Buka (nije) u modi: Evo kako poboljšati akustiku u poslovnim prostorima
Saznajte zašto ulaganje u akustično okruženje treba smatrati pametnom investicijom, koja će se često isplatiti na duge staze.
Mnogi ljudi širom sveta danas rade u kancelarijama otvorenog tipa, kako bi se podstakla saradnja, komunikacija i kreativnost među zaposlenima.
Međutim, u svakodnevnom žamoru na poslu granica između zvuka i buke nije uvek očigledna. Ono što nas umara, proizvodi unutrašnji nemir, odnosno stres, razlikuje se od osobe do osobe i zavisi umnogome od toga kako se osećamo tog dana.
Zbog toga je veoma bitno da otvoreno pričamo o tome kako doživljavamo buku, smeh i razgovor na radnom mestu.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Podignuto selo od 48 kuća tako da svi imaju vizuelnu i akustičnu privatnost
- Rajtova arhitektura kao motiv za akustične panele
Nije svaki zvuk buka
Ubrazni tehnološki razvoj, koji je omogućio da radimo fleksibilnije u otvorenim prostorima, pogurao je tako akustiku u prvi plan.
Postoje zakoni u vezi sa bukom koja je štetna za sluh ljudi, ali u slučaju zvuka koji je samo “iritirajući” granice su nejasne i tu nastaje najveći izazov, jer nije svaki zvuk buka.
Znamo i naučno je dokazano da zvuk u velikoj meri utiče na našu efikasnost, da može da izazove stres, glavobolju i probleme sa koncentracijom, ali i fizički bol u ramenima i vratu.
U isto vreme, zvuk je očigledno neizbežan na našim radnim mestima. U stvari, sve se može posmatrati i iz drugog ugla, i to onog pozitivnog – da naše kolege razgovaraju, smeju se ili puštaju muziku.
Dakle, potpuna tišina nije uvek najbolja, jer, da ponovimo, nije svaki zvuk buka i, zapravo, postoje neki zvuci koje želimo i moramo čuti što bolje.
Čak i ako je ogroman trud uložen u arhitekturu i enterijer, nije neuobičajeno da čitavo iskustvo pokvari akustično okruženje.
Kako naš portal saznaje u predstavništvu švajcarske kompanije Impact Acoustic, specijalizovanoj upravo za akustične elemente u enterijeru, ergonomija zvuka je veoma zanemarena oblast na našim radnim mestima, ali i u društvu u celini.
Čak i ako je ogroman trud uložen u arhitekturu i dizajn enterijera nove zgrade, nije neuobičajeno da čitavo iskustvo pokvari nepromišljeno i dosadno akustično okruženje.
Zvuk je, kažu naši sagovornici, izuzetno komplikovana oblast. Kao prvo, ova oblast uključuje naprednu fiziku. S druge strane, zvuk nije nešto što mozemo dodirnuti ili videti, što znači da ga je lako zaboraviti.
Dakle, zaključak je da većina ljudi verovatno ne razmišlja o svom akustičnom okruženju, ali znamo ipak da ono utiče na zdravlje, dobrobit bića i na same performanse i kvalitet prostora u kom boravimo.
Prioritet društvenim prostorima
Trenutno su mnoga radna mesta dizajnirana da promovišu saradnju i kolaboraciju, a ne individualan rad. Ova promena je nastala iz više razloga. Na primer, svi se slažemo da značajne kreacije i ideje nastaju tokom kolaboracije tj. u saradnji sa drugima.
Ali tu postoji i socijalni aspekt – kako se i naše društvo sve više digitalizuje, manje se družimo lično, a više na društvenim mrežama. Tako naša kancelarija i naše kolege postaju sve važniji za našu društvenu interakciju.
Ovo se ogleda u dizajnu kancelarija, gde su otvoreni, društveni prostori prioritet u odnosu na mirne zone. Samim tim i naše arhitekte menjaju pristup u poslednjim godinama i polako se priključuju svetskom pristupu u rešavanju izazova akustike.
Slušanje zaposlenih i njihovo uključivanje u proces često je ključni faktor u stvaranju dobrog akustičnog okruženja.
Da bi se stvorilo dobro akustično okruženje, savetuju naši sagovornici, počnite sa svojom organizacijom i načinom rada i izgradite kancelariju sa različitim zonama, od kojih je svaka skrojena za određenu vrstu aktivnosti. Uvek treba da bude moguće raditi u miru i tišini, a da vas ne ometaju razgovori drugih kolega.
