Adaptacija izložbenog prostora Narodnog Muzeja u Smederevskoj Palanci
Zahvaljujući promišljenim arhitektonskim intervencijama arhitekte Aleksandra Gušića, izlagački prostor Narodnog Muzeja u Palanci zasijao je novim sjajem.
Razvoj kulture malih gradova gotovo oduvek je zavisio od napretka lokalne industrijske ili poljoprivredne proizvodnje. Nažalost, u post-socijalističkom periodu, slabljenje i gašenje velikih industrijskih postrojenja, za mnoge gradove u Srbiji, značio je i odumiranje organizovanog kulturnog života. Daleko od digitalizacije i globalizacije, bez sopstvene ekonomske snage, ulaganja u institucije kulturnog, društvenog i umetničkog života manjih sredina nije bilo od primarnog značaja. Svakodnevni život u malom gradu imao je svoje poteškoće, pa se kultura na lokalu uglavnom razvijala kroz entuzijazam i inicijativu nekolicine pojedinaca. U tom pogledu, Smederevska Palanka nije bila izuzetak.
Kultura na margini
U spletu tranzicionih dešavanja, Smederevska Palanka je ostala na margini dešavanja, a u samoj Palanci, najviše su zanemareni objekti kulturnog i društvenog standarda. Na primer, Narodni muzej u Smederevskoj Palanci poseduje bogatu arhivsku kolekciju, koja datira još iz perioda vinčanske i rimske kulture. U vlasništvu muzeja su artefakti i umetnička dela narodnog stvaralaštva, srpskih realista i modernista. Međutim, zgrada muzeja je godinama zapostavljana.
Muzej je bio u veoma dotrajalom stanju s oronulim zidovima i neprimerenom rasvetom za ovakav program i sadržaj.
Od 1969. godine, kada je muzej otvoren, osim skromnih ulaganja koja su se odnosila na tekuća održavanja, nije bilo značajnijih investicija kojima bi se izlagački prostor osavremenio i približio posetiocima. „Objekat je imao funkciju muzeja, ali u veoma dotrajalom stanju s oronulim zidovima i neprimerenom rasvetom za ovakav program i sadržaj“ – ističe za naš portal Aleksandar Gušić, autor adaptacije izložbenog Narodnog Muzeja u Smederevskoj Palanci.
Neadekvatno stanje bilo je poziv za akciju. Kroz zajednički rad i saradnju arhitekte i predstavnika muzeja, direktora Stevana Martinovića, pokrenuta je inicijativa i prikupljena su sredstva za obnovu Muzeja. Ideje vodilje bile su razvoj kulturnog identiteta i uspostavljanje istorijskog kontinuiteta. Promišljenim arhitektonskim intervencijama, Izlagački prostor Narodnog Muzeja u Palanci zasijao je novim sjajem.
Novi život starog zdanja
Nizom arhitektonskih gestova, veštom igrom nasleđenog i novog, upotrebom svedene geometrije i novih tehnoloških rešenja prvi sprat Narodnog Muzeja u Smederevskoj Palanci dobio je nov i pročišćen izgled. „Ideja je bila napraviti prostor koji, pre svega, proširuje i programski obogaćuje sadržaj Muzeja. Uvođenjem rolo-zavesa velikih dimenzija (koje imaju i ulogu platna za projekcije), za par minuta celokupna postavka Muzeja menja se s jednog klasičnog vida izlaganja na jedan savremeniji vid, ne ugrožavajući primarnu postavku Muzeja„, napominje autor. Namera adaptacije bila je uvođenje novog života u staro muzejsko zdanje, a putem osavremenjivanja izlagačke koncepcije i uvođenja brzih i lakih prostornih transformacija.
Rolo-zavese velikih dimenzija, koje služe i kao projekciona platna, za par minuta menjaju celokupnu postavka Muzeja.
Neutralnost zidnih i podnih površina u prvi plan ističe izložbene eksponate, dok je galerijski prostor zamišljen kao otvorena scenografija za događaje različitih vrsta i formata. „Trudili smo se da na što efikasniji način jednostavnim potezima pročistimo prostor i stavimo akcenat na raznolik i bogat sadržaj Muzeja. Sanirani su oštećeni zidovi, zamenjene zidne obloge i kompletan plafon sa rasvetom specificiranom za muzejske prostore, s implementacijom projekcija“, naglašava autor. Osnovna geometrija prostora je zadržana, ali su karakter i ambijentalnost galerije preoblikovani u potpunosti, čime je kreirano jedno autentično korisničko iskustvo.
Međutim, realizacija inicijative nije tekla bez izazova. „Jedan od većih je bio uspostaviti smislen odnos između prostora i umetnosti i paralelno usklađivati budžet sa osnovnom koncepcijom“, navodi Gušić.
Način u funkciji ideje
Arhitektura, po svojoj prirodi, u sebi sublimira sve nematerijalne komponente svoga postojanja. Priča o adaptaciji izložbenog prostora Narodnog Muzeja u Smederevskoj Palanci nije priča samo o savremenom odnosu prema izlagačkoj praksi, razvoju novih programskih potencijala starog muzejskog zdanja ili uvođenju novih tehničkih rešenja. To je priča o uspešnoj saradnji između arhitekte i predstavnika lokalnih kulturnih institucija, njihovom preduzetništvu, želji i zamisli da se arhitektonskim sredstvima izvrši pozitivan uticaj na razvoj kulture i identiteta jedne društvene sredine.
Faktografija:
– naziv projekta: Adaptacija Izložbenog prostora Narodnog Muzeja u Smederevskoj Palanci
– autor projekta: Aleksandar Gušić – GUSIC ARCHITECTURE
– investitor: Narodni Muzej u Smederevskoj Palanci
– godina projektovanja: 2018.
– godina realizacije: 2019.
– kvadratura: 200 m2
– fotografija: Relja Ivanić
Kad ste već ovde…
