Aerodrom Nikola Tesla rekonstruisan i dograđen a da zgrada ni u jednom trenutku nije stala s radom
Radovima su rešeni dosadašnji problemi kao što su kapacitet i kvalitet čekaonica za odlazeće putnike, način razdvajanja tokova putnika u odlasku i dolasku, a povećan je i komercijalni sadržaj aerodroma.
Beogradski aerodrom Nikola Tesla, ranije poznat kao aerodrom Beograd ili aerodrom Surčin, najveći je aerodrom na ovom delu Balkana i predstavlja važno čvorište saobraćajne mreže Beograda, a ime našeg najvećeg naučnog velikana nosi od 2. februara 2006. godine
Aerodrom je izveden i rekonstruisan u više navrata tokom različitih vremenskih perioda. Kada je pušten u saobraćaj, 1962. godine, imao je jednu pistu dužine 3.000 metara, rulnu stazu dužine 3.350 m, pristanišnu zgradu za prijem putnika, kontrolni toranj, kao i platformu za opsluživanje letelica.
Svoju prvu značajnu promenu u gabaritu aerodrom je stekao 1979. izgradnjom Terminala 2, sa fingerskim hodnicima A i C. Terminal 2 je rekonstruisan i proširen 2008–2009. godine, a fingerski hodnici A i C dograđeni su i rekonstruisani 2012. godine.
Međutim, kako se u poslednjih nekoliko decenija tržište avio-industrije promenilo, javila se i potreba za većim kapacitetima i modernizacijom, te su koncesionari Nikole Tesle napravili strategiju buduće izgradnje aerodroma, sa ciljem da beogradska vazdušna luka postane glavni „izlaz“ i „tranzitni aerodrom“ balkanskog regiona i Jugoistočne Evrope.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Modernizacija i rešavanje dosadašnjih problema
Strategija koju su, prateći tržište, razvili Vinci Airport SAS i društvo za posebne namene Vinci Airport d.o.o. Beograd (danas Belgrade Airport d.o.o. Beograd) podrazumevala je modernizaciju i rešavanje dosadašnjih problema, kao što su kapacitet i kvalitet čekaonica za odlazeće putnike, način razdvajanja tokova putnika u odlasku i dolasku, probleme u postupcima bezbednosne kontrole putnika i povećanju komercijalnih sadržaja.
Na poziv Vinci Terna Construction JV-ja, u ovaj kompleksni projekat uključuje se Kapaprojekt, kompanija za projektovanje koja postoji i posluje više od trideset godina sa sedištem u Nišu, i to je, kako kažu, za njih značajan i delikatan poduhvat koji se, u delu koji se odnosi na izradu tehničke dokumentacije, uspešno realizuje i pored svih izazova koje sa sobom nosi.
Kompletna priprema projekta je podeljena u podfaze, čime se minimalizovao uticaj na saobraćaj i funkcionisanje aerodroma tokom izvođenja radova.
Pored kompleksnog postojećeg stanja, jako zahtevne dinamike predaje i raznih nepredviđenih situacija na gradilištu, jedan od izazova tokom rada bio je i sagledavanje i priprema projektne dokumentacije u skladu sa dostupnom tehnologijom gradnje, a u cilju da se postigne paralelno izvođenje radova sa neprekidnim funkcionisanjem aerodroma.
„S tim u vezi, kompletna priprema projekta je podeljena u podfaze izvođenja radova čime se minimalizovao uticaj na saobraćaj i funkcionisanje Aerodroma Nikola Tesla tokom izvođenja radova“ – navode iz niške kompanije za naš portal.
15 miliona putnika do kraja koncesije
Projekat je podeljen u dve faze: Faza 1 koja je obuhvatila planirani razvoj aerodroma do 2025. godine i Faza 2 koja je obuhvatila planirani razvoj aerodroma do 2030. godine, vodeći se glavnom idejom koncesionara da aerodrom dostigne kapacitet od 15 miliona putnika do kraja perioda koncesije.
„Prva faza je sve ukupno 65.000 metara kvadratnih, od toga je novoizgrađeni deo objekta 23.000 m², dok je rekonstrukcijom i adaptacijom rešeno 24.000 kvadrata“ – objasnio je arhitekta Nemanja Zorić na MeetUpu portala Gradnja posvećenom megaprojektima koji se izvode u našoj zemlji.
„Faza 2 je nadogradnja na prvu fazu, od čega je 19.000 metara kvadratnih novi objekat i 18.000 m² sve ukupno rekonstrukcija i adaptacija. Ukupna površina zgrade je 82.500 kvadrata“ – dodao je predstavnik Kapaprojekta tokom prezentacije projekta.
U Centralnoj zgradi obavljaće se sigurnosne i pasoške kotrole, prijave na letove, preuzimanje prtljaga za putnike koji su došli i tome slično.
Prva etapa rekonstrukcije i dogradnje obuhvatila je rekonstrukciju postojeće zgrade na više lokacija, kako bi se izgradili nova čekaonica – bas gejtovi (novi ulazi i izlazi do aviona preko autobuske veze, do parking pozicije aviona) – kako bi isti broj postojećih avio-mostova mogao da bude privremeno zatvoren i rekonstruisan.
„Za to vreme se u jako kratkom roku radilo na izradi tehničke dokumentacije i paralelno na izvođenju novog drugog sprata, tačnije galerije, koja će dovoditi dolazne putnike do centralne zgrade“ – objasnili su iz Kapaprojekta za portal Gradnja.
