Kako je revitalizovana bivša fabrika BEKO

Transformacijom zgrade u Kalemegdan Business Center napravljen je originalan i prepoznatljiv ambijent koji poštuje kulturno nasleđe i slavi bogatu kulturnu zaostavštinu grada.

Ako postoji projektni biro kojem investitor sa punim poverenjem može poveriti rekonstrukciju nekog, više decenija starog objekta, onda je to zasigurno Remorker Architects. Nakon maestralno izvedene rekonstrukcije poslovne zgrade nekadašnje kompanije „Trudbenik“, koja je postala Bulevar 79, ovaj put su ove beogradske arhitekte dobile malo teži zadatak, a to je rekonstrukcija međuratnog industrijskog objekta „Beogradske konfekcije – BEKO“. Rezultati su više nego odlični, a tim Remorker Architects je ovim projektom potvrdio da je dorastao znatno ozbiljnijim projektantskim poduhvatima i time obezbedio svoju poziciju u samom vrhu arhitektonske scene.

Beko – kost u grlu investitora i arhitekata

Industrijska zgrada kompanije „BEKO“, izgrađena je 1931. godine. Nažalost, ime autora zgrade i dalje nam je nepoznato, ali po samom rešenju možemo zaključiti da je u pitanju rad nekog veštog arhitekte, koji je za potrebe međuratne beogradske tekstilne industrije, projektovao veoma funkcionalan, inovativan i po gabaritima monumentalan objekat.

Fasada je potpuno pročišćena, sa velikim čeličnim prozorima, što rešenju daje jednu potpuno vanvremensku formu.

Iako je u pitanju industrijski objekat, koji po nepisanom pravilu zahteva svedenu arhitekturu, autor se opredelio za akademizam, koji se najbolje ogleda u simetrično rešenoj pročeonoj fasadi, sa naglašenim ulaznim portalom i stepenastim zabatom centralnog rizalita. Fasada je potpuno pročišćena, sa velikim čeličnim prozorima, što rešenju daje jednu potpuno vanvremensku formu, pogodnu za sve vrste rekonstrukcija i prenamene.

Međutim, nisu svi uspevali da se izbore sa ovim objektom. Nakon niza promena investitora i učešća više projektnih biroa, među kojima i slavna Zaha Hadid, konačno se kompanija Marera Properties uspešno uhvatila u koštac sa oživljavanjem zgrade „BEKO“ i posao poverila birou Remorker Architects, sa kojima poseduje više nego uspešnu saradnju potvrđenu na nekoliko prethodnih projekata.

Arhitektura i inovacije u enterijeru

Da bi ovaj industrijski objekat bio uspešno izveden, arhitektonski tim Remorkera morao je da obrati pažnju na dva ključna faktora – da je zgrada, kako zbog svoje arhitekture, tako i zbog blizine kompleksa Beogradske tvrđave, imala stepen zaštite od izuzetnog značaja, ali i da je njen postojeći konstruktivni sistem izveden u armirano-betonskim elementima i masivnim nosećim zidovima od opeke, ostavljao malo prostora za neka veća prostorna poigravanja. Međutim, ovi faktori bili su samo dodatni izazov za arhitekte.

Što se tiče arhitekture, ona je u potpunosti odgovorila na uslove zaštite, pa je zgrada koja se isprva sastojala od podrumske etaže, prizemlja, tri sprata i potkrovlja, dobila jedan vizuelno nenaglašen stakleni aneks, koji iako izveden u savremenim materijalima, nije narušio arhitektonski sklad celine.

Između ogoljenih stubova i greda, izvedene su modularne kubične kancelarijske prostorije.

Daleko složeniji proces bila je rekonstrukcija unutrašnjeg prostora. Da bi od jednog industrijskog objekta stvorili savremen poslovni (kancelarijski) objekat, arhitekte su primenile jedno veoma inovativno rešenje, koje je osvežilo prostor i učinilo ga dinamičnijim i inspirativnijim za radnu atmosferu.

Naime, u prostoru koji izlazi na glavni hol u svim etažama, od prizemlja do četvrtog sprata, između ogoljenih stubova i greda, izvedene su modularne kubične kancelarijske prostorije (box office), koje su u gabaritima niže u odnosu na spratnu visinu hola, ali se ostatak radnog prostora, koji se prostire iza njih, po spratnoj visini ponovo vraća na dimenzije glavnog hola. Ovo genijalno poigravanje sa prostorom učinilo je da prostor hola bude manje zatvoren i klaustrofobičan, u čemu je pomogla i delimična transparentnost zidne pregrade kubičnih kancelarija. Sa druge strane, kancelarijski prostor je dobio preko potrebnu strukturnu razigranost, bez gubitka ozbiljnosti poslovnog funkcionisanja.

Stakleni aneks

Poslovanje je podeljeno u dva tipa – coworking (zajedničko poslovanje), locirano u podrumskoj i prizemnoj etaži, koje se sastoji od niza manjih i većih kancelarija, sa transparentnim zidnim pregradama i zajedničkim prostorima za sastanke, slobodne aktivnosti ili ručavanje i klasičnim poslovnim kancelarijama na spratnim etažama.

Najekskluzivniji prostor rezervisan je za poslednju etažu, gde se kancelarije nalaze u potpuno transparentnom staklenom aneksu, naravno izvedenom od staklene opne koja sadrži svetlosnu i UV zaštitu. Dodatni komfor poslednje etaže predstavlja i prostrana krovna terasa koja se prostire duž celog objekta.

Ogoljeni zidovi

Enterijeru je posvećena posebna pažnja. Podrumska etaža coworkinga je dobila nešto više industrijski izraz, gde su noseći zidovi ogoljeni do opeke, a pod ostavljen na nivou stare betonske košuljice, a prizemna i ostale spratne etaže dobile su spomenute bele kubuse, dok su podovi oplemenjeni pločicama sa geometrijskim paternom.

Svaka od etaža se strukturno sastoji od dva simetrično raspoređena krila zgrade, na čijim krajevima su postavljeni mokri čvorovi i kuhinje sa prostorom za ručavanje i delom za slobodne aktivnosti i relaksaciju. Ovi prostori su dodatno oplemenjeni savremenim nameštajem koji svojim formama, materijalima i bojama, dodatno utiču na kvalitet boravka svih osoba koje unutar zgrade obavljaju svoje radne aktivnosti.

Cilj projekta bio je da se ovakvim pristupom napravi originalan i prepoznatljiv ambijent koji poštuje kulturno nasleđe.

Za vertikalnu komunikaciju uvedeni su liftovi, a postojeća stepeništa su rekonstruisana, što se može videti po originalnom sloju od livenog teraca i novodizajniranim čeličnim ogradama, koje se po svom izrazu pozivaju na period nastanka zgrade.

Pozitivan primer

Kako sami autori naglašavaju, cilj projekta je bio da se ovakvim pristupom napravi originalan i prepoznatljiv ambijent koji poštuje kulturno nasleđe. Naročito u vremenu kada je u Beogradu uočena sve veća potreba za novim poslovnim prostorom, gde mnoge zgrade iz prethodnih perioda doživljavaju svoju rekonstrukciju i prenamenu. Ovakav trend pruža Beogradu mogućnosti da dobije rešenja, koja iako savremena, slave bogatu kulturnu zaostavštinu.

Fotogalerija

Kad ste već ovde…

• Kako je zgrada Trudbenika na Bulevaru pretvorena u poslovni prostor