drač grad na peščanoj plaži dugačkoj desetinama kilometara, i da ima „neprekinuti horizont“ bez brda i senki, tako da i onima na višim spratovima daje spektakularne poglede na more a onima na nižim dovoljno svetla.
Puno beline, pomalo kamena, pomalo terasastog pada fasada i puno terasa, puno restorana i bašti – Durrës Yahts & Marina će nesumnjivo biti hit.
Naravno, sve je luksuzno, ali je sve pomalo generički, što smo i očekivali. Puno beline, pomalo kamena, pomalo terasastog pada fasada i puno terasa, puno restorana i bašti – Durrës Yahts & Marina će nesumnjivo biti hit.
Projektant je kalifornijski studio RSM Design. (Zanimljivo je da je ista firma trenutno u pokušaju pretvaranja Velike plaže u Ulcinju u sličan rizort, i Ulcinj trenutno vri od rasprave i bunta lokalaca protiv tog projekta, o kome ćemo vas izvestiti kada dobijemo jasniji grafički prikaz.)
