Šta sprečava izgradnju Akva parka u Bloku 44/45

Da bi jedan veći vodeni park funkcionisao, njegova godišnja sezona mora trajati minimum pet meseci, što potvrđuju primeri iz nama bliskih zemalja Grčke i Turske.

Proteklog vikenda je zamenik gradonačelnika grada Beograda Goran Vesić najavio konačni nastavak izgradnje Akva parka u Bloku 44/45, što će se u dobroj meri poklopiti sa rekonstrukcijom savskog keja i šetališta „Lazaro Kardenasa“, koju je najavio gradski urbanista Marko Stojčić.

Sa ili bez akva parka, savski kej koji je 1978. godine izvedeno po projektima arhitekte Branislava Jovina, zaista je zaslužio rekonstrukciju, kada će konačno biti spojen u svim segmentima i očišćen od šuta, šljunka, čeličnih konstrukcija i drugog đubreta, koje kej preseca kod šljunkara oko mosta Gazela. Međutim, nije baš najsigurnije kako će to projekat akva parka biti ponovo/konačno aktiviran, imajući u vidu dosadašnje neuspešne investicije.

Prostor između Gandijeve i Nehruove ulice je ostavljen upražnjen nakon izgradnje okolnih Blokova 70, 44 i 45. Arhitekte i urbanisti su planirali da se ta lokacija u nekom trenutku aktivira sa nekim društvenim sadržajem, ali do početka 2000-ih nikakav projekat tu nije pokretan.

Od Paspalja do Novosađana

Prostor na obali Save zaista je pogodan za izgradnju nekog sportsko-rekreativnog centra, što su shvatili i prvi investitori, Vladimir Janković i košarkaš Žarko Paspalj, koji su 2005. godine započeli sa investiranjem i gradnjom prvobitnog akva parka na površini od oko 7 hektara. Međutim, Paspalj se ubrzo povlači iz tog projekta, a radovi se prekidaju već 2006. godine.

Nakon toga, do 2007. godine, na istom projektu se smenjuje desetak različitih investitora, zaključno sa novosadskom kompanijom Genel, koja je nakon preuzimanja projekta takođe ubrzo napustila posao.

Grad Beograd je 2010. godine pokušao da povrati ovo zemljište ponovo pod svoje vlasništvo, ali se zbog komplikovane procedure (!?) to do sada nije dogodilo. Po tom projektu bilo je planirano da se izgradi 11 bazena, 21 tobogan različitih veličina, 6.500 kvadrata vodenih površina, najveći zatvoreni bazen u Evropi od 1.600 kvadrata i najviša „kamikaza“ tobogan u Evropi sa visinom od 20 metara. Međutim, kakvo je to „prokletstvo“ koje stopira dalju izgradnju ovog kompleksa, odnosno, koji je to problem zbog kojeg svaki investitor odustaje od gradnje?

Problem je u isplativosti projekta zbog nemogućnosti maksimalne godišnje iskorišćenosti resursa usled loših klimatskih uslova.

Može biti da je u pitanju neki tehnički problem, koji je u početku bio nepoznat, ali kada je otkriven od strane prvih investitora, jednostavno je prećutkivan prilikom prodaje posla narednim investitorima. Međutim, pre će biti da je rešenje ove misterije veoma jednostavno. U pitanju je isplativost celokupnog projekta zbog nemogućnosti maksimalne godišnje iskorišćenosti resursa usled loših klimatskih uslova.

Da bi jedan veći vodeni park funkcionisao, njegova godišnja sezona mora trajati minimum pet meseci, što potvrđuju primeri iz nama bliskih zemalja Grčke i Turske, čija klima dozvoljava ovako dugačku radnu sezonu njihovih akva parkova. U Beogradu, uzevši u obzir idealne vremenske uslove, sezona može trajati jedva četiri meseca, a ako se uzmu u obzir vremenske nepogode i kišni dani, koji su samo prošle godine uništili letnju sezonu na Adi Ciganliji, period sa kontinualno sunčanim i toplim vremenom može trajati jedva 45 dana. Po tome, ni kafići na Adi uskoro neće imati računicu da rade, a kamoli jedan veliki akva park, ako se negativne vremenske prilike uskoro ne stabilizuju.

U tom slučaju, nije problem u sredstvima za investiranje, već vremenskom intervalu za koji one mogu da se povrate, a projekat da nastavi da radi i prihoduje. Po ovoj računici, to ne bi bilo ispod 8 do 10 godina, što se ni jednom investitoru ne isplati, tj. nije mu sigurno da mu novac toliko dugo bude zarobljen, a da tek nakon toga krene sa prihodovanjem. Mada, možda grad Beograd i neki novi investitor imaju neku drugu računicu…

Park na naduvavanje

Dok čekamo kako će ovaj problem biti rešen, možemo videti da je nedaleko od sporne lokacije na samo kraju Bloka 45, još 2017. godine nikao vodeni park sa elementima na naduvavanje. Ovo rešenje je privremenog karaktera, ne zahteva građevinsku dozvolu niti neke značajnije investicije, a praktičan je pre svega za roditelje sa decom jer su bazeni i tobogani namenjeni najmlađem korisnicima.

Da li se izgradnjom ovog privremenog zabavnog vodenog parka ispitivala lokacija i isplativost nekog većeg projekta? Možda, a možda on nema nikakve veze sa projektom o kojem govori zamenik gradonačelnika, ali njegovo poslovanje svakako može poslužiti kao reper za odluku o pokretanju investicija i nastavku izgradnje spornog akva parka.

Kad ste već ovde…

• Ovako izgleda prvi beskonačni bazen s pogledom od 360 stepeni