Istovremeno, trebalo bi da postoje i prostori koji promovišu razgovor i saradnju. Pritom, važno je imati na umu da svi imamo različite ličnosti, a samim timi različite potrebe. Slušanje zaposlenih i njihovo uključivanje u proces je stoga često ključni faktor u stvaranju akustičnog okruženja u kojem su svi srećni i dobro se osećaju.
Jedno jednostavno i efikasno sredstvo je rad sa ekranima koji apsorbuju i prigušuju zvuk. Koristeći podne ekrane koji se mogu povezati, na primer, možete brzo da napravite zasebnu prostoriju u prostoriji, usred otvorenog kancelarijskog pejzaža. Ovo vam daje fleksibilnu kancelariju koja se lako može prilagoditi različitim potrebama i situacijama.
Fiksni zidni paravani su efikasni u suzbijanju buke, što čini bolje akustično okruženje u celoj kancelariji. Pomoću polica, dodataka i izbora boja takođe možete dodati lični štih okruženju. Na ovaj način poboljšavate ne samo akustično okruženje već i kancelarijsko okruženje u celini.
Akustično okruženje kao pametna investicija
Svi imamo različitu osetljivost na buku, a današnje kancelarije moraju da budu u stanju da zadovolje svačije potrebe – u svakoj situaciji.
Upravo zbog toga je kancelarija zasnovana na aktivnostima dobro rešenje – fleksibilno, dinamično radno mesto gde je svaki prostor akustički optimizovan za određenu vrstu aktivnosti.
Kompanije koje u tome uspeju imaće veće mogućnosti da podignu produktivnost i dobrostanje u kancelariji i, dugoročno gledano, profitabilnost.
Jednostavno, davanje prioriteta akustičnom okruženju treba smatrati pametnom investicijom, koja će se često isplatiti na duge staze.
Pobrinite se da vaši plafoni i zidovi imaju odlične performanse da absorbuju zvuk.
Kada je u pitanju poboljšanje akustike u već završenom prostoru, savet je da uvek počnete sa osnovnim nameštajem koji možete prilagoditi kada prostor treba da uđe u upotrebu ili ga već uveliko koristite. Tek ćete tada znati kako zvuči. Prednost akustičnih pregrada, osim što prigušuju zvuk, jeste to što radne prostore čine fleksibilnim i prilagodljivim.
Savet je i da razmotrite proizvode kao što su screenovi za stolove, akustični plafonski paneli, zidne obloge i tome slično. Uz ovo, sagledajte celo okruženje da biste pronašli dobar balans koristeći prirodne apsorbere kao što su zavese, tepisi i nameštaj.
Najefikasniji način da se obezbedi miran prostor za fokusirani rad je postavljanje dodatnih zvučno izolovanih zidova ili pregrada. Ako to nije moguće, postavite odgovarajuće podne obloge koje apsorbuju zvuk, stvarajući tako prostoriju u prostoriji za fokusirani rad.
Takođe, pobrinite se da vaši plafoni i zidovi imaju odlične performanse da absorbuju zvuk, ne samo u izolovanim prostorijama već u celom radnom okruženju. Kao najveća površina, plafon je dominantan i najveći fokus se uglavnom ostavlja na plafonskim elementima.
Najbolji scenario
Dobar način za početak je da zatražite pomoć stručnjaka koji će analizirati vezu između radnih procesa i okoline. Napravite strategiju kako se nepotrebne smetnje mogu eliminisati i koji drugi apsorberi zvuka mogu biti potrebni.
Sve počinje od nas samih. Sa akustičnim okruženjem može mnogo toga da se uradi ako ga samo počnemo biti svesni i zapazimo kako ono utiče na nas. Naravno, najbolji scenario je kada arhitekta planira akustično okruženje unapred tj. u fazi projektovanja zgrade.
Na kraju, iz kompanije Impact Acoustic dali su nam jedno objašnjenje koje, kako kažu, može biti od pomoći, a lako je za razumevanje. Kako da znate da je nivo buke previsok? Većina ljudi nije čula da se intenzitet zvuka meri u decibelima. Ali kada je zapravo nivo buke u kancelariji previsok?
Naši sagovornici navode da je ovo očigledno u nekoj meri subjektivno – neki ljudi su osetljiviji na buku od drugih. Na primer, postoji povećan rizik od srčanog udara na 65 dB, što je uobičajen nivo buke u našim kancelarijama, a čak i pri 55 dB, 40% kancelarijskih radnika doživljava poremećaj koncentracije, zaključuju u kompaniji Impact Acoustic SEE iz Novog Sada.
