Aker Brygge – Oslo na vodi po meri čoveka
Prostor starog brodogradilišta „naseljen“ je novim zgradama u savremenom stilu, ali sa reminiscencijama na skandinavsku tradiciju gde god je to bilo moguće.
Puno se prašine podiže svaki put kada se neki grad „spušta na vodu“, bila to reka, kao u slučaju Beograda, Bilbaoa ili Londona, ili kanali, kao što je to slučaj kod Mančestera, ili pak, more, kao što je to slučaj kod Barselone ili Osla.
Stara industrijska postrojenja, kranovi i luke nestaju, hangari se ruše, a onda se postavlja pitanje – šta umesto toga? U Oslu su možda našli i najharmoničnije rešenje.
Kvart Aker Brygge (Dok Aker) je jedan od najboljih primera šta se može uraditi sa deindustrijalizovanim delom u samom centru grada – odnosno, da nije potrebno praviti „Dubai“ na svakom mestu koje iskrsne, jer, kao što i sami znamo, Dubai baš i nije poznat kao grad sasvim po meri čoveka.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
- Papirøyen u Kopenhagenu – Tradicija venčana sa novim dizajnom i materijalima
- Ova futuristička brvnara u srcu norveške šume čuva okolno drveće od oštećenja
Crvena opeka kao zaštitni znak
Nekada je postojala samo zgrada od crvene opeke prepoznatljivog skandinavskog oblika (fasada u obliku „velike kuće“), koja je služila kao hangar (i danas je „zaštitni znak“ kvarta), kao i još jedna pravougaona zgrada, takođe od crvenih cigala, manje upečatljiva i jednako korišćena kao hangar.
Ostalo je bilo – pa, u službi luke i brodogradilišta. Aker Brygge se, naime, nalazi u prostoru bivšeg brodogradilišta Akerove mehaničke radionice, koja je zatvorena 1982. godine.
Pre nego što je radionica ovde osnovana 1854. godine, oblast se zvala Holmen. Bila je to stara petlja u kojoj su se osnivale industrijske kompanije i ranih 1800-ih izraslo prigradsko naselje. Luka je iseljena, brodogradilište takođe, a onda je počela džentrifikacija i Oslo je počeo da se „spušta na vodu“.
Jedan broj starih industrijskih objekata je srušen, a nekoliko velikih hala preuređeno je u poslovne prostore.
Razvoj Aker Bryggea je u četiri faze sprovela kompanija za nekretnine Aker Eiendom AS. Jedan broj starih industrijskih objekata je srušen, a nekoliko velikih radioničkih hala preuređeno je u poslovne prostore.
Prva faza izgradnje završena je 1986. godine sa arhitektonskim studiom Telje-Torp-Aasen. Četvrta i poslednja faza izgradnje, tj. nova zgrada Osiguravajućeg društva Storebrand, završena je 1998. godine.
Norwegian Property je danas najveći vlasnik Aker Bryggea i renovirao je velike delove zgrada i otvorenih površina za više od 2 milijarde norveških kruna (oduzmite jednu nulu za evre) u periodu između 2010. i 2015. godine.
Prema Dagensu Næringslivu, od sredine 1980-ih smatra se najboljom – i najskupljom – poslovnom i stambenom četvrti u Norveškoj. Danas oko 6.000 ljudi radi u Aker Bryggeu i oko 900 ljudi ovde ima svoje domove u 400 stambenih jedinica.
Prazan prostor na ekskluzivnoj lokaciji
Šta je tako specijalno kod Aker Bryggea? Pa to što su Norvežani – koji su bogati tek odskora, za razliku od Šveđana i Danaca, koji su bogati odavno i imaju bogatu staru arhitektonsku tradiciju – uočili da imaju „prazan prostor“ na ekskluzivnoj lokaciji i rešili su da ga „nasele“ novim zgradama u savremenom stilu, ali sa reminiscencijama na stari skandinavski stil, gde god je to moguće.
Brojne zgrade imaju samo „kosture“ od čelika i stakla, a fasade su, gde god je to bilo moguće – od crvenih, hrapavih opeka tamnih nijansi. Nove zgrade poštuju spratnost prvobitnih zgrada, i nijedna nova ne „štrči“ iznad – u praksi to znači 6 do 8 spratova.
Koliko god je bilo moguće, stanovi i poslovni prostori su okrenuti vodi – rivi ili kanalima.
Staklo, terase i široki prozori donose puno svetlosti u domove grada koji nije poznat po puno svetlosti, te je nezaklanjanje neba i sunca ovde krucijalno. Koliko god je bilo moguće, stanovi i poslovni prostori su okrenuti vodi – rivi ili kanalima.
Trgovi koji su formirani u zaleđu imaju klasičan oblik starih gradskih trgova, ali sa savremenom arhitekturom, koja katkad podražava staru norvešku u tragovima, a ponekad smelo kroči napred u modernost i prave linije.
Džentrifikacija za primer
Sve u svemu, „Oslo na vodi“ je jedan primer kako se može džentrifikacija sprovesti na pravi način, uz malo više mašte, više ulaganja u kvalitetne i nemonotone projekte, uz poštovanje spratnosti i tradicije.
To je sve ono na šta svi treba da se ugledaju kada se bave ovakvim urbanističkim zahvatima u gradskim tkivima.
Dokaz? Ovo je najživlja četvrt grada i ovde vrvi od turista koji jednakim žarom obilaze Aker Brygge, kao i stari centar grada iz vremena kada se oslo zvao Kristijanija. Za neke gradove već je kasno da krenu ovim putem.
Foto-galerija
Fotografije: Žikica Milošević, Unsplash, Wikimedia