U drugoj etapi rađena je Centralna zgrada koja je zamišljena kao nova terminalna zgrada, izgrađena ispred postojeće zgrade Terminala 2. Tu se obavljaju sve aktivnosti i procesi u dolasku i odlasku putnika – sigurnosne i pasoške kotrole, prijave na letove, preuzimanje prtljaga za putnike koji su došli i tome slično.
Povećanje operativnih kapaciteta aerodroma
Planiranje, projektovanje i izvođenje potpuno nove i moderne terminalne zgrade za odlazeće i dolazeće putnike sa prilaznim putem na dva nivoa, prouzrokovalo je izmeštanje postojećih saobraćajnica za pristup aerodromskoj zgradi, kao i postojećih ulaza, izlaza u samu zgradu.
Uz usku saradnju Kapaprojekta sa ostalim projektantskim kućama u okviru rekonstrukcije i dogradnje celog kompleksa aerodroma planirana je i izvedena nova poletno-sletna staza koja se gradila dok se koristila postojeća, a zatim se saobraćaj preusmerio na novu tokom rekonstrukcije postojeće.
„Nakon rekonstrukcije postojeće poletno-sletne staze, umetnuta poletno-sletna staza ostaće u upotrebi kao paralelna rulna staza i na ovaj način doprineće povećanju operativnih kapaciteta aerodroma“ – navode projektanti iz Niša.
Razni propratni objekti prate ovoliko proširenje kako u prostornom, tako i u smislu povećanja broja putnika.
Pored toga, u celom kompleksu su projektovani i izgrađeni razni propratni objekti koji su morali da prate ovoliko proširenje kako u prostornom, tako i u smislu povećanja broja putnika.
„Neki od tih objekata su nova kotlarnica za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, postrojenja za obradu otpada, postrojenje za tretman otpadnih voda, novi parkinzi, pristupne saobraćajnice i drugo“ – kažu iz Kapaprojekta za Gradnju.
Aerodromska zgrada radila sve vreme
Prema rečima Nemanje Zorića, on i njegove kolege su se tokom rada na ovom projektu suočavali s mnoštvom problema koje su zajedno sa klijentom rešavali u hodu, a kroz paralelno projektovanje više faza trudili su se da rad aerodroma ni u jednom trenutku ne bude ometen.
„Ceo projekat rekonstrukcije i dogradnje se vodio tako da prilikom izvođenja aerodrom funkcioniše. Aerodromska zgrada ni u jednom trenutku nije stala s radom kroz izvođenje radova“ – naglasio je na našem MeetUpu arhitekta iz Kapaprojekta.
Grafički prilozi
3D vizuelizacija
Iza lepih fotografija koje ste objavili uz tekst krije se bezbroj neprijatnosti za putnike. Kvalitet izvedenih radova je katastrofalan. Održavanje izgrađenog je na najnužem mogućem nivou (npr. toaleti). Kapaciteti traka za prtljag je nedovoljan. Broj policakaca na pasoškoj kontroli nikada nije dovoljan. Mostovi kroz koje se ulazi u avione nemaju klimu, nemaju harmoniku kojom se prilepe za avion…Da ne nabrajam dalje.
Samo da naponenem da niko iz Aerodroma Nikola Tesla ne odgovara na primedbe putnika koje im se šalju na javno objavljenu email adresu.
Vic od aerodroma.
Zato su lomili kofere na svakomvletu i nece plate stetu,klosari
Kolicina rampi i denivelacija je nerealna za novoprojektovani objekat “visokog standarda“
Sve je to u redu ali, veliki propust je nepostojanje pokretnih traka za ljude koji hodaju dobrih 20min od izlaska iz aviona do pasoske kontrole. Da li je pistavljanje istih velika investicija? Pet (5) besplatnih minuta za parkiranje automobila koji prate putnike je isuvise kratak vremenski period imajuci u vidu da oni koji se prate imaju i prtljag a svaki sledeci minut se“bezobrazno“ naplacuje. Takodje je i cena od 400din za sat vremena isuvise velika. Ako neko ima koncesiju morao bi da razmisli o ovim primedbama
Sve je dobro,ali broj putnika se povećava pa je i ovo nedovoljno. Potrebno je smanjiti broj kašnjenja i odlaganja poleta tada bi sve ovo odgovaralo!
Sve je dobro urađeno i mnogo je bolje nego što je bilo, sjajno, treba samo nastaviti da se izgrađuje i uređuje ova naša lepa zemlja….nisam političar ali pun mi je k… večitih kritičara i nezadovoljnih..
Baš tako Mišo,prosto kao da je ušlo neko prokletstvo u narod,šta god da se uradi samo se pljuje ili gleda sa podsmehom…primer je i ovaj aerodrom koji je neuporedivo bolji i veći nego što je bio ali ipak ne valja,vrv im je bio bolji aerodrom manjeg kapaciteta,sa manjim brojem dokova za avione,sa manjim fri šopom,sa klonjama kao iz 50 i neke itd itd…nisam politačar,član bilo koje stranke niti pokreta ali mi je kuknjave preko glave
kao da niste svraćali i aerodromske toalete?!
Bolje da ste ga zatvorili na godinu dana i sve lepo odjednom uradili nego što nas 3 godine maltretiranja i vi i Aerodrom i AirSerbia.
Radim na aerodromu oko 10 godina i znam da je vecina nervozna i nezadovoljna, a to je sve zbog toga sto nece da zaposle nove ljude na neodredjeno i plate su 500 evra, a posla ima 70% vise nego pre renoviranja, pa vi razmislite malo i vidite da li cete putovati, kupovati, jesti i srati ovde. Za pisanje je top.